Šest dana do izbora: Ukrajinski rat pomerio fokus u izbornim štabovima političkih stranaka

Došao na red drugi tip ekologije - Ne daj Bože da bude nuklearne katastrofe u Ukrajini

Izborni štabovi političkih stranaka koje su odlučile da učestvuju na predstojećim izborima 3. aprila već su u samom startu bili suočeni sa izazovom. Kampanja koju su pripremili morala je da se prilagodi novim geopolitičkim okolnostima.

U prethodnih nekoliko nedelja građani jesu slušali i o tome kako da se smanje porezi, ojačaju domaći investitori, bilo je i državničkih poruka predsedničkih kandidata "za i protiv NATO-a", neki su govorili o položaju žena, drugi o Kosovu i Metohiji. Za svakog je bilo ponešto, ali sve takve poruke su, ipak, čini se ostale u senci rata u Ukrajini. Jer, kada birač mora da razmišlja o egzistencijalnim pitanjima, kako će se snaći sa novim cenama, da li da odlazak na posao automobilom zameni gradskim prevozom, onda manje gleda u neku daleku budućnost. Nesigurnost i neizvesnost stvaraju strah, a glavno oružje u borbi protiv njega su sigurnost i stabilnost.

Preporučujemo

Već na početku kampanje je bilo jasno da je vladajuća koalicija, čija je okosnica Srpska napredna stranka, planirala da pokaže šta je sve urađeno u prethodnih 10 godina i šta će se raditi, dok je opozicija svoju strategiju bazirala na pitanjima koja se tiču demokratije, ljudskih prava i ekologije. Te teme su ostale, ali su nadograđene novim.

Sociolog Vladimir Vuletić na pitanje da li će kriza u Ukrajini uticati na rezultat izbora u Srbiji kaže da je vreme takvo da je građanima najvažniji osećaj sigurnosti i stabilnosti i  da sve prevaziđe sa što manje posledica.

- Rat u Ukrajini je doveo do toga da se naravno fokus pomerio. Ekonomska situacija se pogoršala i poremetila stabilnost cena, pojavio se strah od potencijalnih nestašica, a sve to može negativno da utiče na one koji u tom trenutku drže vlast. Ali ta klima nesigurnost i nestabilnosti dovodi do potrebe za većom kohezijom i stavljanja prioriteta na bezbednost i očuvanje stabilnosti. To je ono što je išlo u prilog vladajućim strankama - objašnjava Vuletić.

Opozicija je, kaže, pokušala da iskoristi priliku i ono na šta vlast nije mogla da utiče, a to je povećanje cene goriva, kao i povećanje nesigurnosti kod investitora.

- To je ono što je njima išlo u prilog, ali sa druge strane, ove teme koje su im bile važne su ljudima u trećem planu. Imate hijerarhiju potreba koja podrazumeva da je bezbednost uvek na prvom mestu, zatim je tu ekonomska sigurnost, a tek kasnije dolaze neke druge teme - kaže sagovornik Telegrafa.

Početak kampanje obeležili su ekološki protesti, a sada je to pitanje potpuno marginalizovano, kaže Vuletić, ali i ukazuje da su recimo stranke u Nemačkoj, koje su se etablirale kroz ekološke teme, sada postale glavne stranke koje glasaju za povećanje vojnih budžeta.

Programski direktor Demostata Zoran Panović ocenio je za Telegraf.rs da je tradicionalna kampanja "za i protiv Vučića" sada dobila drugu dimenziju, jer je rat u Ukrajini poremetio stvari i kod građana se pojavio strah kao primarna emocija, a prvi koji je uspeo da koriguje kampanju u tom smislu je, kaže, Aleksandar Vučić koji je predstavio slogan "mir, stabilnost, Vučić".

- Njihova kampanja je kombinacija više kampanja, ona je bila primarno zamišljena kao sloganom "dela govore", a taj slogan je koristio i Milutin Mrkonjić za rezultate svog ministarstva. Opozicija pak to koristi da dela pretvori u nedela. U drugom delu kampanje Vučić je uzeo tradicionalnu reč opozicije "zajedno". To je nekad bila više simbolička reč za antimiloševićevsku opoziciju - priseća se Panović.

S druge strane, slogan "Zajedno možemo sve",  iako, kako kaže, može da liči na pesmu Nine Badrić, daje efekat.

- Opozicija pokušava da se uz tradicionalne kritike vlasti na račun nepoštovanja Ustava i afera predstavi kao neko ko će vratiti ustavnost u Srbiju - kaže sagovornik.

On dodaje da je tema ekologije pomerena u stranu, odnosno da je došao na red drugi tip ekologije: "Ne daj Bože da bude nuklearne katastrofe u Ukrajini, a u odnosu na taj strah Rio Tinto deluje kao kisela voda".

Pozivajući se na istraživanja, Panović kaže da je dominanto raspoloženje u Srbiji rusofilsko i da zato većina partija pokušava "lopatama da trpa" takozvane rusofilske glasove, međutim, ukazuje i da ima dosta hipokrizije - da je duša u Rusiji, a kada se dođe do životnog stila, onda smo za zapad.

(Telegraf.rs)