Šta Srbi zaiste misle o EU, SAD, Rusiji, sankcijama, Kini?

Javnost podeljena u tesnu korist stava da Srbija ne treba da postane članica EU, pokazuje istraživanje CSA

Građani Srbije su prepoznali EU kao glavnog ekonomskog partnera, dok je Rusija ocenjena kao vodeći spoljnopolitički partner Srbije, pokazalo je prvo istraživanje Centra za stratešku analizu koje je sprovedeno od 23. februara do 18. aprila na 1.236 ispitanika metodom slučajnog uzorka.

Prema tom istraživanju, 47,6 odsto ispitanika smatra Rusku Federaciju najvećim političkim partnerom Srbije, dok 32,3 odsto smatra da je to Evropska Unija, dok Kinu 7,5 odsto vidi kao najvećeg političkog partnera Srbije.

Takve rezultate istraživanja u CSA direktno dovode u vezu sa nerešenim pitanjem dijaloga između Beograda i Prištine, navodeći da građani spoljnopolitičke odnose dominantno posmatraju u svetlu nerešenog statusa Kosova.

- Dugotrajno negovanje percepcije o Ruskoj Federaciji kao zaštitniku srpskog nacionalnog interesa u

međunarodnoj areni direktno se reflektuje na stavove građana po pitanju spoljnopolitičkog partnerstva - napominje se u istraživanju.

Na pitanje koga smatrate najvećim ekonomskim partnerom Srbije građani smatraju da je to

Evropska Unija - 55,3 odsto dok 10 odsto posebno apostrofira Nemačku. Kina zauzima drugo

mesto sa 17 odsto dok se Ruska Federacija nalazi na trećem mestu sa 11,2 odsto.

Rezultati ankete pokazuju da populacija ispitanika donekle prepoznaje najveće ekonomske partnere Srbije.

Građani Srbije prepoznaju i identifikuju države članice EU kao ključne ekonomske partnere jer su upoznati iz kojih država dolaze ulagači i u koje države oni izvoze svoje proizvode i usluge.

Kada je reč o odnosu Srbije i SAD 35,4 odsto ispitanika ih ocenjuje kao loše, 45,8 odsto kao ni dobre ni loše.

Kako dalje navode, na poboljšanje percepcije odnosa sa SAD utiče pozitivna kampanja povodom Vašingtonskog sporazuma, aktivnosti USAID Srbija, donacije komande Američke vojske za Evropu civilnoj infrastrukturi u Srbiji. Kao jedan faktor koji dominatno utiče na ocenu odnosa može se uzeti nerešeni status dijaloga Beograd-Priština.

S druge strane, 77 odsto ispitanika pozitivno ocenjuje trenutne odnose Srbije i Rusije, od čega 25,9 odsto ove odnose vidi kao odlične, dok 51,6 odsto ih ocenjuje kao dobre, 16,3 odsto odnose vidi kao ni dobre ni loše, a 4 odsto kao loše.

- Ono što dominira kada su u pitanju odnosi dve države jeste nerešeno pitanje Kosova, političke tenzije u

Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Velika količina dezinfromacija, lažnih vesti i pro-kremaljskih sadržaja na

svim kanalima komunikacija svoj rezultat ima u oceni odnosa između dve države - objašnjava se u istraživanju.

Svega 24 odsto ispitanika ocenjuje odnose Srbije i EU pozitivno, pokazuje istraživanje. Njih 30,7 odsto ih ocenjuje kao loše, dok 43,2% kao ni dobre ni loše.

- Ukoliko uporedimo odgovore ispitanika po pitanju ekonomskog partnerstva uočavamo da većina ispitanika vidi EU kao glavnog partnera Srbije, dok odnose kao loše ocenjuje 30,7 odsto. Građani ne dovode u vezu ekonomske benefite statusa kandidata sa prilagođavanjem politike Srbije kao kandidata za EU. EU se često percipira kao isporučilac zahteva i pritisaka - ukazuje se u CSA.

Istraživanje pokazuje da Kinu najveći broj građana Srbije doživljava kao najvećeg prijatelja od

svih stranih država, a kineska strana je, inače, najviše poverenja dobila od strane građana Srbije sprovođenjem "vakcina diplomatije".

Građani su se izjašnjavali i o odnosima Srbije i Nemačke, pa tako 37 odsto ispitanika ocenjuje odnose sa tom zemljom kao pozitivne, dok 42,6 odsto ih vidi kao ni dobre ni loše, a 17,2 odsto ispitanika ocenjuje kao loše.

"Ukrajina svojim interesima ugrožava Rusiju, ali Rusija nema pravo da odredi spoljnopolitički pravac Ukrajine"

Građani su najvećim delom upoznati sa rusko-ukrajinskom krizom, odnosno ruskom agresijom na Ukrajinu jer je istraživanje započeto pre napada na Ukrajinu. Istraživanje pokazuje da su izvori saznanja dominatno preko interneta odnosno društvenih mreža.

Njih 64,4 odsto veruje da Ukrajina svojim strateškim interesima ugrožava Rusku Federaciju, a 27,7 odsto ne misli tako.

Na sledeće pitanje da li Rusija ima pravo da odredi spoljnopolitički pravac Ukrajine, većina ispitanika 53,1 odsto smatra da nema.

- Ukoliko ovo pitanje dovedemo u korelaciju sa prethodnim pitanje zaključićemo da građani u najvećem broju prihvataju pro-ruske teze da se Rusija brani u Ukrajini. Da nije tako, onda bi odgovori na ugrožavanje Ruske Federacije morali bi ti u poklapanju sa ovim pitanjem - napominje se u istraživanju.

Građani su odgovarajući na pitanje da li Srbija treba da se priključi sankcijama Rusiji, 67 odsto građana smatra da ne treba uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji, dok 26,4 odsto smatra da treba.

Kao jedan od glavnih temelja Srpsko-Ruskih odnosa je uloga „zaštitnika“ u međunarodnoj areni. I ako nikada nije povedena temeljna naučna i javna debata o stvarnim i pretpostavljenim koristima i ishodima. Drugo uporište, za ovakav naklonjen stav može se pronaći u istorijskim razlozima. Istorijski odnosi Srbije i Rusije su često plod poklapajućih kulturnih matrica.

Kao treći potencijalan razlog može se smatrati gasna zavisnost od Rusije.

Javnost je podeljena u tesnu korist stava da Srbija ne treba da postane članica EU.

Na pitanje da li Srbija treba da postane članica EU, 44, 7 odsto smatra da treba, 48,4 odsto je protiv, a sedam odsto nije opredeljeno.

(Telegraf.rs)