U Ohridu 7. i 8. juna samit Otvoreni Balkan - Ko sve dolazi i da li je to vežba za ulazak u EU?

Očekuje se potpisivanje više sporazuma, kao i memorandum o saradnji poreskih službi

Pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Albanije Edija Rame, premijera Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog, predstojećem samitu Otvoreni Balkan, koji se održava u Ohridu 7. i 8. juna, prisustvovaće, kako je najavljeno, i premijer Crne Gore Dritan Abazović i predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija.

Članice Otvorenog Balkana su Srbija, Severna Makedonija i Albanija, pa se tako dolazak Abazovića i Tegeltije ocenjuje kao svojevrsno dostignuće.

Preporučujemo

Evropski i američki zvaničnici, među kojima i američki ambasador u Beogradu, Kristofer Hil, više puta su isticali podršku inicijativi Otvoreni Balkan, pa će se tako na predstojećem samitu putem video linka obratiti i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, ali i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.

Protivljenje Otvorenom Balkanu su do sada izrazili premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, kao i evropsko-nemačka poslanica Viola fon Kramon, a crnogorski predsednik Milo Đukanović je ocenio i da ta inicijativa, kako je rekao, ne počiva na evropskim vrednostima. Đukanović je takođe ukazao nedavno da su mišljenja u Crnoj Gori povodom inicijative podeljena.

U Ohridu se očekuje usvajanje više sporazuma i memoranduma o saradnji u oblasti poreskih službi, turizma, kulture i obrazovanja.

Srbija, Severna Makedonija i Albanija, kako su preneli mediji, obavezaće se zajedničkim sporazumom na udružena nastojanja u pravcu suzbijanja utaje poreza u tri države.

U tekstu Memoranduma koji se tiče poreza napominje se da potpisnice imaju u vidu „povećani značaj“ saradnje u borbi protiv izbegavanja plaćanja poreza.

Ova inicijativa koju su krajem 2019. godine pokrenuli lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije, Aleksandar Vučić, Zoran Zaev i Edi Rama predstavlja predstavlja inventivnu regionalnu ekonomsku saradnju, a postulati su utemeljeni na želji da se dođe do uspostavljanja principa četiri slobode po uzoru na Evropsku Uniju i na jedinstveno tržište Evropske Unije – sloboda kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala.

Kako je više puta rečeno, inicijativa nije zamena za članstvo u EU već "pojačivač evropske ideje".

Takođe, članice su iskazale želju i poziv je upućen preostalim zemljama Zapadnog Balkana da se priključe inicijativi i da kroz funkcionalne principe četiri slobode, približe regionalno tržište jedinstvenom tržištu EU i time ubrzaju proces pristupanja EU.

U toku 2021. godine, održano je tri Samita Otvorenog Balkana – u julu u Skoplju, u novembru u Beogradu i u decembru u Tirani. Održan je i jedan tehnički sastanak administracija sve tri strane učesnice Otvorenog Balkana sredinom novembra u Nišu uz podršku Privredne komore Srbije. Na tom sastanku u Nišu dogovore je čitav niz koraka u oblastima slobodni pristup tržištu radne snage i olakšavanja trgovine robe poreklom iz Otvorenog Balkana.

Lideri članica inicijative su do sada potpisali više sporazuma, a jedan od njih je i Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu koji omogućava da svaki građanin ove tri zemlje može pod istim uslovima kao lokalni stanovnik da se zapošljava, kao i Sporazum o povezivanju sistema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana.

Takođe, uspostavljene su posebne , tzv. brze trake na graničnim prelazima za robu sa “Otvorenog Balkana", a na na najfrekventnijem i najbržem po protoku graničnom prelazu u regionu Preševo - Tabanovce kojim dnevno prodje oko 600 teretnih vozila, vreme zadržavanja kamiona sada je oko 15 minuta.

Radi se i na usaglašavanju procedura radi potpisivanja protokola za prekograničnu razmenu poljoprivrednih proizvoda, stvaranju uslova za medjusobnu elektronsku razmenu, osim carinske i ostale dokumentacije koja prati robu, smanjenju raznih administrativnih naknada, izvoznih i uvoznih dažbina...

(Telegraf.rs)