Jadranka Joksimović: Uključeni smo u sve teme budućnosti Evrope

Srbija ceni to što je za vreme francuskog predsedavanja EU, proširenje Zapadnog Balkana ostalo visoko na njenoj agendi

Iako Srbija nije članica Evropske unije (EU) i građani Zapadnog Balkana nisu u potpunosti uključeni u aktivnosti koje proističu iz inicijative Konferencija o budućnosti Evrope, to prema oceni ministra za evropske integracije Jadranke Joksimović nije razlog da se u našem društvu ne razgovara o svim temama koje se tiču budućnosti našeg kontinenta.

Zato je prema njenim rečima ministarstvo na čijem je čelu u prethodnom periodu iniciralo niz razgovora o gorućim životnim temama evropske budućnosti a jedan od njih je i današnji skup u Privrednoj komori Srbije "Cirkularna ekonomija, zapošljavanje i digitalizacija u svetlu Konferencije o buducnosti Evrope".

Preporučujemo

Joksimović je ukazala da su se geopolitičke okolnosti u Evropi značajno izmenile i da moramo da budemo svesni da će one uticati na sve planove i pravce razvoja EU i Srbije.

"Okolnosti su izmenjene i u političkom i u ekonomskom i u ekološkom, zdravstvenom pogledu i tek ćemo da vidimo kako će to da se odrazi na održivi razvoj, tržište rada i zapošljavanje", naglasila je Joksimović.

Ona je zahvalila Francuskoj kao predsedavajućem Savetu Evropske unije, što kako je ocenila u možda najtežem trenutku posle Drugog svetskog rata, nije zaboravila na temu proširenja, i vodi se time da proširenje može da ide paraleno sa reformom same EU.

"To je važno za Evropsku uniju i za nas i zato mi aktivno na svoj način učestvujemo u konferenciji o budućnosti Evrope da kažemo šta naši građani iz privrede, akademskog dela, civilnog društva i svih zainteresovanih segmenata misle kako bi EU trebalo da izgleda u skladu sa izazovima", rekla je Joksimović.

Dodala je da Srbija veoma ceni to što je za vreme francuskog predsedavanja EU, proširenje Zapadnog Balkana ostalo visoko na njenoj agendi.

Podsetila je da je Srbija otvorila klaster 4, čiji su važni delovi zelena agenda i digitaliazcija kao i da je Evropska komisija preporučila da se otvori i klaster 3, u čijem sastavu su tržište rada i zapošljavanje ali da je više članica EU tražilo da se sačeka ishod referenduma u Srbiji koji je održan 16. januara,

Joksimović je navela da je za Srbiju najvažnije da sačuva regionalni mir i stabilnost i da je pokazala koliko je posvećena ovim ciljevima.

Kada je reč o cirkularnoj ekomiji ocenila je da ona ne predstavlja nešto potpuno novo, već nešto što je već duboko utemeljeno u samoj prirodi i čoveku, ali je samo napušteno jedno vreme i sada je trenutak da joj se vratimo.

"Evropska unija je naš najznacajniji partner u tom procesu, kako strateški tako i finansijski. Zajedno sa EU radili smo na brojnim projektima, koji će dopreti do svih građana Srbije", rekla je ministar Joksimović.

Navela je da je zajedno sa EU od 2017. godine država Srbija radila na veoma konkretnim projektima koji se odnose na prečišćavanje otpadnih voda u više gradova, regionalne centre za upravljanje otpadom, projekte energetske efikasnosti, modernizaciju pruga, zatim digitalizaciju kroz uvođenje širokopojasnog interneta u školama u Srbiji, te pilot mere u zaštiti živoitne sredine.

Učestvujući u radu konferencije direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Mihailo Vesović je naveo da će PKS uskoro izaći sa 10 ciljeva transformacije privrede ka zelenoj ekonomiji.

On je ukazao da bi sadašnja politička situacija mogla da ove teme stavi u drugi plan i ocenio da bi to valjalo izbeći i uprkos političkim dešavanjima ići sa realizacijom konkretnih ciljeva u oblastima cirkularne ekonomije i digitalizacije.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić je navela da bi prema nekim procenama prelazak na cirkularnu ekonomiju mogao da dovede do otvaranja 30.000 novih radnih mesta.

Navela je da ova vrsta ekonomije podrazumeva i zdravstveno bezbednija radna mesta, što otvara prostor i za veće zapošljavanje osoba sa invaliditetom a nedavno doneti Zakon o socijalnom preduzetništvu bi mogao pospešiti zapošljavanje tzv. ranjivih kategorija na tržištu rada.

"Osobe koje su ranije bile teže zapošljive mogle bi da se prekvalifikuju za poslove u oblasti cirkularne ekonomije, a naša saznanja pokazuju da su one često radile baš u reciklaži", navela je Darija Kisić.

Osvrćući se na aktuelnu ukrajinsku krizu šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre je naglasio da Evropska unija želi da osigura nabavku energenata i da će to raditi zajedno sa Zapadnim Balkanom.

Prema njegovim rečima, rešenje je u obnovljivim izvorima energije, koji mogu da obezbede nezavisnost zemljama koje ih imaju u dovoljnim količinama.

Ambasador Francuske u Beogradu Pjer Košar najavio je dva zanimljiva projekta, francusko- srpski forum inovacija 13. aprila

u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, kao i konkurs "Eko opština" u okviru koga će biti nagrađene opštine sa najboljim rezultatima vezanim za čistu vodu i energetsku efikasnost.

(Telegraf.rs)