Hrvatska ljuta zbog optužnice: Koliko su ozbiljne pretnje o blokadi evropskog puta Srbije?

Severnu Makedoniju do sada blokirale tri zemlje, poslednja u nizu Bugarska

Dan posle izjave predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, koji se oglasio povodom optužnice koju je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo, rekavši da Srbija nikada neće ući u EU, analitičari ocenjuju da Milanovićeve izjave treba uzimati sa rezervom, ali takođe ukazuju i da to ne znači da ne postoji opasnost od toga da Hrvatska blokira dalji put Srbije ka EU.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike rekao je za Telegraf.rs da pravno gledano Hrvatska uvek može da blokira put Srbije imajući u vidu da se o politici proširenja odlučuje u Savetu EU jednoglasno, te da se za svako otvaranje i zatvaranje klastera traži saglasnost svih 27 država članica.

Preporučujemo

Blokada je pravno moguća, ali je realnost malo drugačija

Iako je to pravno moguće, Subotić ocenjuje da je realnost ipak malo drugačija.

- Prvo treba da vidimo od koga su stizale poruke o blokadi. To je bio Milanović. On je predsednik Hrvatske. Da li predsednik Hrvatske odlučuje o politici proširenja? Ne. To čini Vlada Hrvatske i premijer. Oni se bave i proširenjem i spoljnom politikom. Oni sede u Savetu EU, a ne predsednik Hrvatske. Imajući u vidu da premijer (Andrej) Plenković nije iskoristio ovaj slučaj da na sva zvona kao Milanović kritikuje Srbiju i ucenjuje čini se da Hrvatska institucionalno nije spremna da ulazi u tu temu (blokade) - rekao je Subotić.

Ako i kada tu temu premijer Hrvatske bude stavio na agendu onda bi, kaže Subotić, to malo ozbiljnije shvatio.

- S obzirom da je Milanović spreman da stavi veto i na članstvo Finske i Švedske u NATO to vam govori o kredibilnosti njegovih pretnji - rekao je Subotić.

Inače, ovo nije prvi put da se spominje blokada iz Hrvatske, i gotovo se svakog leta pojavi neko pitanje iz prošlosti na dnevno-političkoj agendi, što ne znači da do blokade u nekom trenutku, možda čak i posle zatvaranja svih poglavlja, dođe.

- Možda će reći sva poglavlja ste završili, mi hoćemo još i ovo da završite. Ali opet, ja bih rekao da se  Hrvatskoj isplati da bude mudrija u ovom slučaju, da se drži poglavlja jer je upravo bugarski slučaj (blokada Severne Makedonije) pokazao da to može da utiče na reputaciju. Bugarska je "crna ovca" u EU i vidimo da se vrši snažan pritisak da popusti. To jako šteti njenom imidžu i posmatra se kao izvor nestabilnosti - rekao je Subotić.

Prema njegovoj oceni, ono što dodatno umanjuje šanse za blokadu, jesu spoljne okolnosti, odnosno rat u Ukrajini.

- Mislim da EU sad daje sve od sebe da privoli Srbiju na svoju stranu kako bi konačno uvela sankcije Rusiji. Bilo kakva blokada iznenada bi samo obeshrabrlia Srbiju da razmatra, a vidimo da razmatra uvođenje sankcija Rusiji. Taj međunarodni apsekt je jako značajan. Ako ne dođe do otvaranja klastera 3, mislim da to neće biti zbog Hrvatske već zbog toga što pojedine države neće biti zadovoljne na koji način je Srbija reagovala prema krizi u Ukrajini - rekao je Subotić.

Subotić podseća i da se sada u EU razgovara o tome da li je realno da se reformiše politika proširenja u smeru da se ne glasa jednoglasno već kvalifikovanom većinom kada je u pitanju politika proširenja. To bi, kaže, zahtevalo značajne zakonske promene, ali to je svakako moguće.

Mehanizam pregovora je takav da ostavlja prostor za ucene

Slićno razmišlja i docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić koji je rekao da Milanovićeve izjave treba uzimati sa rezervom.

- To naravno ne znači da ne postoji opasnost od toga da Hrvatska blokira dalji put Srbije ka Evropskoj uniji. Bilo je već nekih slučajeva u kojima je faktički bio usporen put odnosno otvaranje određenih poglavlja zbog hrvatskog stava koji nije imao veze sa napredovanjem zbog konkretnog poglavlja nego sa nekim bilateralnim pitanjima. Nažalost mehanizam pregovora je takav da postoji mnogo prostora da vas bilo koja država ucenjuje, kao što na primer Bugarska ucenjuje na neki način Severnu Makedoniju, isto tako i nama može da se desi u odnosima sa Hrvatskom . rekao je Krsić na javnom servisu.

Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskoj Milorad Pupovac rekao je za Telegraf.rs da je u saboru Hrvatske 2011. godine pre pristupanja te zemlje Uniji usvojen zaključak u vreme predsednice (Jadranke) Kosor da Hrvatska neće blokirati Srbiju na njenom putu prema EU.

- Taj zaključak u kojem se navodi da će otvorena pitanja Srbija i Hrvatska rešavati u uzajamnom dijalogu na temelju evropskog duha i evropskog pristupa je i dalje na snazi. Sve poruke koje idu u suprotnom smeru bilo da se izbegava odgovornost za suđenja za ratne zločine koji nisu suđeni u Hrvatskoj, bilo da se preti blokiranjem pristupa Srbiji EU su surpotne obavezama koje je Hrvatska preuzela ili koje je sama odlučila preuzeti - rekao je Pupovac.

On je podsetio da Hrvatska ima obaveze koje je preuzela sa potpisivanjem pristupnog ugovora kao članice EU, a jedna od njih se odnosi na suđenje za ratne zločine, i ta obaveza je, kaže, ostala do danas.

- Hrvatska još uvek ima, i po pristupnom ugovoru sa EU, i po međunaodnim obavezama kao članica UN, obaveze poput ovog zločina na Petrovačkoj cesti da sudi počiniocima - rekao je Pupovac.

Inače, blokade nisu nešto sa čime se samo ovaj region suočava ili se suočavao.

Čuveno je kada je francuski predsednik De Gol dva puta blokirao Ujedinjeno Kraljevstvo, Grčka je takođe tražila 2004. godine da Kipar postane članica EU da bi podržala zemlje koje su tada pristupile. Severna Makedonija koja ima status kandidata od 2005. godine imala je blokadu Grčke, Francuske, a sada i Bugarske.

(Telegraf.rs)