Koje mere mogu poboljšati natalitet? Odgovaraju tri žene na različitim pozicijama

Pored finansijke podrške neophodan čitav set drugih mera

Populaciona politika ponovo će biti u vrhu prioriteta države, jasno je bilo nakon izlaganja predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom polaganja zakletve za novi petogodišnji mandat, a stručnjaci iz te oblasti ukazuju da pored finansijske podrške postoji niz drugih mera koje mogu povećati natalitet.

Da je samo finansijska podrška razlog manje stope rađanja, sa lošim rezultatima se ne bi suočavale i zemlje zapadne Evrope, ukazuju sagovornici Telegrafa.rs.

Razmišljati o izgradnji vrtića u blizini radnog mesta 

Specijalna savetnica premijerke Srbije Slavica Đukić Dejanović rekla je za Telegraf.rs da je izuzetno značajno usklađivanje rada i roditeljstva, a jedan od načina je da država zajedno sa poslodavcima podstiče izgradnju vrtića u blizini radnog mesta.

Takođe, ukazuje da je psihološka cena roditeljstva jako važna i da postoje potrebe kao što su one koje se odnose na posetu kulturnim i sportskim događajima, kojih, kako kaže, roditelj ne treba da bude lišen. U tom smislu dodaje da treba razmišljati o servisnim aktivnostima poput organizovanog prevoza dece u školu i vrtiće ili servisima poput pranja i peglanja na finansijki prihvatljiv način.

Ona ističe da nije potrebno da se za sve to donese novi zakon već da mnoge stvari mogu biti rešene kroz podzakonska akta, napominjući da se ne mogu svuda u Srbiji predlagati iste mere, jer i situacija nije svuda ista.

- Psihološka cena roditeljstva je veoma bitna u velikim gradovima, jer ako roditelj mora da preveze decu u dve različite škole na različitim lokacijama, onda dnevno provedu po nekoliko sati u tim aktivnostima, dok recimo u manjim sredinama postoje neki drugi problemi - rekla je Đukić Dejanović.

Na pitanje kojoj kategoriji je finansijska pomoć najpotrebnjija, Đukić Dejanović kaže da se prvorođeno dete često rađa iz psihološke potrebe da se ličnost ostvari kao roditelj, te stručnjaci kažu da je najbitnija pomoć kod drugorođenog deteta, međutim činjenica je, dodaje, i da je najveći finansijski izdatak kada u porodicu dolazi novi član.

Ističući da je Srbija kada je reč o toj finansijskoj podršci bolja od drugih zemalja, Đukić Dejanović ukazuje i da su mađarski modeli vrlo praktični i treba da budu inspirativni. Kod njih je kupovina automobila sa sedam sedišta vrlo stimulisana, a kada se rodi treće dete, ako je par u kreditima za stan, država preuzima sve kredite.

Ispravili smo neke nepravde zakonom

Pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju Aleksandra Čamagić za Telegraf.rs podseća da su finansijska izdvajanja povećana i da je sada roditeljski dodatak za prvo dete 300.000 dinara jednokratno, za drugo dete 100.000 dinara plus još dve godine po 11.088 dinara, a za treće 100.000 dinara plus 10 godina po 13.305 dinara. Za četvrto se deset godina uplaćuje mesečno po 19.958 dinara.

- Pre samo nekoliko godina roditeljski dodatak je bio 30.000 dinara - podsetila je Čamagić i dodala da će se konkretni rezultati videti u nekom budućem periodu, iako se može reći da se već sada beleži porast novorođene dece.

Ona je navela da se na godišnjem nivou izdvaja oko 80 milijardi dinara za realizaciju mera iz Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom.

- Ovo jeste problem koji je nastajao decenijama unazad tako da će nam trebati neko vreme da se on i reši. Nije nam za utehu, ali sa ovakvim problemom se suočavaju i zemlje zapadne Evrope. Mi smo se tokom mandata trudili da uskladimo mere koje imamo na državnom nivou sa merama koje imaju jedinice lokalne samouprave - rekla je Čamagić.

Podsetila je i na bespovratna sredstva u iznosu od 20.000 evra za kupovinu nekretnina, navodeći da zahteva ima, ali za sada ne u velikom broju.  - Uredba je stupila na snagu početkom godine, a naravno potrebno je vreme da se pronađe nekretnina, prikupe dokumenta - kaže pomoćnica ministra.

