Zečević sa Instituta za evropske studije: Hil imenovan zbog situacije na KiM i u BiH
Radi se o stabilizaciji prilika u skladu sa američkom vizijom. To nije nešto što mi možemo da kažemo da bi nam skroz odgovaralo ili Republici Srpskoj. Stvar je u tome što oni vide BiH kao uzrok nestabilnosti, a takođe vide i Kosovo kao mogući uzrok nestabilnosti i većeg ruskog uticaja u Srbiji nego što bi oni želeli da Rusija ima - rekao je Slobodan Zečević
Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije smatra da je cilj imenovanja Kristofera Hila za američkog ambasadora u Srbiji, a koji je juče stupio na tu dužmost, ubrzavanje rešenja za KiM i stabilizacija prilika u BiH.
- Međutim, radi se o stabilizaciji prilika u skladu sa američkom vizijom. To nije nešto što mi možemo da kažemo da bi nam skroz odgovaralo ili Republici Srpskoj. Stvar je u tome što oni vide BiH kao uzrok nestabilnosti, a takođe vide i Kosovo kao mogući uzrok nestabilnosti i većeg ruskog uticaja u Srbiji nego što bi oni želeli da Rusija ima - rekao je Slobodan Zečević.
On dodaje da SAD verovatno smatra da, ako bi uklonili problem Kosova i ako bi ubrzali problem evropskih integracija Srbije, da bi se ruski uticaj ovde smanjio.
- Ne odgovara nam sama činjenica da je ova američka administracija praktično arhitekta nezavisnosti Kosova i da podržava njenu nezavisnost, a mi je ne priznajemo. Sadašnja administracija nije bila sklona nekim rešenjima koja su pominjana u prethodnom periodu kao što je podela Kosova ili da mi ne priznamo nezavisnost Kosova - ističe Zečević i dodaje da se nijedna zemlja na svetu ne miri lako sa gubitkom dela svoje teritorije.
Na pitanje šta možemo očekivati od Hilovog postavljanja za ambasadora, s obzirom na iskustva iz prošlosti, Zečević ističe da je još rano donositi zaključke u ovom trenutku.
Naglašava da je mi imamo iskustva sa Hilom u nekom drugom vremenu, kada je NATO već bio spreman da bombarduju Srbiju.
- To je bila agresivna politika prema Srbiji koja nije odgovarala ni tom vremenu. Današnja situacija u Evropi je takva da je položaj Srbije drugačiji. U tom smislu, možemo očekivati da ćemo razgovarati sa Hilom na drugačiji način i pokušati da nađemo rešenje koje će biti prihvatljivo za Amerikance koji podržavaju Albance, ali i za nas. To je nada - naglašava Zečević.
Kako kaže, Hilov značaj pojačava činjenica da se u poslednjih 10 godina povukao iz diplomatije, i da je sada, u 69. godini, odlučio da se vrati i prihvati mesto ambasadora u Beogradu.
Sem toga, ističe, Kristofer Hil je veoma blizak sadašnjoj demokratskoj administraciji i poznaje celu tu ekipu, a sarađivao je i sa aktuelnim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom.
- Reč je o čoveku koji je vrlo iskusan, poznaje naše prilike i našu zemlju, govori srpski jezik, živeo je na prostoru SFRJ, išao u školu u Topčideru, jer mu je otac bio diplomata, još kao dečak. Imao je prvu službu u Jugoslaviji, bio ambasador u Tirani, Skoplju i bio je jedan od saradnika Ričarda Holbruka prilikom sastanka u Rambujeu. Blizak je administraciji tako da može vrlo operativno da radi između Beograda i Prištine i da radi na stabilizaciji odnosa u BiH - ističe Zečević.
U tom smislu, kaže, Hil bi trebalo da posluži u sprovođenju američke politike da je ona pobednica u hladnom ratu i da treba da imaju odlučujući politički uticaj na Balkanu i drugim delovima Evrope.
- Žele da isključe uticaj Rusije i smatraju da Rusija nema šta da traži u ovom regionu. Isto važi i za Kinu, mada Kina u ovom trenutku i nema neke političke zahteve - poručuje Zečević.
(Telegraf.rs)