Može li Hag da optuži Putina za navodne zločine u Ukrajini: Čeka li ruskog predsednika Miloševićeva sudbina?

Lideri država koje nisu članice MKS, poput Rusije, ne mogu se suočiti sa optužnicom MKS-a za agresiju - osim ako Savet bezbednosti ne uputi MKS, na šta bi Rusija prirodno stavila veto

Međunarodni sud pravde u Hagu završio je saslušanje Ukrajine po tužbi protiv Rusije. Kako navode agencije, presuda da će biti doneta što je pre moguće, jer je i samo saslušanje završeno dan ranije nego što je predviđeno, s obzirom da je Rusija obavestila sud da "nema nameru da učestvuje u usmenom postupku" u kojem je Ukrajina tražila od sudija da narede Rusiji da obustavi vojnu operaciju započetu 24. februara.

U međuvremenu u Hagu je otvorena i istraga Međunarodnog krivičnog suda o zločinima koje su počinile ruske snage u Ukrajini, a prema pisanju Los anđeles tajmsa, otvaranje istrage "izazvalo je nadu da će režim Vladimira Putina biti izveden pred lice pravde po komandnoj odgovornosti". Kao odgovor na zahtev 39 država članica MKS-a, glavni tužilac Karim Kan najavio je početak i, prema pisanju medija, poslao tim istražitelja u Ukrajinu.

Preporučujemo

Međutim, prikupljanje dokaza za podizanje optužnice protiv šefa neke države nije jednostavan zadatak. Postoje razne prepreke da se ruski predsednik i njegov uži krug zapravo pozovu na odgovornost. Pre svega, čini se malo verovatnim da MKS može da reaguje dovoljno brzo da optuži ruskog lidera za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. A još veći izazov je da ti dokazi povežu ono što se dešava na terenu u Ukrajini sa komandnim lancem u Kremlju.

U takvoj situaciji ključnu ulogu ima bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, čiji je proces bio prekretnica za međunarodno pravo, s obzirom da je Međunarodni sud time pokazao da čak ni predsednik neke države ne može da iskoristi svoju visoku funkciju da bi izbegao krivično gonjenje. 

Direktniji način da MKS prikuje Putina bio bi da ga optuži za zločin agresije. Generalna skupština Ujedinjenih nacija definisala je zločin kao „upotrebu oružane sile od strane države protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti druge države“ i za razliku od teškoća povezivanja ratnih zločina sa samim Putinom, optužnica za zločin agresije u Ukrajini izgledala bi prilično jednostavno. Pogotovo što je Putin svoju naredbu o invaziji od 24. februara javno objavio celom svetu — naredbu koja krši međunarodnu zabranu napada na suverenu naciju osim ako nije odobrena od strane SB UN ili je preduzeta u istinskoj samoodbrani.

Ali i u tom slučaju šanse MKS-a da dovede međunarodnu pravdu u krizu u Ukrajini su ozbiljno potkopane ogromnom rupom u pravilima suda, koje su najveće sile same otkopale.

Velike sile SB UN same potkopale optužnicu protiv Putina

Godine 2010, SAD, Britanija i Francuska, u strahu da bi  same mogle da budu optužene za zločin agresije, potkopale su potencijalno vredan pravni alat koji bi se danas mogao da se na rusku invaziju na Ukrajinu. Naime, zabrana protivpravne invazije na suverenu zemlju je sveto načelo na kojem je izgrađen sistem Ujedinjenih nacija nakon Drugog svetskog rata, čiji se poredak zasnivao na nadi da slabe države više neće biti žrtve jačih. Ipak, kada su se delegati sastali u Rimu 1998. kako bi pregovarali o sporazumu o osnivanju MKS-a, nisu mogli da se slože oko definicije zločina agresije i načina na koji će se ona primenjivati.

Na konferenciji MKS-a u Kampali 2010. godine, brojne države su se zalagale za širu definiciju agresije u interesu pozivanja moćnijih država na odgovornost. Ali izgledi za snažniju odredbu o agresiji naišla je na otpor svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, uključujući Rusiju i Kinu. SAD, koje nisu država članica MKS-a, poslale su veliku posmatračku misiju na pregovore u Kampali i lobirale da ublaže ovlašćenja tužioca da lidere iz država koje nisu članice MKS-a pozovu na odgovornost za agresiju.

S obzirom da se debakl u Iraku još uvek odvijao, Vašington se plašio da će MKS imati ovlašćenja da optužuje američke lidere za započinjanje ratova koji nisu imali odobrenje Saveta bezbednosti i koji nisu preduzeti u samoodbrani. Dodatna zabrinutost je bila da bi davanje širokih ovlašćenja tužiocu MKS-a za podizanje optužbi za agresiju moglo da zarobi američke lidere čak i u ratovima poput onog koji je pokrenut sa NATO-om da bi zaustavio navodne srpske zločine na Kosovu 1999.

Rusija je imala sličnu zabrinutost, s obzirom na moskovsku 2008. invazija na Gruziju. Kao rezultat tog protivljenja, postignut je kompromis, koji je dozvoljavao krivično gonjenje agresije samo u ograničenim okolnostima. Od ključnog značaja za Ukrajinu, lideri država koje nisu članice MKS, poput Rusije, ne mogu se suočiti sa optužnicom MKS-a za agresiju — osim ako Savet bezbednosti ne uputi MKS, na šta bi Rusija prirodno stavila veto.

