Ko je sve bio na čelu Srbije? Vučić sutra polaže zakletvu za drugi mandat

Od 1990. godine na funkciji šefa države su bili: Milošević, Milutinović, Tadić, Nikolić i Vučić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić položiće u utorak, 31. maja zakletvu pred poslanicima Skupštine Srbije čime počinje da mu teče drugi mandat.

Preporučujemo

Građani su 3. aprila ove godine 12. put izašli na birališta od 1990. godine, kada je Ustavom uvedena funkcija predsednika Republike, a do tada su se na čelu države našli Slobodan Milošević, koji je dva puta biran, Milan Milutinović, Boris Tadić, takođe dva puta biran, kao i Tomislav Nikolić.

Na funkciji vršioca dužnosti bili su: Nataša Mićić, Dragan Maršićanin, Vojislav Mihailović i Predrag Marković, jer su predsednički izbori "propadali" zbog nedovoljne izlaznosti građana, kao i Slavica Đukić Dejanović koja se na tom mestu našla 2012. godine pošto je Boris Tadić podneo ostavku.

Prvi direktni izbori 1990. godine, čak 32 kandidata

Prvi direktni, višestranački izbori za predsednika Republike održani su 9. decembra 1990. godine i ubedljivom većinom je pobedio Slobodan Milošević, a za funkciju predsednika se tada nadmetalo čak 32 kandidata.

Milošević je tada osvojio 3.285.799 glasova, odnosno 65,34 odsto. Na drugom mestu našao Vuk Drašković sa osvojenih 16, 40 odsto glasova,  a jedan od kandidata je bio i Vojislav Šešelj.

Najveća pretnja Miloševiću 1992. godine bio Milan Panić

Na drugim, prevremenim izborima 20. decembra 1992. godine učestvovalo je sedam kandidata, a najozbiljnija pretnja Miloševiću je bio tadašnji opozicioni kandidat Milan Panić osvojivši preko milion i po glasova. Milošević je odneo pobedu sa 2.515.047 glasova, odnosno 53,24 odsto, a Milan Panić je osvojio 1.516.693 glasa ili 32,11 odsto.

U trku sa Miloševićem pored Panića upustili su se i Milan Paroški, Dragan Vasiljković – Kapetan Dragan, Jezdimir Vasiljević.

Milutinović pobedio Šešelja 1997. godine

Naredni predsednički izbori su bili u septemrbu 1997. godine. Učestvovalo je 17 kandidata, a među njima i Miodrag Mile Isakovi, Nebojša Čović, Vuk Obradović, Dragoljub Mićunović...

U drugom krugu učestvovali su kandidat socijalista Zoran Lilić, i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj. Prema podacima izborne komisije, Šešelj je pobedio Lilića, ali njegova pobeda nije proglašena jer na izbore nije izašao dovoljan broj birača, odnosno 48,97 odsto. Novi izbori raspisani su za decembar iste godine.

SPS je u decembru kandidovao Milana Milutinovića, a na izborima je tada učestvovalo sedam kandidata. Milutinović je u drugom krugu, prema podacima izborne komisije, pobedio Šešelja. Kandidat socijalista je osvojio 2.181.808 glasova, odnosno 59,23, a Šešelj 1.383.868 glasova, odnosno 37,57.

Cenzus od 50 odsto odužio izbor novog šefa države

Pošto je Milutinoviću mandat isticao januara 2003. godine, izbori za šefa države raspisani su za 29. septembar 2002. godine, a u prvom krugu, od 11 kandidata, najviše glasova dobili su tadašnji predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, i njegov glavni protivkandidat Miroljub Labus kojeg je podržao DOS, a u drugom krugu Koštunica je dobio više glasova od Labusa, ali na birališta nije izašao dovoljan broj birača, pa predsednik nije izabran.

Novi izbori raspisani su za 8. decembar, ali ni tada zbog nedovoljne izlaznosti nije izabran predsednik.

Vršilac dužnosti predsednika je 2003. godine postala Nataša Mićić jer je Milutinoviću istekao mandat. Mićić je raspisala izbore za novembar 2003. godine, ali ni tada nije izabran predsednik. Najviše glasova su dobili Tomislav Nikolić (SRS) i Dragoljub Mićunović (DOS).

Posle Mićić na čelo parlamenta dolazi Dragan Maršićanin koji postaje v.d. predsednika. Tada je Skupština Srbije usvojila zakon kojim se ukida cenzus od 50 odsto upisanih birača.

Nove predsedničke izbore 2004. godine za 13. juni raspisao je Predrag Marković nakon što je Maršićanin izabran za ministra u Vladi Srbije.

Tadić pobeđuje Nikolića 2004. godine i postaje predsednik

U prvom krugu, od 15 kandidata, najviše glasova dobili su tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić 954.339 glasova, odnosno 30,6 odsto i Boris Tadić lider Demokratske stranke 853.584 glasa ili 27,3 odsto, a drugom krugu je Tadić osvojio 53,2 odsto i tako je izabran za predsednika.

Nikolić pobeđuje Tadića 2012. godine

Tadić je pobedio Nikolića u drugom krugu i 2008. godine većinom glasova. Dvojica kandidata sreli su se ponovo 2012. godine na izborima kada je u drugom krugu pobedio Tomislav Nikolić.

Vučić dolazi na Andrićev venac  2017. godine, novi mandat 2022.

U zgradu Predsedništva, na Andrićevom vencu, 2012. godine došao je Aleksandar Vučić.

- Veoma sam ponosan na činjenicu da smo dobili ogromno poverenje građana Srbije, i od 3.700.000 izašlih na birališta naše je oko 2.035.000 glasova, rekao je lider SNS-a Aleksandar Vučić u prvom obraćanju posle objavljivanja prvih rezultata  predsedničkih izbora 2017. godine.

Sa ogromnom razlikom u odnosu na drugoplasiranog, Vučić je ponedio i na izborima 3. aprila ove godine, osvojivši 2.22.914 glasova, odnosno 58, 59 odsto.

(Telegraf.rs)