Opozicija će tražiti anketne odbore: Instrument za utvrđivanje istine ili promocija u dnevno političke svrhe?

Opozicija ima pravo da predlaže formiranje takvih odbora, ali mora i da obezbedi većinu za izglasavanje predloga - kaže Dragan Šormaz

Preporučujemo

Novi saziv Skupštine Srbije suočiće se sa nadgornjavanjem vlasti i opozicije oko formiranja anketnih odbora budući da je Srđan Milivojević (DS) već najavio "spisak" tema o kojima bi se moglo raspraljati, dok iz vladajuće SNS ocenjuju da takve inicijative služe u dnevno političke svrhe i koriste se za kampanju protiv vlasti, pre svega predsednika države.

Milivojević je juče najavio da će DS tražiti formiranje više anketnih odbora koji bi se, kako je rekao, bavili aferom "prisluškivanja opozicionih aktivista, delovanjem kriminalnog klana Veljka Belivuka i slučajem Jovanjica".

Demokrate su i 2015. godine tražile da se preko anketnog odbora ispita "prisluškivanje" tadašnjeg predsednika DS Bojana Pajtića i sestre ministarke Kori Udovički, ali taj predlog nije usvojen jer su za njega glasali samo poslanici DS-a, ali i da jeste bio usvojen nije isključeno da bi se sve svelo na političku priču bez konkretnih rezultata.

Na takav zaključak ukazuju dosadašnja iskustva s anketnim odborima, koji bi prema Poslovniku Narodne skupštine trebalo da imaju kontrolno istražnu funkciju.

- Jedini anketni odbor koji je zaokružio pravnu formu i da je skupština usvojila njegov izveštaj jeste onaj iz 2005/2006. godine o nestalim bebama. Taj anketni odbor je utvrdio da je bilo međunarodnog krijumčarenja. 14 godina se čekalo na zakon. Tek je SNS imala tu snagu da donese zakon i da se zaokrži da može da se rešava kroz institucije sistema - -prisetila se za Telegraf.rs buduća poslanica Srpske napredne stranke Nataša Jovanović.

Povodom predloga o formiranju odbora koji stiže iz Demokratske stranke, Jovanović ističe da je to licemerno, te da "DS nije dozvoljavala da se ispitaju pljačkaške privatizacije za vreme vladavine DOS-a" kada je, kako je rekla, stotine hiljada radnika ostalo bez posla.

- Tadašnji opozicioni poslanici su pokretali određena pitanja, ali oni nisu želeli da se o tome na adekvatan način raspravlja. Posle njihove smene s vlasti posezali su za anketnim odborima koji su služili u dnevno političke svrhe. Od 2016. do 2020. godine su to koristili da bi fabrikovali laži protiv predsednika države i institucija sistema - rekla je Jovanović.

Ona je istakla da anketni odbori u uređenom demokratskom društvu imaju svrhu ako postoji saglasnost političkih činilaca da se nešto istraži i utvrdi.

- U situaciji kada imamo stranke bivšeg DOS-a koje žele da fabrikuju afere i da vode besomučnu kampanju protiv predsednika i njegovih članova porodice besmisleno je da se o tome prica - ocenila je Jovanović.

Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić ima drugačije viđenje od poslanice SNS.

- Anketni odbori su uobičajena praksa utvrđivanja činjenica. Bilo je više anketnih odbora i ne mogu da se setim da li su njihovi rezultati bilo šta promenili.  Svakako anketni odbor za Jovanjicu treba podržati, a tu su i anketni odbori za slučajeve "helikopter", "Doljevac", "Telekom". Pošto nadležni organi ne rade svoj posao, onda formiranje anketnog odbora možda može pomoći u rasvetljavanju slučaja - rekla je Rašković Ivić za Telegraf.rs.

Poslanik SNS Dragan Šormaz koji je u poslaničkim klupama od 2000. godine rekao je za Telegraf.rs da u poslednjih 20 godina ni jedan anketni odbor nije imao za rezultat izvršno sprovođenje, čak i da je završio svoj rad.

- Opozicija ima pravo da predlaže formiranje takvih odbora, ali mora i da obezbedi većinu za izglasavanje predloga. Po meni, to je samo jedna od budućih aktivnosti opozicije, ali te aktivnosti će biti samo demagogija bez praktičnog značaja za građane - ocenio je Šormaz.

Anketni odbori u prošlosti su se bavili utvrđivanjem istine o atentatu na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, "izbornim krađama", privatizacijom, ali odbor nema neke mehanizme da natera da se nešto po usvajanju izveštaja uradi.

Jedan od slučajeva kada se tražilo formiranje anketnog odbora bilo je i razrešenje situacije u vezi sa izborima 2016. godine. Naprednjaci su želeli da to telo ispita „pritiske, pljačke i uvođenje jedne liste u parlament”, a DS i DSS–Dveri da razotkrije „brutalnu izbornu krađu”.

Odbor oformljen 2013. godine bavio se načinom trošenja sredstava iz budžeta na teritoriji KiM u prethodnom periodu, pa je konstatovao i mnoge nepravilnosti, ali se ništa nije dogodilo.

I ranije je bilo zahteva da se utvrde činjenice o prisluškivanju, pa je tako bio formiran odbor koji se bavio utvrđivanjem istine o tome da li je tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica bio prisluškivan i da li je njegov kabinet planirao upad u prostorije vladinog Biroa za komunikacije, a prema pisanju Politike, utvrđeno je da prisluškivanja nije bilo, a namere upada u biro jeste. Izveštaj nisu svi potpisali, pa se nije našao na sednici parlamenta.

Inače, prema Poslovniku Narodne skupštine, anketni odbori se formiraju radi "sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima", obrazuje se iz reda narodnih poslanika, a komisija iz reda narodnih poslanika, predstavnika organa i organizacija, naučnika i stručnjaka.

Anketni odbor, odnosno komisija, ne može da vrši istražne i druge sudske radnje, ali ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.

Predstavnici državnih organa i organizacija dužni su da se odazovu pozivu anketnog odbora, odnosno komisije, i da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja. Anketni odbor, odnosno komisija, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj, sa predlogom mera.

Anketni odbor, odnosno komisija, prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Narodne skupštine.

(Telegraf.rs)