Da li će članice EU odlučiti o eventualnim merama prema Srbiji zbog neuvođenja sankcija Rusiji?

Srbija prema Pregovaračkom okviru koji su usvojile sve zemlje članice, a kojim se rukovodi Evropska komisija u pristupnom procesu, nema obavezu da se stoprocentno uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU sve do njenog ulaska u članstvo

Kako će EU reagovati na odluku Srbije da se u ovom trenutku ne uskladi s evropskim sankcijama uvedenim Moskvi i da li će to za posledicu imati usporavanje procesa pristupanja, zavisi na prvom mestu od odluke zemalja članica, kažu u Evropskoj komisiji.

Na svakodnevna pitanja albanskih novinara da li će Srbiji biti uvedene sankcije zbog neusklađivanja sa merama EU prema Rusiji, u Briselu ponavljaju da je obaveza zemalja kandidata da se "postepeno", tokom pristupnog procesa, usklade sa politikom EU i odlukama u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.

Preporučujemo

Objašnjavaju, međutim, i da ne postoji pravni osnov na osnovu kog bi EU mogla da sankcioniše Srbije zbog neusvajanja sankcija protiv Moskve.

- Odluka o sledećim koracima zemalja u pristupnom procesu, konkretno o otvranju poglavlja i klastera, jeste u rukama zemlja članica. One tu odluku donose na osnovu izveštaja Evropske komisije o proširenju - kaže portparolka EK Ana Pisonero.

Prema njenim rečima, EU i dalje čini napore sa zemljama kandidatima ali i svim drugim partnerima da im objasni zašto su uvedene sankcije i zašto je važno da se smanji snaga "ratne mašinerije koja je na raspolaganju Kremlju”.

Srbija prema Pregovaračkom okviru koji su usvojile sve zemlje članice, a kojim se rukovodi Evropska komisija u pristupnom procesu, nema obavezu da se stoprocentno uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU sve do njenog ulaska u članstvo.

Istovremeno, u Briselu ocenjuju da je trenutna situacija na evropskom kontinentu ”bez presedana još od kraj Hladnog rata” i da samim tim očekivanja od Srbije prevazilaze usvojene pravne norme.

Ovakav stav prvenstveno zastupaju zemlje članice koje se direktno osećaju ugroženim ruskim postupcima, kao što su baltičke zemlje, ali i zemlje koje su ranije imale tvrde pozicije po pitanju pristupnog procesa.

U radnim telima Saveta EU trenutno se radi na usaglašavanju pozicija za otvaranje klastera 3 sa Srbijom, a u diplomatskim izvorima napominju da, ukoliko se u narednih par meseci ne promeni situacija u Ukrajini, ali prvenstveno pozicija Beograda, neke od članica bi mogle da blokiraju otvaranje klastera očekivano u junu.

Ovakovoj situaciji treba dodati i činjenicu da u EU nema preteranog entuzijazma za ubrzanje procesa proširenja bilo kada je reč o Istočnim parnerima ili zemljama Zapadnog Balkana.

(Telegraf.rs)