- Pored finansijske pomoći razgovarali smo o tome da se ukinu liste čekanja za vrtiće, da vidimo kako može da se odobri što više zahteva za celodnevni boravak, imamo i nekoliko gradova u Srbiji gde roditelji više ne plaćaju ni ekonomsku cenu za boravak dece u vrtiću. Neke opštine izdvjaju po još 100.000 ili 150.000 dinara na iznos koji država daje pa dođemo do jedne ozbiljne sume - rekla je Čamagić.

Moraće da se poradi na tome da se više ne postavljaju pitanja prilikom zaposlenja da li neko planira porodicu, da li ima dece, te da se žene prilikom povratka na posao ne raspoređuju na niže pozicije, kao i da se isprave nepravde prema ženama koje se bave nekim poslovima koji ranije nisu postojali.

- Mi smo prethodnim izmenama zakon ispravili nekoliko nepravdi da bi izjednačili položaj mama poljoprivrednica sa ostalim ženama, gledaćemo da u skladu sa finansijskim mogućnostima i ostalo ispravimo. Kada je reč o preduzetnicama, imali smo puno razgovora sa predstavnicima udruženja i negde smo se složili da bi bilo svrsishodnije da se donese zakon koji bi obuhvatio sve preduzetnice i sve njihove probleme - rekla je Čamagić govoreći o budućim planovima ministarstva.

Da li preduzetnice imaju motiv da šire porodicu?

Tatjana Macura iz udruženja "Mame su zakon" ocenjuje da država mora doneti strateški odluku da odvaja više sredstava iz budžeta za brigu o porodici, da dodatno motiviše one parove koji žele decu da decu zaista i dobiju.

- Drago mi je što u poslednje vreme čujemo da je država u top deset tema svrstala i pronatalitetnu politiku, ali je sada vreme da sa reči pređemo na dela - rekla je Macura i dodala da su u udruženju mišljenja da su ekonomski razlozi prvi i osnovni na skali prioriteta koji određuju da li će se porodice odlučiti za proširenje ili ne.

- U tom smislu možemo reći da smo zadovoljni poslednjim izmenama jer oni ciljano utiču na to da se finansijska situacija porodica popravi. Međutim, ono što se sada vidi kao problem jeste to što država kada govori o merama koje se odnose na brigu o porodici isključivo govori o merama koje se odnose na prvih godinu dana od rođenja deteta. Šta je sa periodom posle? Mogu li majke da se vrate na posao? Mogu li uopšte dobiti posao? - pita Macura.

Upitala je i da li preduzetnice uopšte imaju motiv da šire porodicu i poslovno rizikuju nakon što saznaju da nemaju nikakva prava uprkos činjenici da redovno pune budžet, da li ima dovoljno mesta u vrtićima i da li je upis dece u vrtiće uopšte moguć posle septembru, da li svaka osnovna škola ima uslova da obezbedi produženi boravak deci.

- To su pitanja na kojima sada insistiramo i nadamo se da će biti dovoljno sluha za naše ideje. Istini za volju, za realizaciju naših ideja potrebno je da država odvoji mnogo više sredstava nego što je izdvajala do sad jer, kao što vidimo, preraspodelom siromaštva se ne mogu ostvariti veliki rezultati. Podsećam vas da su najveća povećanje godinama bila u oblasti odbrane zemlje, mislim da je vreme da se ta sredstava sada usmere na brigu o porodici - smatra Macura.

Macura ne spori da je država napravila krupne promene, ali ima i niz predloga šta još treba da se reši  - da se garantuje naknada svim porodiljama najmanje u visini republičkog minimalca bez obzira da li su bile ili nisu bile u radnom odnosu, da se prepoznaju porodice sa više od četvoro dece jer su one danas nevidljive, da se nadje model kako da se žene bezbrižno vrate na posao i da se smanji jaz između poslodavca i zaposlene, što se najbolje čini smanjenjem nameta na zarade.

- Dosadašnje mere su dale dobre rezultate kada je reč o porodicama sa troje i četvoro dece, ali kako beležimo pad broja porodica koje očekuju svoje prvo ili drugo dete sada se moramo fokus prebaciti i na njih. Ovo je jedan od onih zakona koji se najčešće menja i ja očekujem uskoro još neke nove izmene - zaključila je Macura.

(Telegraf.rs)