Tri decenije od uvođenja sankcija SRJ, i Rusija bila „za“
Neposredan povod bio je masakr civila u redu za hleb u ulici Vase Miskina
Savet bezbednosti UN usvojio je, pre tri decenije, 30. maja 1992. godine rezoluciju 757 kojom su uvedene sankcije protiv SR Jugoslaviji zbog njene umešanosti u rat u BIH.
Preporučujemo
Ðurić: Srbija nastavlja da snaži svoje partnerstvo sa SAD
Kamberi potvrdio za Telegraf da će podneti zahtev za poništavanje glasanja
Uvedeni su potpuna ekonomska blokada i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sveta sa SRJ.
Za uvođenje potpune ekonomske blokade i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sveta sa SRJ, koju su činile Srbija i Crna Gora, glasalo je 13 članica Saveta bezbednosti UN, niko nije bio protiv, a Kina i Zimbabve su bili uzdržani.
Tokom 1990-ih godina Savet bezbednosti UN usvojio je više od 150 rezolucija povodom raspada SFRJ i ratova na tom prostoru, a desetak rezolucija predviđalo je kaznene mere protiv SR Jugoslavije.
Sve rezolucije kojima su SRJ uvođene sankcije zbog ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu usvojene su uglavnom jednoglasno, uz podršku svih stalnih članica Saveta bezbednosti UN, među kojima je i Rusija, piše Beta.
Neposredan povod za uvođenje sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji bio je masakr civila u redu za hleb u ulici Vase Miskina, u centru Sarajeva, za šta su odmah optuženi Srbi iz BiH, piše RTS.
Srpska strana je to negirala, tvrdeći da se radi o bombi podmetnutoj od strane vlasti u Sarajevu, sa ciljem da se izazove reakcija Zapada protiv Srba.
Sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zabranjen je ne samo izvoz nego i tranzit robe, kao i transfer finansijskih sredstava.
Rezolucijom je naloženo i smanjenje osoblja u diplomatskim misijama, sprečavanje učešća u sportskim događajima, a suspendovan je svaki oblik naučne, tehničke i kulturne saradnje.
(Telegraf.rs)