Manje birača za izbore 3. aprila, ali veća zaintresovanost dijaspore da glasa

Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar kaže za Telegraf.rs da je pad broja birača u Srbiji očekivan

Republička izborna komisija utvrdila je da je ukupan broj birača u Srbiji 6.501.689, što je za oko 80.000 manje u odnosu na prošle izbore 2020. godine. Naime, na parlamentarnim izborima 2020. godine pravo glasa imalo 6.584.376 birača.

Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar kaže za Telegraf.rs da je pad broja birača u Srbiji očekivan, i to po dva osnova:

Preporučujemo

- Najpre, u Srbiji su izraženi depopulacioni trendovi, kako zbog migracija tako i zbog niskog prirodnog priraštaja i drugo, postoji povećana smrtnost u protekle dve godine prema podacima Zavoda za statistiku i verovatno je nastala kao posledica pandemije virusa korona - rekao je Klačar.

Prema njegovim rečima, broj birača kontinuirano pada još od 2012. godine kada je iznosio 6.770.013. - Na izborima 2014 i 2016 je broj birača bio u padu, ali i dalje iznad 6, 7 miliona, da bi 2020. godine po prvi put pao ispod 6, 6 miliona - dodao je on.

Da podsetimo, na republičkim izborima 2020. godine ukupno je glasalo 3.221.908 građana sa pravom glasa odnosno 48,93 odsto.

Još jedna karakteristika predstojećih izbora 3. aprila jeste da se broj onih koji su se u inostranstvu prijavili da glasaju na ovogodišnjim izborima je gotovo tri puta veći nego što je to bilo za izbore 2020. godine i čak četiri i po puta veći nego za parlamentarne izbore koji su održani 2016.

Podaci od prethodnih godina pokazuju da na izbore u dijaspori na kraju izađe između 70 i 80 odsto prijavljenih.

Kada je reč o broju birača u dijaspori, oni su ove godine u porastu iz dva razloga, kaže Klačar, prvi razlog je taj što je postojala intenzivna kampanja na društvenim mrežama ali i od strane pojedinih političkih organizacija i, drugi, postoji percepcija da su predstoječi izbori važni što je uvek važan mobilizirajući faktor.

- Takođe, postoji još jedan razlog koji se primećuje u proteklih nekoliko godina a to je povećano interesovanje u BiH i Crnoj Gori tako da ove godine skoro trećina upisanih u dijaspori dolazi iz ove dve države - objasnio je izvršni direktor CeSID-a.

Najviše prijavljenih, 11.120 birača, ima u Bosni i Hercegovini, dok ih se za prošle izbore prijavilo 4.138. Veliki skok interesovanja za ovogodišnje izbore zabeležen je i u Crnoj Gori gde se prijavilo 1.269 birača, a pre dve godine bilo ih je 205.

Značajan skok prijavljenih za glasanje zabeležen je i u zemljama u kojima već dugo postoji brojna dijaspora. U Nemačkoj i Austriji je prijavljeno gotovo tri puta više birača nego za izbore 2020, dok se u Sjedinjenim Američkim Državama i Švajcarskoj prijavilo pet puta više birača, objavila je ranije CRTA.

Po prvi put od 2016. godine biračka mesta će biti otvorena u Španiji i Luksemburgu.

Republička izborna komisija (RIK) usvojila je ranije odluke za glasanje u inostranstvu u 34 države.

To je najveći broj biračkih mesta koji će biti otvoren u inostranstvu od 2004. godine kada je pripadnicima dijaspore omogućeno da glasaju u inostranstvu, naveli su u Ministarstvu spoljnih poslova.

Glasanje će se održati u Austriji, Belgiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Danskoj, Italiji, Kanadi, Kataru, Kipru, Libanu, Luksemburgu, Malti.

Glasanje će se održati i u Mađarskoj, Nemačkoj, Norveškoj, Rumuniji, Rusiji, Severnoj Makedoniji, Sjedinjenim Američkim državama, Slovačkoj, Sloveniji, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim emiratima, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj, Švajcarskoj, Švedskoj i Španiji.

Na 77 biračkih mesta u inostranstvu dostavljen je predlog za otvaranje biračkih mesta.

Glasačka mesta u inostranstvu biće otvorena 3. aprila od 7 do 20 sati po lokalnom vremenu, osim u Velikoj Britaniji, SAD i Kanadi gde će zbog vremenske zone glasanje održati 2. aprila, takođe od 7 do 20 sati.

(Telegraf.rs)