"Kontradiktorno da se traži priznanje kada pet država nisu priznale Kosovo": EP izlazi iz pregovaračkih okvira

Netaktičan potez Evropskog parlamenta u komplikovanom geopolitičkom trenutku - ocenjuje Strahinja Subotić

Preporučujemo

Evropski parlament usvojio je danas izveštaj o Srbiji, a u tekstu izveštaja amandanima je ranije ubačeno da se od Srbije i Kosova očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa "zasnovanog na međusobnom priznanju".

Ovo je prvi put da se međusobno priznanje pominje u zvaničnom dokumetu EU institucije kao potrebno rešenje dijaloga Beograda i Prištine.

Treba napomenuti i da usvojen izveštaj izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika nije pravno-obavezujući niti za Srbiju, niti za zemlje članice, ali predstavlja političke smernice u procesu evropskih integracija.

Programski menadžer i viši istraživač Centra za evropske politike Strahinja Subotić ocenjuje da izveštaj u kome se eksplicitno pominje međusobno priznanje kao krajnji cilj pregovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine otežava poziciju i Srbiji i Evropskoj uniji.

- Evropski parlament jeste značajna institucija i kao takva ono na šta  opominje tokom pristupnog procesa je značajno za Srbiju, međutim to što sada vidimo za razliku od prethodnih izveštaja jeste da se spominje međusobno priznanje. Naše vlasti su u pravu da to što traži EP nije u skladu sa dogovorom koji je Srbija postigla sa EU - rekao je Subotić za Telegraf.rs.

Kada je Srbija otvorila pristupne pregovore u pregovaračkom okviru EU pisalo je da se očekuje postizanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, rekao je Subotić i istakao da se reč "priznanje" nigde ne nalazi.

- Tačno je da ovim izveštajem Evropski parlament izlazi iz tih pregovaračkih okvira. To komplikuje i poziciju Evropske unije. Njenih pet članica nije priznalo Kosovo i kontradiktorno je da se tako nešto traži od Srbije - rekao je Subotić i ocenio da je reč o netaktičnom potezu u komplikovanom geopolitičkom trenutku.

Navodeći da ankete pokazuju da su građani Srbije skeptičniji više nego ikad pre prema EU, Subotić ukazuje da to što EP traži u izveštaju u vezi sa priznanjem Kosova neće dodatno približiti i staviti EU na agendu građana Srbije, a time se umanjuje i šansa usaglašavanja sa spoljnom politikom po pitanju Rusije.

On podseća i da u prvobitnom izveštaju izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika, koji dolazi iz Slovačke, države koja nije priznala Kosovo, nije bilo tog amandmana o međusobnom priznanju, ali su ga amandmanom ubacili "oni koji smatraju da Kosovo treba da bude nezavisno".

Subotić ne veruje da će izveštaj EP uticati na način na koji će posrednik EU Miroslav Lajčak nastaviti da vodi pregovore između Beograda i Prištine.

Komentarišući kompletan izveštaj, Subotić kaže da je "fascinantan i nadograđen četiri puta u odnosu na originalan Bilčikov izveštaj".

- Veoma je interesantan sa stanovišta kad je u u pitanju spoljna politika. Moje tumačenje jeste da će spoljna politika imati status "blokirajućeg poglavlja". To su bili dijalog Beograda i Prištine i vladavina prava, a sada je takav status zatražen i za spoljnu politiku - rekao je Subotić.

On napominje da se zahteva da Srbija prekine vojnu i bezbednosnu saradnju sa Rusijom, takođe se pominje i humanitarni centar u Nišu, a traži se i prekid međupartijske saradnje.

- Pri tom ne izostavljaju Kinu koju takođe jako kritikuju za svoje ponašanje u Srbiji. Kada je stanje vladavine prava ističu da se nazaduje i napominju ako se nastavi tako, IPA 3 ima klauzlu koja omogućava EU da zamrzne i povuče sve te fodnove - objasnio je Subotić i ocenio da je usvojen izveštaj Evropskog parlamenta dosta oštar.

(Telegraf.rs)