Traže nemoguće: Koje su zemlje do sada podržale ideju Prištine za prijem tzv. Kosova u NATO alijansu

Naši susedi trebalo bi da shvate da razgovaraju sa odgovornom Srbijom, da se dogovaraju i traže modalitete za zajednički život, a ne, kao više puta kroz našu zajedničku istoriju, da iz straha, koji je izuzetno snažan pokretač koji rađa mržnju, pokušavaju da prave razne saveze - objašnjava analitičar geopolitike Milutin Ilić

Sve je više zemalja iz regiona koje se pridružuju apelu i podržavaju ideju da se samoproklamovana država Kosovo što pre uvrsti u članice NATO alijanse, bez obzira što ne ispunjava ni osnovni uslov za takav čin, kao što je državnost i međunarodno priznanje države u okviru Ujedinjenih nacija.

Trend je započeo turski predsednik Redžep Tajip Erdogan koji je rekao da "kao što je Ankara odmah preduzela korake da prizna (samoproglašeno) Kosovo kao državu, tako će postupiti i kada Priština bude podnela zahtev za ulazak u NATO."

Preporučujemo

- Kao važna zemlja NATO-a, ne treba nam ničija dozvola da podržimo članstvo Kosova u NATO-u. Kako smo dobili mandat za priznanje Kosova, tako ćemo preduzeti korake da podržimo članstvo Kosova u NATO-u - rekao je Erdogan u Ankari na zajedničkoj konferenciji sa predsednicom privremenih institucija u Prištini Vjosom Osmani.

Ubrzo posle toga predsednik Albanije Iljir Meta sastao se na Malti sa Osmani sa kojom je razgovarao o zahtevu tzv. Kosova za hitan prijem u NATO.

- Kosovo što pre u NATO, prijem u korist mira, stabilnosti, bezbednosti i razvoja - poručio je Meta posle sastanaka, a tom apelu se pridružio i predsednik severnomakedonske Skupštine Taljat Džaferi, koji je izjavio da Severna Makedonija podržava članstvo Kosova u raznim međunarodnim organizacijama, pa i u NATO.

- Član smo NATO-a i dostupni smo da sa vama podelimo znanje na našem putu ka EU. Ostajemo privrženi procesima evrointegracija. Nastavićemo da podržavamo članstvo Kosova u svim organizacijama - rekao je Džaferi nakon sastanka sa Gljauk Konjufcom.

Dan ranije i susedna hrvatska podržala je Prištinu u istoj nameri. Ministar odbrane prištinske vlade Armend Mehaj objavio je na svom Fejskbuk nalogu da je razgovarao sa ministrom odbrane Hrvatske Mariom Banožićem o opštoj bezbednosnoj situaciji u regionu, nastaloj nakon ruske vojne intervencije u Ukrajini.

- Delili smo isti stav da sve zemlje Zapadnog Balkana evroatlantske orijentacije moraju biti ujedinjene u prevazilaženju svakog izazova koji može da ugrozi bezbednost i stabilnost našeg regiona. Od ministra Banožića sam dobio i njegovu posvećenost maksimalnom zalaganju i podršku njegovog autoriteta i Republike Hrvatske u našem cilju članstva u NATO, u ubrzanom procesu -  rekao je Mehaj.

Paralelno, Skupština u Prištini zatražila je od samoproklamovane Vlade Kosova da ubrza plan unapređenja Kosovskih bezbednosnih snaga u regularnu vojsku i skrati rokove za transformisanje KBS, prema planu utvrđenom 2018. godine.

- Skupština Kosova traži od Vlade da, u konsultaciji sa misijom NATO-a na Kosovu, preispita i skrati rokove za unapređenje KBS-a u vojsku uključujući i pružanje finansijske podrške za ovu namenu - navodi se u dokumentu prištinske skupštine.

Kao što smo već pisali, prema svim međunarodnim normama i pravilima, prihvatanje u članstvo NATO alijanse bilo koje zemlje koja nije priznata u okviru međunarodnih institucija i nema prijavljene granice u UN (što nesporno znači da, u pravnom smislu, da nije država) faktički je nelegitimno i nemoguće. Ako se tako nešto i dozvoli, iz jednog takvog pravog nonsensa, može da proizađe samo neograničeni niz novih kršenja međunarodnog prava i sukoba. Takvim potezom, praktično, postoji opasnost da se ustali praksa da bilo koji deo, bilo koje zemlje koja ne želi ili odbija da uđe u NATO, alijansa može da zauzme i postavi svoje naoružanje.