- To je politički sud koji ne priznaje Ruska Federacija. Taj sud ne priznaje ni Amerika, ni Francuska, niti Engleska. Taj sud važi samo za male zemlje, kao što je ad hoc Tribunal u Hagu bio za Jugoslaviju. Zašto nisu to isto uradili sa Avganistanom. To je jednostrani sud gde je tužilac Engleg, predvođen međunarodnom zajednicom koje predvode najbogatije zemlje i rade šta hoće. Oni ne odgovaraju za ono što su radili u Avganistanu, pa nema goreg ratnog zločina od onoga što je tamo učinjeno i nikom ništa. Nigde nisu bili ni predhodnih osam godina. To je sve jedna vrsta sudova koji su napravljeni za male zemlje. Nemoguće da će uraditi nešto tim povodom - potvrđuje gornje navode haški veteran, advokat Toma Fila.

Istrage zločina u toku okupile mnoge međunarodne organizacije 

Uprkos preprekama, za međunarodnu zajednicu imperativ je da Putin bude pozvan na odgovornost. Tužilaštvo u Hagu nakon istrage biće sigurno naoružano informacijama sa terena, ali je pitanje da li će dobiti i podršku ostalih evropskih zemalja. Možda trenutno, ali će sav taj angažman vremenom opasti, kad se uspostave nove ekonomske preraspodele.

Za sada zapadni mediji izveštavaju da istražitelji već intervjuišu Ukrajince koji beže sa mesta razaranja. Među više od milion izbeglica koje su do sada prešle granicu, postoji obilje očevidaca, a protok video snimaka preko društvenih mreža pruža veliku količinu dokaza. Međutim, sama količina dokaza nije nužno garancija uspešnog suđenja.

Pokrenuto je i više različitih istraga i nije jasno u kojoj meri su koordinisane. Primera radi, tim za ratne zločine londonske policije Metropolitena rekao je da će prikupiti dokaze iz bilo kog izvora u Velikoj Britaniji. Savet UN za ljudska prava formirao je istražnu komisiju, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju formirala je ekspertsku misiju. U međuvremenu, nekoliko vlada direktno pomaže ukrajinskom pravosudnom sistemu u prikupljanju i čuvanju dokaza o zločinima počinjenim na njenoj teritoriji.

Prva organizacija koja je počela sa radom bio je Institut Pilecki, poljski istraživački centar koji proučava prirodu i uticaj totalitarnih režima. Ova organizacija osnovala je Centar za dokumentovanje ruskih zločina Rafaela Lemkina u Ukrajini, nazvan po poljskom jevrejskom advokatu koji je skovao reč „genocid“ i izradio Konvenciju o genocidu. Već je angažovao istraživače da započnu intervjue u hotelima i društvenim centrima u Poljskoj koji ugošćuju izbeglice, i regrutuje više onih koji govore ukrajinski. Centar je u kontaktu i sa Ukrajincima iz unutrašnjosti zemlje, koji šalju informacije sa fronta.

Iskustvo Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju

Službena lica koja su imala iskustvo sa prikupljanjem dokaza u procesima koji su se vodili u Hagu povodom ratnih sukoba devedesetih, upozoravaju da bi svedočenja izbeglica koje su nedavno prešle granicu mogle imati ograničenu upotrebu u budućim suđenjima za ratne zločine.

- Izuzetno je teško izgraditi ove slučajeve jer ne znate šta napadačka sila pokušava da pogodi. Sukob se stalno kreće. Mislim da ćemo ovde tek videti prilično ozbiljan kriminal - najavio je za Guardijan Bill Vilei, bivši kanadski vojnik koji je radio i na tribunalu za Jugoslaviju i u Ruandi, koji danas vodi Komisiju za međunarodnu pravdu i odgovornost (CIJA) koja je prikupila dokumentarne dokaze o ratnim zločinima u Siriji.

Ono što poznavaoci MKS ističu je da je jednostavnije dokazati ko je počinio zločin nego osuditi komandni lanac koji je naredio njegovo izvršenje. Preciznije, dokazi o bazi zločina su uvek lakši deo procesa.

S ozbirom na to koliko je zapravo neizvodljivo priterati Putina u ćošak, ostaje otvoreno pitanje da li je haška istraga u Ukrajini zapravo samo dodatni mehanizam pritiska na Rusiju, na način na koji ga je Srbija već iskusila devedesetih, sa ciljem da se Putin zastraši ili pokoleba... ili svedočimo rođenju novog političkog suda sa jednokratnom upotrebom.

- Međunarodnim istražiteljima postavio bih samo jedno pitanje - šta su radili predhodnih osam godina? Zbog čega se do sad nisu setili da odu u Donjeck i Ugansk i zabeleže preko 14.000 žrtava i utvrde da li je u njihovoj smrti postojalo izvršenje nekog krivičnog dela koje je vezano za teško narušavanje ratnog humanitarnog prava. To je jedino pitanje koje bih ja postavio. I u čemu je razlika između toga i ovoga danas. Kako to da su se sad posle osam godina setili kada je druga strana počela da preduzima određene aktivnosti? - kratak je bio advokat Goran Petronijević, haški branilac Radovana Karadžića.

(Telegraf.rs)