Stranka pavde i pomirenja, Savez vojvođanskih Mađara, DSHV spremni za vladu, Albancima za sad važniji lokal

Manjine o ulasku u Vladu Srbije

Da će nova Vlada Srbije biti manjinski inkluzivna, nagovestio je predsednik Aleksandar Vučić još u obraćaju prilikom polaganja zakletve u parlamentu, a predstavnici manjinskih lista koji su razgovarali sa predsednikom, kažu da su spremni za učešće u vladi, dok je Albancima, ipak, najvažnija integracija na lokalu.

U Stranci pravde i pomirenja kažu da je svakako prirodno da budu deo najavljene manjinsko-inkluzivne vlade, i to na najvišim pozicijama.

Preporučujemo

- Kao jedna od najjačih manjinskih stranaka u državi, što su pokazali i rezultati na izborima, prirodno je da budemo deo vlade i to na najvišim pozicijama - rekao je za potpredsednik SPP-a Edin Ðerlek, dodajući da su još uvek u pregovorima oko formiranja nove Vlade Srbije.

Namera im je, kaže, da sa tih, najviših, pozicija realizuju velike infrastrukturne projekte i time doprinesu razvoju Sandžaka, i ostatka Srbije.

- Radeći punim kapacitetom na unapredivanju prava Bošnjaka i svih nacionalnih zajednica u Srbiji, dajući doprinos očuvanju mira, stabilnosti i podizanju životnog standarda u teškim i veoma izazovnim vremenima koja predstoje - naveo je Ðerlek.

Potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji su i do sada bili koalicioni partneri SNS-a, Balint Pastor kaže da im je najvažnije da se potpiše koalicioni sprazum o saradnji, kao što je bio slučaj 2014. 2016. i 2020. godine.

Kako je Pastor rekao, personalna rešenja biće tema nakon razgovora o programskim opredeljenjima, podsetivši da su na prvom sastanku nagovestili da bi želeli da imaju državne sekretare u istim ministarstvima, kao i do sada.

- Deset godina sarađujemo sa SNS-om i rezulati u odnosima dva naroda i dve države su očigledni. Nadam se da će i predstavnici drugih nacionalnih manjina moći da doprinesu postizanju zajednickih ciljeva - naveo je Pastor.

U novoj vladi biće mesta i za predstavnike hrvatske manjine, a predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, koja je bila deo izborne liste “Zajedno za Vojvodinu”, Tomislav Žigmanov kaže za Tanjug da su oni spremni da pruže doprinos tako što bi bili ukljuceni u procese donošenja odluka.

Pojašnjava da tu pre svega misli na one ministarstava čije odluke utiču na društveni položaj nacionalnih manjina i neposredno se odnose na područja važna za identitetska pitanja.

Žigmanov kaže da će nova vlada, ako bude manjinski inkluzivna, predstavljati veliki kvalitativni iskorak, ne samo formalno.

- Predsavljaće iskorak kada je reč o pluralnosti programskih sadržaja buduće vlade, što sve može biti od koristi i za europsku buducnost Srbije - rekao je Žigmanov.

Ukazuje i na to da će takav iskorak ključno doprineti smanjivanju napetosti i razvoju stabilnosti na unutrašnjem planu, ali i slaganju novih okvira za odnose u regionu, u smislu da može da bude relaksirajući moment za odnose izmedu najvažnijih država u Jugoistočnoj Evropi- Srbije i Hrvatske.

Sa druge strane, predstavnik Koalicije Albanaca doline Šaip Kamberi kaže da oni neće biti deo republičke izvršne vlasti, te da im je u ovom momentu važnija integracija na lokalnom nivou.

- Mi smo i od predsednika Vučića tražili inkluziju u državne institucije, lokalnog i regionalnog nivoa. Proces integracije bi trebalo započeti odozdo, jer nema dovoljno Albanaca u tim institucijama - rekao je Kamberi.

Tek onda bi, kaže, možda i razmislili o inkluziji na centralnom nivou.

- Za nas su prioritet institucije na lokalnom nivou, sudstvo, policija, carina, do najbanalnijih stvari, poput naplatnih rampi - rekao je Kamberi.

Dodao je da će njegovo buduće parlamentarno delovanje zavisiti od odgovora na zahteve koje su predali predsedniku Republike.

- Mi smo naše zahteve predali i Vučiću on je rekao da ćemo dobiti odgovor, a od toga zavisi kakav će stav u skupštini Koalicija zauzeti - rekao je Kamberi, dodajući da se ti zahteve odnose na realizaciju plana od sedam tačaka iz 2013. godine o integraciji Albanaca.

(Telegraf.rs/Tanjug)