S jedne strane, u takvoj situaciji ta, praktično okupirana zemlja, ni kriva ni dužna, može da postane meta zemlje koja se nalazi nasuprot NATO savezu, čime se samo sukobi proširuju. S druge strane, ono što trenutno brine je da je, ovakav ogoljeni princip sile, već viđen tačno pred početak Drugog svetskog rata, jer trenutno imamo istu stituaciju kao tada - nepostojanje međunarodnog javnog prava, ignorisanje Ujedinjenih nacija i ekonomsku krizu. I opet bi Srbija mogla da bude ona zemlja oko koje će da se lome carstva.

Sve ukupno nameće pitanje zašto susedi podržavaju članstvo suverenog dela teritorije Srbije u NATO. Analitičar Milutin Ilić, predsednik nevladine organizacije Geopolitikon, objašnjava za Telegraf.rs da Srbija zauzima centralnu poziciju na Balkanu i da njen geostrateški položaj od velikog značaja, jer je najbrojnija i ima savremenu vojsku.

- U ovom trenutku Srbija je jaka, ali računam na to i da je najodgovornija država u regionu, te da nije više sklona nepromišljenim potezima kao što je to bilo u našoj prošlosti. Naši susedi trebalo bi da shvate da razgovaraju sa odgovornom Srbijom, da se dogovaraju i traže modalitete za zajednički život, a ne, kao više puta kroz našu zajedničku istoriju, da iz straha, koji je izuzetno snažan pokretač koji rađa mržnju, pokušavaju da prave razne saveze - kaže Ilić.

U istoriji smo, podseća, videli da je velika greška susednih naroda da pokušavaju da reše te svoje strahove NATO savezom i da bi bilo bolje da se okrenu nalaženju zajedničkog jezika, prijateljstva i saradnje sa nama, ali i da ga ne čude njihove reakcije, pogotovo članice NATO -a, koja žele da iskoriste ova turbulentna vremena.

- Geopolitika se menja i već dugo vremena ne važi staro dobro međunarodno pravo, već je sve prebačeno na pravo jačega. Sada se pojavio još jedan, da kažemo "nasilnik" koji u tom pravu jačeg dominira pored SAD. Mislim na Rusiju, koja je moćna imperija. Upravo u  takvim geopolitičkim odnosima na Balkanu uopšte nije čudno da se svi preračunavaju, pregrupišu, da postoji strah. Trebamo da budemo istrajni u zahtevima da se međunarodno pravo vrati u svoje okvire i da se uz pomoć dijaloga nađe zajedničko rešenje i zajednički koncepti. Velike sile su dolazile i odlazile sa ovih prostora, ma kako se zvale, ali mi smo svi nekako preživeli - ističe analitičar.

Upitan šta se dešava sa međunarodnim pravom ukoliko Priština izvede da postane članica NATO, Ilić je siguran da to vodi do novih kršenja međunarodnih normi i podseća da je i Ruska federacija posegla za sličnim mehanizmom.

- S tim što, za razlika od NATO-a, oni dolaze na poziv država, odnosno, kako sami kažu, odlaze kad te države kažu da je njihov angažman završen. NATO je daleko ranije to uradio. Možda je sad i neka šansa da NATO revidira svoju politiku zbog toga, jer ćemo ući u spiralu nasilja nad međunarodnim pravom i čekati kako će sve ovo da se završi - tačnije kako će da se podele karte i izgleda nova politička situacija - zaključuje Ilić.

Predsednik Skupštinskog odbora za KiM, Milovan Drecun,  ovim povodom, smatra da je preveliki rizik i za NATO da udje u takvu situaciju i slaže se da Priština želi i pokušava da iskoristi  trenutak, ako nista više, bar da skrene pažnju na sebe i da profitira na situaciji, u smislu dobijanja novog naoružanja i novčane podrške od zapadnih zemalja.

-  Priština sada zloupotrebljava stiuaciju u Ukrajini u pokušaju da ubrza i osnaži svoje namere da nasilno zauzme sever Kosova, pedstavljajući sebe kao istureni bastion odbrane zapadnih interesa od navodnog malignog uticaja Rusije na Balkanu. I potpuno izmišljenih agresivnih namera Beograda prema Prištini. Ali NATO ne može čak ni da stavi na dnevni red takvo pitanje, pre svega zbog četiri zemlje koje ne priznaju tzv. Kosovo kao državu, zahvaljujući kojima, ukoliko bi se nekim slučajem o takvom pitanju i raspravljalo, ne bi mogao da se postigne koncenzus - ističe Drecun za Telegraf i naglašava da ne vidi zbog čega bi NATO uopšte ulazio u veoma rizičan politički poduhvat prijema međunarodno nepriznate države, pri čemu bi potpuno poremetio odnose sa najvažnijom zemljom na Balkanu, sa kojom ima najviši stadijum saradnje koji može da postoji sa zemljama koje nisu članca Alijanse.

(Telegraf.rs)