Srbija obeležava Dan sećanja na žrtve Holokausta

Vučić poručio da čovečanstvo nema pravo na treći veliki rat

Srbija danas obeležava Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i druge žrtve fašizma, a centralnu ceremoniju kod Spomenika žrtvama genocida u kompleksu nekadašnjeg nacističkog logora Staro sajmište predvodi predsednik Aleksandar Vučić.

Vučić je na tom mestu otkrio spomen ploču jasenovačkim žrtvama, na kojoj stoji:

Preporučujemo

- Od 1941. do 1945. godine sistem koncentracionih i logora smrti NDH u Jasenovcu bio je naokrutniji deo sistema terora u Drugom svetskom ratu.

Mnoge jasenovačke žrtve donela je reka Sava do Starog sajmišta, koji je od leta 1942. jedno vreme funkcionisao kao deo jasenovačkog sistema logoda.

Ovu obalu povećujemo jasenovačkim žrtvama, na večnu spomen, a pokolenjima na nezaborav.

Građani i građanke Beograda".

Vučić je zatim položio venac na Spomenik žrtvama genocida.

Vence su, nakon toga, položili i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić, gradonačelnik Beorgada i zamenik gradonačelnika Zoran Radojičić i Goran Vesić, predstavnici Udruženja logoraša...

Ceremoniji prisustvuju predstavnici diplomatskog kora, među kojima i ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko.

Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu jeste državni praznik, odnosno dan sećanja, koji se obeležava u Srbiji svake godine, 22. aprila.

Posvećen je sećanju na Srbe, ali i Rome i Jevreje, koji su stradali u masovnim zločunima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji.

NDH je u bila jedina država koja je imala posebne logore za decu (logori Sisak, Jastrebarsko i Gornja Rijeka).

Vučić: Čovečanstvo nema pravo na treći veliki rat

Srbija želi mir i želi život, sebi i svima drugima u ovom teškom trenutku, koji je pogodio Evropu i svet, a čovečanstvo nema pravo na treći veliki rat, makar ga nazivali samo hladnim, poručcio je danas predsednik Aleksandar Vučić.

- Život morta da pobedi sve prepreke, makar po cenu menjanja paradigmi, koje i služe da bi se menjale i popravljale - rekao je Vučić na obeležavanju Dana sećanja na žrtve Holokausta na Starom sajmištu u Beogradu.

Svedočeći o prirodi zločina nad Jevrejima, Romima i Srbima, Vučić je podsetio da se i supruga američkog predsednika, Eleonora Ruzvelt prisećala da "u zimu 1941-1942. godine ni ona ni njen muž nisu verovali da je to istina, i smatrali su da je to propaganda", i da se, bilo šta da se objavi o tim zločinima u budućnosti, neće verovati.

- Danas, mi imamo dokumentovanih, sa imenom i prezimenom 17.016 nevinih žrtava lagera Zemlin. Suočeni sa nepobitnim dokazima i svedočanstvima preživelih, ne možemo ni mi da verujemo šta se ovde dogodilo, jer sve zvuči kao plod izvotoprene meste, kao košmar iz kojeg treba da se probudimo - rekao je Vučić.

Kako je rekao, iz tog košmara našeg, normalnog buđenja, nema jer se taj košmar zove sećanje.

Podsetio je da je Sajam otvoren 1937. godine, zamišljen kao mesto susreta i hodočašća za sve koje privlače najveća dostignuća, ali je ođednom prestao da bude simbol civilizacijskog dostignuća i postao stratište Roma, Jevreja i Srba.

Ukazao je da je Sajmište, pored Banjice, bio jedini logor smrti u gradu, za razliku od ostalih gubilišta koje su nacisti kriti od građana.

U logoru na Sajmištu su, kaže, primenili svu bezdušnost i bezličnost Aušvica i sladostrašće ubijanja poput onog u Jasenovcu, koji danas i dalje predstavlja najstrašnije gubilište na jugoslovneskom i jedno od najužasnijih na evropskim prostorima.

- Danas, 81. godinu nakon uspostavljanja sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu, kada je među nama sve manje preživelih zatočenika i Beograđana koji su lično posvedočili zastrašujućim scenama sa savskog priobalja, prekrivenog leševima nevinih, važno je što smo tragičan period našeg naroda obeležili imenovanjem dela savskog priobalja nazivom - Obala jasenovačkih žrtava - naglasio je Vučić.

Poručio je da nas to tužno mesto, kao i sva naša stratišta svrstavaju na pravu stranu istorije, koju smo, naveo je, skupo platili - milionima, ali ne dolara, već milionima života, duša Jevreja, Roma, Srba i pripadnika drugih naroda.

- U oba svetska rata nismo bili ni tužioci, ni advokati, ni porota ni sudije, ali smo uvek bili žrtve. Na ovom mestu svaka reč je suvišna, a svaka suza opravdana i nedovoljna. Žrtve svih gublišta zaslužuju tihi i skrušeni pijetet i dosledno pamćenje - rekao je Vučić.

Danas, naglasio je, tom stratištu mi možmeo jedino da suprotstavimo život, jer smo potomci stradalnika i znamo vrednost života.

- Naša je obaveza da život nastavimo, to smo dužni precima i još više našoj deci - rekao je Vučić.

Srbija, poručio je, želi mir i život, sebi i svima drugima u ovom teškom trenutku koji je pogodio Evropu i svet, jer čovečanstvo nema pravo na treći veliki rat, makar ga nazivali samo hladnim.

Podsetio je da je Šimon Perez, sa kojim se sreo tri puta, rekao da je sanjarenje pragmatizam.

- Tačno, ako ne maštamo o miru i prosperiteti oni se neće dogoditi - podvukao je Vučić.

Ukazao je i da je Albert Ajnštajn rekao da se mir ne može postići silom, već samo razumevanjem.

- Želimo da verujemo u iskonsko dobro u ljudima. Dužni smo svojoj deci mir i stabilnost. Kao što smo platili slobodu u Drugom svetskom ratu stotinama hiljada života, milionima života u Prvom svetskom ratu, tako u budućnosti moramo da sačuvamo mir da više ne bismo ništa plaćali životima - podvukao je on.

Vučić je ukazao gde god da se okrene čovek sa ovog mesta oko sebe vidi da život buja.

- Naš Beograd, naša Srbija se grade i napreduju. Da imamo ovakav mir zaslužni su i oni koji su ovde stradali. Ovo je dan koji ćemo uvek obeležavati, gde leže žrtve kojih ćemo se uvek sećati. Ovo je mesto našeg sećanja, ponosa i dostojanstva svih građana Srbije - zaključio je predsednik Vučić.

(Telegraf.rs)