Šolc najavljuje "oživljavanje" Berlinskog procesa na jesen: Teško je predvideti šta Srbija može da očekuje

Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku ocenjuje da će fokus biti na zajedničkom regionalnom tržištu

Preporučujemo

Samit Zapadnog Balkana biće održan u novembru ove godine u Berlinu kako bi se dao novi podsticaj takozvanom "Berlinskom procesu", rekao je juče nemački kancelar Olaf Šolc, a saopštila nemačka vlada.

Šolc je još tokom posete Beogradu i Prištini prošlog meseca najavio nastavak Berlinskog procesa na jesen, a predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović ocenjuje da je namera nemačkog kancelara da oživi taj proces koji je odlaskom Angele Merkel sa funkcije izgubio na značaju.

- Mislim da će se u novembru fokusirati na nastavak aktivnosti na konstituisanju zajedničkog regionalnog tržišta, da će biti reči kako da se odgovori na energetsku krizu i sve ono što rat u Ukrajini nosi sa sobom - rekao je Đukanović za Telegraf.rs.

Đukanović podseća da se nastavlja ono što je Merkelova započela još 2014. godine, navodeći da se, prema njegovoj oceni, na jesen mogu očekivati konkretni pomaci za Severnu Makedoniju i Albaniju, a možda i Bosna i Hercegovina dobije status kandidata.

- Kada je u pitanju Srbija teško je predvideti koji će biti koraci imajući u vidu poruke koje se šalju oko usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije i uvođenja sankcija Rusiji - rekao je Đukanović.

Šolc je još u Prištini, a posle i u Beogradu poručio da "ko želi u EU treba da prihvati sva pravila koja proističu i treba da prihvati sve zakone, demokratiju i to čini da imamo zajedničku politiku, u šta ulazi i režim sankcija prema Rusiji".

- To se očekuje i od zemlje koja treba da uđe u EU. Ne treba imati iluziju u vezi toga - rekao je tada Šolc i najavio oživljavanje Berlinskog procesa, te da će lidere regiona pozvati na sastanak na jesen.

On je posebno naglasio da region mora da napreduje u stvaranju zajedničkog tržišta.

Šolc je rekao da će se zalagati u EU za podsticanje pristupnog procesa zemalja Zapadnog Balkana, ističući da je važno da EU pokaže da ozbiljno želi taj proces i da svi koji se trude da ispune uslove imaju realnu šansu.

Naglasio je tada da je stav cele nemačke vlade da treba podržati pristupni proces EU na Zapadni Balkan, ali da najviše zavisi od samih zemalja regiona.

Berlinski proces je pokrenut kako bi region vratio na put pridruživanja EU, ukazivali su analitičari u regionu, navodeći da je to značilo i jačanje regionalne saradnje, rad na održivom ekonomskom rastu i rešavanje bilateralnih pitanja.

Kada su u pitanju bilateralni sporovi, jedan od njih je rešen povlačenjem veta Grčke na početak pregovora sa Severnom Makedonijom, ali je uspeh Prespanskog sporazuma podrila Bugarska koja je blokirala pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom. S druge strane, dijalog Beograda i Prištine je ostao na mrtvoj tački.

Inače, inicijativu za Berlinski proces je još 2014. godine pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel koja je u svom poslednjem nastupu na Samitu Berlinskog procesa u ulozi šefa vlade, ocenila da je, pored svih poteškoća koje još uvek postoje, kao što je prevazilaženje ratne prošlosti, Berlinski proces dao niz praktičnih uspeha u poslednjim godinama.

Ona je spomenula Regionalni sporazum o romingu, koji je stupio na snagu 1. jula 2021. godine, Zelene koridore, rad Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), ali i preduzete korake ka implementiranju zajedničkog regionalnog tržišta.

(Telegraf.rs)