Kako se u Srbiji tumače rezolucije o Srebrenici: "Za jedne dokazivanje laži, za druge civilizacijski korak"

Inicijatori rezolucije u Albaniji pozvali su se na tri rezolucije koje je Evropski parlament usvojio 2005, 2009. i 2015. godine

Preporučujemo

Usvajanje rezolucija u parlamentima država u regionu u kojima se, kako je navedeno, osuđuje genocid u Srebrenici, analitičar Dragomir Anđelković tumači kao način za odbranu laži koja je, kaže, izmišljena da bi postojalo pokriće za intervenciju na Balkanu, a advokat i aktivista Aleksandar Olenik kao civilizacijski korak koji vodi ka pomirenju u regionu.

Pre samo dva dana, 6. jula, Parlament Austrije je jednoglasno usvojio "Rezoluciju o genocidu u Srebrenici" kojom se odaje počast ubijenim Bošnjacima ovog bosanskohercegovačkog grada u julu 1995. godine, a juče je rezoluciju kojom se osuđuje genocid u Srebrenici donela i albanska skupština iz drugog pokušaja.

Inicijativa je usledila nakon što je u maju odbijena rezolucija koju je podneo Salji Beriša iz Demokratske stranke. Tada je argument vladajuće većine bio da ne može da se glasa o predlogu osobe koju su SAD proglasile personom non grata.

Za rezoluciju je glasalo svih 113 poslanika prisutnih u sali, a njen naziv je "U spomen žrtvama genocida u Bosni", prenosi Albanijan post.

Inicijatori rezolucije pozvali su se na tri rezolucije koje je Evropski parlament usvojio 2005, 2009. i 2015. godine.

Analitičar Dragomir Anđelković odbacuje teoriju da se rezolucije o Srebrenici u regionu usvajaju kako bi se vršio pritisak na Srbiju da prizna Kosovo ili uvede sankcije protiv Rusije.

- Srbija je i ranije bila pod velikim pritiscima po pitanju Srebrenice, i ne samo mi nego i čitav region. Oni koji su izmislili taj genocid su tu laž plasirali u globalnim okvirima kako bi imali pokriće za intervenciju na Balkanu, agresiju na Republiku Srpsku i uspostavljanja svog poretka - rekao je Anđelković za Telegraf.rs

On je dodao da je "sve to istina ne bi bile potrebne rezolucije već bi, kaže, činjenice govorile u prilog tome".

- Pošto se radi o laži onda su potrebne rezolucije, haške odluke i razne druge međunarodne ili napola međunarodne odluke. I da nema rata u Ukrajini mi bi se našli u ovakvoj situaciji jer oni koji su tu laž plasirali  moraju da je brane - ocenio je Anđelković.

Advokat, građanski aktivista i budući poslanik Aleksandar Olenik rekao je za Telegraf.rs da rezoluciju koju je usvojila albanska skupština posmatra kao civilizacijski korak koji približava sve zemlje regiona.

- Apsolutno je nesporno da je počinjen genocid u Srebrenici i trebalo bi i sve ostale zemlje koje to do sada nisu uradile da usvoje istu ili sličnu rezoluciju i da to bude korak ka pomirenju u regionu - rekao je Olenik.

On je naveo da "bez suočavanja sa istinom, i sa ratnim zločinima, i genocidom nigde nećemo stići".

- To je jedna potreba da se suočimo sa onim što je rađeno u naše ime, a to je genocid. To je nešto najstrašnije što se desilo na teritoriji Evrope od Drugog svetskog rata pa naovamo - rekao je Olenik.

Rezoluciju kojom se osudjuje genocid o Srebrenici usvojili su prošle godine parlamenti Crne Gore i Kosova, hrvatski sabor je to učinio 2009. godine, a parlament Severne Makedonije 2010. godine, preneli su mediji.

Evopski parlament je 2009. godine rezolucijom pozvao druge članice EU i države Zapadnog Balkana da obeležavaju 11. juli kao "dan sećanja na genocid u Srebrenici".

(Telegraf.rs)