Priština ne traži nikakve uslove za dijalog sa Srbijom - šta to zaista znači?

Ako su SAD učinile neki korak, onda to može da bude pravi put i odlučujući korak u deblokiranja dijaloga - kaže Zoran Milivojević

Da li izjava pomoćnice državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Karen Donfrid da zvaničnici u Prištini nisu izneli nikakve uslove za dijalog sa Srbijom i da su izrazili spremnost da se angažuju u njemu znači da će se on pomeriti sa mrtve tačke?

Po mišljenju analitičara zavisi od toga šta Priština podrazumeva pod bezuslovnom pozicijom.

Preporučujemo

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević ocenjuje za Telegraf.rs da "bez uslova", što se njih tiče, znači da hoće da razgovaraju, ali na poziciji za koju oni smatraju da je bezuslovna, a to je pozicija "dve ravnopravne strane razgovaraju o sporazumu o međusobnom priznanju".

- To je za njih bez uslova. To naravno nema veze ni sa real politikom ni sa aktuelnim stanjem - ukazuje Milivojević.

"Ako bude volje sa svih strana biće pozitivnih pomaka"

On je podsetio da je Srbija otvorena za dijalog, ali koji podrazumeva da druga strana ispuni svoje obaveze i da onda nastavimo u duhu normalizacije.

- E, sad da li je američka strana dole preduzela neke korake...? Prošle nedelje su bili kongresmeni, sada je bila gospođa Karen Donfrid, videćemo da li je nečega bilo. Nije bilo nikakvih naznaka ni u saopštenjima posle razgovora niti bilo čega na tu temu, međutim, ako su zaista učinili neki korak onda to može da bude zaista pravi put i pravi pristup i odlučujući korak u deblokiranja dijaloga - ocenio je Milivojević.

Karen Donfrid juče je rekla da je jasno da je budućnost Kosova u Evropskoj uniji i NATO-u, a od ključnog značaja za kretanje ka tim ciljevima je, kako je rekla, sveobuhvatan sporazum koji ima za cilj normalizaciju odnosa sa Srbijom fokusiran na međusobno priznanje.

Takođe je kazala da nema saznanja o konkretnim rokovima u vezi sa dijalogom, ali je rekla da će, ako bude volje sa svih strana, biti pozitivnih pomaka.

Uslov da se nastavi dijalog formiranje Zajednice srpskih opština

Milivojević s druge strane podseća da nema naznaka da će se formirati Zajednica srpskih opština što je, podseća, uslov da se dijalog nastavi i da dobije neki sadržaj, da se proces nastavi u duhu onoga što bi trebalo da budu interesi obe ili svh strana.

- Kad budemo imali naznaku za to da oni poštuju Briselski sporazum, i da imaju nameru da ispune prvih šest tačaka u najkraćem roku u skladu sa tim sporazumom, to bi onda bio znak da pristupaju dijalogu na jedan otvoren i direktan način - ističe Milivojević.

A kakve poruke dolaze iz Prištine? Spominje se i tačan datum...

Iz Prištine dolaze informacije da vlada Kosova do 31. maja mora da pronađe rešenje za dalji proces dijaloga, a da, ukoliko se to ne ostvari, slede izbori. Takvu izjavu dao je analitičar Dukađin Gorani, koju je preneo portal Kosovo onlajn.

On je rekao da ta informacija nije potvrđena, ali da rigidan pristup premijera i predsednice Aljbina Kurtija i Vjose Osmani javnim komunikacijama ostavlja prostor za spekulacije.

U međuvremenu stižu poruke i iz Brisela. Jedna dobra, druga ne. Prva se tiče proširenja EU, a druga problena na Zapadnom Balkanu.

Predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak kaže da je EU izgubila strpljenje za probleme ili kvazi probleme na Zapadnom Balkanu, ali i da se promenio način na koji EU razmišlja o proširenju.

Lajčak je izjavio na forumu "EU u susretu sa Balkanom" u Bugarskoj da je rat u Ukrajini na pozitivan način promenio način na koji EU razmišlja o proširenju, jer je proširenje ponovo postalo političko pitanje.

- Odjednom su sve zemlje EU shvatile da proširenje nije tehničko pitanje, već pitanje deljenja vrednosti i biti deo rešenja. Zapadni Balkan mora biti uz EU u ovom teškom trenutku. To znači da postoji osećaj hitnosti i osećaj nezavršenosti procesa - rekao je Lajčak, prenosi Kosovo onlajn.

On je međutim istakao i da je EU izgubila strpljenje za probleme ili kvazi-probleme na Zapadnom Balkanu.

- Očekujemo da naši partneri na Balkanu pokažu da su deo rešavanja problema, tako što će sami rešavati probleme ili će nam pomoći da rešimo njihove probleme - kazao je Lajčak.

On je istakao i da Ukrajina "iskače ispred balkanskih partnera" kada je reč o evropskim integracijama. Prema njegovim rečima, na strpljenje i toleranciju EU uticao je rat u Ukrajini. Iz tog razloga, Lajčak je rekao da zemlje Zapadnog Balkana treba da budu deo rešenja problema, a ne "da se bave ranama koje često sami sebi nanose".

Na pitanje da prokomentariše Lajčakovu izjavu, Milivojević kaže da je ne razume puno, podsetivši da je on posrednik u dijalogu već dve godine i da, nažalost, nema nikakav rezultat.

-Njegovo je upravo bilo da stvori uslove da se problemi rešavaju i takav je bio njegov zadatak. Ovo bi značilo praktično odustajanje od borbe da se problemi rešavaju i prozivanjem nas, međutim, kada je reč o Srbiji, ona ne snosi nikakvu krivicu i odgovornost za blokadu dijaloga i nerešavanje otvorenih pitanja kada je reč o odnosima na relaciji Beograd Priština - rekao je on.

Da je Srbija za dijalog, potvrđuje i premijerka Ana Brnabić.

Posle sastanka sa pomoćnicom državnog sekretara premijerka je, kako je saopšteno, navela da je Srbija otvorena i spremna za nastavak dijaloga i podsetila da Priština još uvek nije uradila ništa na formiranju Zajednice srpskih opština što je bilo dogovoreno Briselskim sporazumom još pre devet godina.

Brnabićeva je rekla i da su proces evropskih integracija i očuvanje regionalnog mira i stabilnosti od ključnog značaja za Srbiju i da su mir i stabilnost suštinski važni za budućnost Zapadnog Balkana.

(Telegraf.rs)