Stejt department objavio izveštaj o ljudskim pravima u Srbiji

U dokumentu su preneti i podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije o registrovanih 95 napada na novinare tokom 2021. godine

Srbija se u 2021. suočila sa brojnim izazovima iz oblasti ljudskih prava, a vlada je preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike odgovorne za kršenje ljudskih prava, nakon što su zloupotrebe bile izložene javnosti, navodi se u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji u prošloj godini.

U dokumentu se dodaje da mnogi posmatrači veruju da su brojni slučajevi korupcije, socijalnog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zloupotreba, međutim, ostali neprijavljeni i nekažjeni.

Preporučujemo

Stejt department u izveštaju iznosi tvrdnje o "ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja i medija, uključujući nasilje, pretnje, bezrazložna hapšenja i krivično gonjenje novinara, kao i brojnim delima ozbiljne korupcije u Vladi".

U dokumentu je ukazano i da krivična dela koja uključuju nasilje ili pretnje nasiljem prema osobama sa invaliditetom, kao i nasilje protiv LGBTIQ populacije, preneo je Glas Amerike.

Stejt department u izveštaju podseća na ocenu nevladine organizacije Fridom haus o zemljama u tranziciji kojom je Srbija označena kao "hibridni režim" i "država u kojoj je stanje osnovnih sloboda i demokratskih institucija nastavilo da se pogoršava bez znakova poboljšanja".

Citiran je i zaključak organizacije Reporteri bez granica (RSF) iz 2021. prema kojem je "Srbija zemlja slabih institucija" i ujedno plen lažnih vesti koje, kako navodi RSF, "šire senzacionalistički mediji uz podršku vlasti".

Tvrdi se i "da su vlasti Srbije iskoristile pandemiju kovida 19 da ograniče slobodu medija", a da su tabloidi "nastavili da budu popularan i moćan kanal dezinformacija".

U dokumentu su preneti i podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije o registrovanih 95 napada na novinare tokom 2021. godine.

U izveštaju se navodi da su predstavnici vlasti, tokom 2021. dobijali daleko više prostora u medijima od opozicionih političara.

Navode se i podaci nevladine organizacije Biro za društvena istraživanja, prema kojima je većina medija otvoreno bila na strani Vlade u izveštavanju, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pozitivno predstavljen u 85 odsto svojih nastupa.

U dokumentu se iznosi i podatak nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) da 65 odsto građana Srbije veruje da je u zemlji veoma izražena korupcija i da je država neefikasna u borbi protiv korupcije.

Navodi se da je politički pritisak na pravosuđe i dalje zabrinjavajući i ukazuje na izveštaje o pritisku Vlade na ličnosti koje su kritikovale pravosuđe.

U izveštaju se dodaje da su "zvaničnici vlasti i poslanici nastavili javno da komentarišu istrage koje su u toku, sudske postupke ili rad pojedinih sudija i tužilaca".

Pozivajući se na izveštaj Evropske komisije iz 2021, Stejt department ocenjuje da je Srbija ostvarila slabe rezultate u procesuiranju ratnih zločina" i poziva se na unapređenje saradnje Međunarodnog rezidualnog mehanizma i Tužilaštva za ratne zločine Srbije

Primećeno je i da je saradnja u oblasti pravosuđa između Srbije i tzv. Kosova veoma ograničena u oblasti ratnih zločina.

Stejt department u izveštaju skreće pažnju na zaključak aktivista za zaštitu ljudkih prava i nevladinih organizacija "na nedostatak efikasnog parlamentarnog nadzora bezbednosnih službi".

Još jednu godinu zaredom deo izveštaja posvećen je sudbini braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla koji su stradali 1999. godine.

U izveštaju se ocenjuje da vlasti Srbije nisu postigle značajniji napredak u dostizanju pravde za žrtve i da je nejasno u koliko ozbiljnoj meri istražuju taj slučaj.

(Telegraf.rs)