Kurtijeva nelogičnost: Dok Priština teži da uđe u Evropsku uniju, svakodnevno krši prava Srba sa KiM

Sa jedne strane, na dnevnom nivou Aljbin Kurti i njegovi politički saradnici koriste svaku priliku da traže ubrzanje procesa tzv. Kosova u prijem u Evropsku uniju, dok sa druge strane povlači političke poteze koji su u potpunoj suprotnosti sa evropskim demokratskim duhom i tako željenom evrointegracijom

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ovih dana, u nameri da pojača pritisak na Srbiju i izboksuje priznanje samoproklamovane države Kosovo, povlači kontradiktorne i nelogične poteze koji nisu u skladu sa težnjom Prištine da uđe u EU budući da svakodnevno krši prava Srba na toj teritoriji, a poslednji u nizu pokušaj je da onemogući Srbima da glasaju 3. aprila na KiM.

Njegov odnos prema Beogradu i njegova težnja ka Briselu, uveliko su uklizali na teren apsurda gde, sa jedne strane, na dnevnom nivou zajedno sa svojim političkim saradnicima koristi svaku priliku da traži ubrzanje procesa tzv. Kosova u prijem u Evropsku Uniju, dok, sa druge strane, povlači političke poteze prema Srbiji koji su u potpunoj suprotnosti sa evropskim demokratskim duhom i tako željenom evrointegracijom.

Preporučujemo

Ta kontradiktornost poslednjih dana, podstaknuta krizom koja tinja u Evropi uzrokovana sukobom u Ukrajini, izazvala je lavinu aktivnosti njegove vlade, u pokušaju da aktuelne događaje preokrenu u svoju koristi  i ubrzaju prijem u EU i NATO alijansu. Uprkos činjenici da nelegitimne prištinske institucije nemaju za to ni najosnovnije uslove, kao što su državnost ili makar međunarodno priznate granice.

Sa tim ciljem na umu, Albanci su se ipak razleteli na sve strane kod svojih spoljnih prijatelja kako bi iskamčili podršku za ovaj poduhvat. No, sa druge strane, pored svog napora da dokažu svoju spremnost da postanu deo evropske porodice, Kurtijeva vlada zaboravila je temelj civilizacije kakvu poznajemo i osnovni postulat evropskih vrednosti - demokratiju. I dok sa jedne strane čine sve da ubede zapadne partnere da je Kosovo sa zvezdicom, osim što je orno, ujedno i spremno da iznese na svojim leđima sve ono što čini jednu zemlju EU, sa druge strane svojim potezima i odlukama uspeli su u najkraćem mogućem roku da prekrše skoro sve norme Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Dugotrajan i mukotrpan proces stabilizacije i pridruživanja Uniji, i transformacija, pre svega zakonodavna, koja zahteva izuzetno mnogo vremena, pregovora, podrške i u krajnjem slučaju državnih napora da se sprovede, je upravo ono za šta Kurti traži prečicu.

I ništa ga u toj želji ne sprečava da krši dugačku listu osnovna ljudska prava svojim sugrađanima Srbima, od prava na život i veroispovest, preko pravičnih suđenje, ekonomske i socijalne jednakosti. Poslednje u nizu takvih prekršenih prava srpske etničke manjine na KiM je stav Prištine da Srbi neće moći da ostvare biračko pravo na izborima 3. aprila na teritoriji Kosova i Metohije. Kurti takvu mogućnost ne isključuje u potpunosti ali je uslovljava upornim ponavljanjem mantre da Srbi sa Kosmeta mogu da glasaju samo preko kancelarije "oficira za vezu sa Srbijom" čime kroz mala vrata pokušava da uvede da su Srbi dole "dijaspora", a Kosovo država sa kojom Srbija ima ravnopravne diplomatske odnose i saradnju dve Vlade. Dodatno, Kurti paralelno istupa i sa izjavama kao što su prekrajanja granica, kada je pre svega par dana izjavio "da će se pitanje razgraničenja rešavati sa novom vladom Crne Gore i tako ispraviti grešku koju su učinile prethodne vlade Kosova poklonivši 8.200 hektara"

Sve to praćeno je svakodnevnim napadima na Crkvu i narod, sa željom da se srpski narod isprovocira i odreaguje, kako bi se iznedrio povod za ubrzanje procesa navodne zaštite državnosti "Kosova" od agresije Srbije. Iz iskustva, međutim, Srbija ovaj put stoji postojano i pušta da karavani prolaze, što, reklo bi se, ne radi iz slabosti, već naprotiv, stečene snage da se odupre provokacijama, jer, jasno je, namera vlasti u Prištini nije ništa drugo već da Srbija bude naružena u evropskim krugovima i da uslovljavanjem održavanja izbora pokušaju da nas nateraju na priznanje nelegalne države Kosovo.

Zbog celokupne situacije, juče je bilo opsadno stanje u Palati Srbije, zbog kojeg je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao teške razgovore, pokušavajući da iznedri neko rešenje kako bi Srbima sa Kosmeta bilo omogućeno da iskoriste svoje pravo, u svojoj državi - da glasaju. Trosatna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, pretočila se u dvosatnu sednicu ubeđivanja predstanika Srba sa KiM, kojima je dogorelo ponašanje vlasti iz Prištine, da budu još samo malo strpljivi, izdrže i ne odustanu od našeg vekovnog ognjišta.  Predsednik se potom preselio na sastanak sa ambasadorima zemalja Kvinte, kojima je potanko preneo posledice poteza Kurtijevog kabineta, što je takođe preneo i ambasadoru Rusije i otpravniku poslova Kine.

- Beograd očekuje od zemalja Kvinte da se jasno i nedvosmisleno odrede prema ucenama i sabotažama Prištine, kao i kršenju osnovnih, građanskih i demokratskih prava Srba sa KiM. Beograd se u svim dosadašnjim situacijama ponašao odgovorno i odmereno, kao i Srbi sa Kosova i Metohije, čuvajući mir i stabilnost kao najveće vrednosti, dok je Kurti pokazao da želi da destabilizuje situaciju na terenu izazove incidente i nestabilnost na prostoru Kosova i Metohije - poručuje predsednik i Srbi sa KiM. Ipak, predstavnici Kvinte rekli su mu, preneo je jutros Vučić, da su pokušali da ubede Kurtija da povuče odluku, da su dali sve od sebe, ali da nisu uspeli u tome.

(Telegraf.rs)