Argumenti za i protiv uvođenja sankcija Rusiji: Koja je pozicija vlasti, a koja opozicije?

Jedni se protive, a drugi smatraju da država treba da se opredeli za takav korak

Foto: Pixabay, Wikimedia

Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, osudila je napad Rusije na Ukrajinu, ali za sada nije uvela sankcije Ruskoj federaciji i vodi, kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić, svoju politiku.

Predstavnici političkih stranaka koje će činiti novi saziv republičkog parlamenta sudeći po dosadašnjim izjavama imaju različit stav o tome da li Srbija treba da se usaglasi sa politikom EU i uvede sankcije Rusiji.

Jedni se protive i smatraju da bi takvom odlukom Srbija ugrozila nacionalne interese, a drugi - da država treba da se opredeli za takav korak i da ne sme da bude u sukobu sa ostalim evropskim zemljama.

Predsednik Vučić je nedavno rekao da Srbija ima istu poziciju kao i pre 90 dana. 

- To je pozicija ozbiljnosti, odgovornosti, poštovanja međunarodnog javnog prava i to je srpska pozicija - istakao je Vučić i primetio da su, kako je rekao, neki u kampanji govorili da su protiv sankcija, vriskali protiv svega jer im je lako, dok je on ćutao i vodio odgovornu politiku.

Foto: Nikola Tomić

Ti koji su bili protiv sankcija, posle izbora su rekli da su za sankcije, a neki drugi koji nisu za sankcije kažu da će da ih uvedu - rekao je Vučić.

Predsednik SPS Ivica Dačić rekao je povodom neuvođenja sankcija Rusiji, da Srbija „treba da gleda svoje interese“ i da „razlozi za neuvođenje sankcija moraju biti racionalni“.

- Mi imamo nekoliko ključnih nacionalnih interesa, a pitanje je šta dobijamo, a šta gubimo sankcijama. Mislim da je naše rukovodstvo u odlukama našlo pravu meru – osuda rušenja teritorijalnog integriteta, ali i neuvođenje restriktivnih mera... - rekao je Dačić za televiziju Pink, dok je Dušan Bajatović nedavno rekao da je on lično protiv uvođenja sankcija Rusiji i postavio je pitanje kolika bi u tom slučaju bila "cena nacionalnog interesa".

Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić izjavio je da će kao šef poslaničke grupe te stranke u Skupštini Srbije tražiti da se u parlamentu raspravlja o krizi u Ukrajini i da do sada "nije čuo jak i opravdan argument" za uvođenje sankcija Rusiji, dok je poznato šta bi Srbija izgubila u energetici, poljoprivredi i zaštiti nacionalnih interesa u Savetu bezbednosti UN ako bi uvela sankcije".

Foto: Narodna stranka

- Narodna stranka smatra da građani i političari u Srbiji nemaju dovoljno informacija da bi mogli da donesu pravilan zaključak. Mi sada konkretno ne znamo šta je na stolu. Ne znamo šta je konkretna pretnja Zapada. Treba da znamo ko nam preti i na koji način. Da li su u igri ekonomske sankcije ili nešto drugo - rekao je Aleksić.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić smatra da Srbija ne treba da bude izolovana i u sukobu sa celim kontinentom, jer je, kaže, doslovno cela Evropa počela da primenjuje ekonomske sankcije prema Rusiji.

Kako je nedavno navela, stav SSP-a je,  da ukoliko bude potrebno primeniti ekonomske sankcije prema Rusiji, Srbija mora da se opredeli za taj korak.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Predstavnik pokreta "Ne davimo Beograd" Dobrica Veselinović više puta je isticao da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU, a to obuhvata "uvođenje restriktivnih mera koje će opteretiti pre svega Putinov režim, a ne obične građane".

Stavove desno orijentisanih stranaka poput Dveri, Srpske stranke Zavetnici, Demokratske stranke Srbije su takođe poznati, a to je da bi se uvođenjem sankcija Rusiji ugrozili nacionalni interesi.

Predsednik Srpskog pokreta Dveri ne vidi nijedan razlog da Srbija uvede sankcije sankcije Rusiji kao, kako kaže, jednoj prijateljskoj i savezničkoj zemlji koja je garant KiM u sastavu Srbije, dok Miloš Jovanović iz DSS smatra da bi Srbija izgubila saveznika koji joj pomaže da odbrani svoje interese - od KiM, do Republike Srpske, položaja srpskog naroda u Crnoj Gori i kvalifikacije događaja u Srebrenici.

Polovinom aprila su Dveri i Zavetnici ozvaničili saradnju za koju su tada rekli da nije reč o udruživanju mandata, već o okupljanju, pre svega protiv uvođenja sankcija Rusiji, te oko vrednosti i očuvanja spoljnopolitičke nezavisnosti i vojne neutralnosti.

(Telegraf.rs)