Analitičari: Sigurno je da se traži uvođenje sankacija Rusiji, ključno pitanje do koje mere se insistira?

U Beograd stigao specijalni izaslanik nemačke vlade Manuel Saracin

Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan, Manuel Saracin, doputovao je u Beograd i sastao se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Saracin za kratko vreme drugi put dolazi u Beograd. Nedavno je bio u delegaciji nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok koja je tada poručila da je spremnost država kandidata da se usklade sa zajedničkim pozicijama Evropske unije deo njihovog puta ka članstvu u EU.

Preporučujemo

Saracin je u prvom intevrjuu za Frankfurter algemajne cajtung, nakon što je postavljen za izaslanika, rekao da je u sprskom interesu da zauzme jasnu poziciju, te da se u Ukrajini pokazuje šta može da se desi kad se oslonite na ruska obećanja.

- Verujem da je to svima u Beogradu jasno. Za EU je važno da jasno formulišemo očekivanja koja imamo od Srbije - rekao je tada Saracin.

Saracin je juče, uoči dolaska u Beograd, podsetio da je u ekonomskom i političkom smislu društvo u Srbiji bliže Nemačkoj i EU nego Rusiji.

- Naša finansijska podrška i ulaganja su veća. Takođe nas zanima ekonomski i socijalni razvoj ove zemlje. Razume se da su sredstva koja dajemo i naš angažman u zemljama kandidatima veći nego u zemljama koje su na primer deo Istocnog partnerstva", rekao je Saracin u intervjuu za "Danas".

On je ukazao i da je "sasvim jasno" da je nakon napada Rusije na Ukrajinu proruski stav nespojiv sa statusom kandidata.

- Ne možete sedeti na dve stolice koje su miljama udaljene jedne od druge. Osim toga, smatram da Srbija i te kako zna da je u njenom interesu da se što pre oslobodi svih zavisnosti od beskrupuloznog režima - rekao je on i dodao da ima i reperkusije na odluke privrednih subjekata da li zemlja nepovratno drži evropski kurs ili ne.

Štiplija: Saracin poznaje region, verujem da će se razgovarati o restriktivnim merama koje se tiču Rusije

Glavni i odgovorni urednik portala Evropski Zapadni Balkan Nemanja Štiplija rekao je za Telegraf.rs da Saracin dobro poznaje region i da se dugo njime bavi.

- Bio je poslanik u Bundestagu neko vreme, a onda i ekspert, "tinktenker" koji se bavio Balkanom. Ne treba Saracinu objašnjavati koji su problemi, on to zna, mislim da će razgovori biti, ne samo na temu dijaloga sa Prištinom već i priključivanja restriktivnim merama koje se tiču Rusije, i sličnih stvari, kao što su odnosi u BiH - rekao je Štiplija.

- Nije državama članicama EU Srbija prva na pameti. Ima tu problema u regionu, prvenstveno mislim na BiH, koji su možda za Evropu mnogo veći - ocenio je Štiplija.

Kada je reč o dijalogu sa Prištinom, Štiplija kaže da su prepreke dolazile sa obe strane, a u poslednjih nekoliko godina od strane vlade u Prištini koja, kako kaže, nije bila spremna za razgovore.

- Ja verujem da će inicijativa Nemačke i taj odnos koji nemačka vlada ima sa vladom u Prištini dovesti do toga da ponovo svi sednu za pregovarački sto i da rešavaju probleme koje i građani Kosova i građani Srbije imaju u svakodnevnom funkcionisanju - rekao je Štiplija.

Zečević: Nemačka vrlo zaintresovana za region, pre svega zbog investicija

Profesor Slobodan Zečević s Instituta za evropske studije smatra da je Nemačka vrlo zaintresovana za ovaj region, pre svega zbog investicija koje ima, i zbog svojih političkih i ekonomskih interesa u ovom području.

- Oni su ovde ekonomski veoma prisutni, prema tome Nemačka je zaintresovana da reši problem Zapadnog Balkana. Međutim, šta je za nas nepovoljno? Nemačka je oduvek imala tvrd stav prema kosovskom pitanju i sve se svodilo manje-više na priznavanje nezavisnosti Kosova - ocenio je Zečević.

Zečević je ocenio da će Saracin u današnjem razgovoru sa srpskim zvaničnicima razgovarati i o ubrzavanju dijaloga sa Prištinom, ali i o tome da se radi na uvođenju sankcija Rusiji.

- I jedno i drugo Nemci traže i insistiraju na tome. Sad je pitanje koliko insistiraju, do koje mere planiraju da insistiraju i da li iza toga stoje određene pretnje prema Srbiji, pre svega, ekonomske, ali i političke. Do koje mere insistiraju na uvođenju sankcija Rusiji. To je jedno od ključnih pitanja - rekao je Zečević za Telegraf.rs.

Upitan da li Srbija ima manevarski prostor kada je reč o uvođenju sankcija, Zečević kaže da nemamo manevrski prostor već, kako kaže, argumente - istorijske i ekonomske.

- Mi se snabdevamo ruskim energentima stoprocentno, to je prvi problem koji imamo. Ti ruski energenti su relativno jeftini i povoljni koje mi dobijamo. A mi smo zemlja koja je upravo nekad "bila Ukrajina", koja je izgubila 100 milijardi u bombardovanju NATO-a, da ne govorim o sankcijama. Mi smo zemlja koja mora ubrzano da se razvija upravo da bi stigla druge države u EU. Jedna takva brutalna mera kao što je uvođenje sankcija Rusiji bi za nas bila pogubna. To je jedan od argumenata koji vidim da ističemo i koji je potpuno opravdan - rekao je Zečević.

S druge stane, ako neko odluči da "ucenjuje" zemlju od sedam miliona stanovnika, onda, naravno da manevarski prostor nije veliki.

Opšta ocena analitičara je da se u ovoj situaciji od Srbije očekuje da pokaže svoju posvećenost evropskoj orjentaciji, a to znači usklađivanje sa bezbednosnom i spoljnom politikom, a na koji način, kojom brzinom i u kom obimu, pretpostavljaju da se upravo o tome i razgovara sa predstavnicima SAD i EU koji dolaze u Srbiju.

(Telegraf.rs)