Srbija pred najvećim spoljnopolitičkim izazovom: Koji su naši sledeći potezi u jeku rusko-ukrajinske krize?

Analitičari se slažu da naši nacionalni problemi koje imamo u velikoj meri i definišu naš geopolitički položaj i da je za Srbiju najvažnije da zadrži neutralan stav, a u slučaju bilo kakve odluke pažljivo oceniti šta se dobija, a šta se gubi, razgovarati sa svima i hladne glave uraditi ono što je u najboljem interesu države Srbije

Država Srbija našla se pred velikim spoljnopolitičkim izazovom uzrokovana ukrajinskom krizom, koja ju je dovela na liniju rascepa između obaveza prema evropskom putu i očekivanja Unije, sa jedne strane  i bratskih i interesnih odnosa sa Rusijom, sa druge. U tom raskolu dva oprečna pristupa rusko-urajinskom konfliktu, Srbija odoleva pritiscima i zadržava svoju neutralnost, oslanjajući se isključivo na načela međunarodnog javnog prava.

Preporučujemo

U okolnostima u kojima se nalazimo, koji su sledeći potezi koje u jeku rusko-ukrajinske krize Srbija može povući?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarišući pritiske da se "više odredi prema pitanju ukrajinsko-ruske krize", navodi da su i Ukrajina i Rusija uvek podržavale integritet Srbije. Ipak, odlazeći ukrajinski ambasador Oleksandra Aleksandroviča, izrazio je očekivanja da Srbije osudi rusku agresiju.

- Imam vrlo prost odgovor. Mi smo mala zemlja i ne želimo da sebi ukidamo mogućnost da nastavljamo prijateljstva s nekima, a mi ne odlučujemo ni na koji način o sudbini Ukrajine... A ako je već to tako, ja pozivam gospodina Aleksandroviča da pozove predsednika svoje zemlje gospodina Zelenskog i da ga zamoli večeras da na TV osudi stravičnu i tragičnu agresiju nad Srbijom koje su sprovele SAD, Britanija, Nemačka i druge zemlje. Pa čim on to uradi, onda ću s radošću prihvatiti poziv gospodina Aleksandroviča i odogvoriti na njegove molbe - bio je odgovor predsednika Srbije.

Naime, očekivanja Ukrajine od Srbije se baziraju na tome što je slučaji Kosova i Metohije i Donjecka i Luganska imaju puno sličnosti, ali nisu isti. Donjeck i Lugansk proglasili su nezavisnost još 2014. godine, a Rusija je u ponedeljak priznala njihovu samostalnost. Priština je 2008. godine samostalno proglasila nezavisnost Kosova, a ubrzo ga je priznale najveće tadašnje sile SAD, Francuska, Velika Britanija... I dok se u slučaju Kosova i Metohije, Rusija poziva na poštovanje međunarodnog javnog prava i teritorijalnog integriteta Srbije dotle SAD u slučaju Krima, Donjecka i Luganska podseća na Povelju Ujedinjenih nacija i celovitost Ukrajine.

Anđelković: Srbija ne ide ka EU bez Kosova

Politički analitičar, Dragomir Anđelković, smatra da je Srbija sad u specifičnom položaju ako se uzme situacija koja postoji na istoku Evrope -  iz dva razloga. Prvi je da se već dugo nalazimo pred raznim pritiscima od strane Zapada i naučili smo na pritiske.

- Nismo u situaciji kao Mađarska recimo, koja se nije  susretala sa takvom situacijom, pa sada kada je pritiskaju da se distancira od Rusije, verovatno drugačije to doživljava. Srbija, opet, živi sa pritiscima zbog svojih nacionalnih problema, prosto smo adaptirani na njih - izjavio je on za Telegraf.rs.

- Druga stvar je da ti naši nacionalni problemi koje imamo u velikoj meri i definišu naš geopolitički položaj. Mi imamo otvoreno pitanje Republike Srpske, gde je Srbija, po Dejtonu, garant Republike Srpske i njenog opstanka po dejtonskom formatu. Srbija je svesna da u Srpskoj živi milion naših sunarodnika, a i prema prvom članu našeg Ustava Srbije, koji definiše Srbiju kao matičnu državu srpskog naroda, odgovorna za sudbinu Srba gde god da se nalaze - rekao je on i dodao da je drugi problem Kosovo i Metohija, deo naše teritorije koji Zapad nam otima, koji je faktički sponzor separatizma, tako što je predhodno izvršio agresiju na Srbiju da bi nas okupirao.

- Mi, dakle, imamo dva velika nacionalna problema sa Zapadom, a Rusija nam je, prema mišljenju analitičara, ključni faktor u odbrani tih interesa. Da nema Rusije, kako ističu, Kosovo bi već bilo u Ujedinjenim nacijama, niko sa nama ne bi ni pregovarao, izgubili bi i ovu malu šansu koju sad imamo da dođemo do nekog rešenja.

A, Republika Srpska bi već bila ugušena da Rusija ne sprečava takve aktivnosti na nivou UN, kroz Veće za implementaciju mira, koje ima vrlo važnu nadzornu ulogu u BiH - kazao je analitičar.

Srbija, objašnjava Anđelković, ukoliko bi se opredelila protiv Rusije, zapravo bi se opredelila protiv sebe. Rusija ne bi imala interes da brani naše nacionalne interese i mi bi ostali i bez Kosova i bez Republike Srpske.

- Ne može se Srbija okrenuti protiv Rusa, jer bi onda ugrozila sebe, za razliku od nekih drugih država koje mogu da kalkulišu da li im se više isplati da budu bliže Rusima ili Zapadu. Mi moramo da probamo da održimo neutralnost, a ako neko na nas vrši preveliki pritisak onda stav mora da bude jasan da se ne odričemo Rusije jer to bi za nas bila nacionalna katastrofa i kapitulacija. To nije pitanje bratskih odnosa prema Rusiji, to je pitanje sagledavanja sopstvenih interesa - jasan je.

Upitan da li je Evropska unija naš interes, s obzirom da je Unija naš zvaničan pravac spoljne politike, Anđelković ističe da nijedna država nije ulazila u EU odričući se dela svoje teritorije.

- Svaka država koja teži ulasku u EU to radi sa svojom celom teritorijom. Ako bi neko na vlasti u Srbiji probao tako nešto, to bi bila veleizdaja, jer naš Ustav vrlo jasno definiše Kosovo kao deo Srbije. Znači Srbija ne ide ka EU bez Kosova, već sa Kosovom. Kad dođemo na kapiju Evropske unije, videćemo šta će biti. Ali do sada niko nije definisao na nivou naše vlasti da se mi radi EU odričemo Kosova, a kada bi se okrenuli od Rusije bili bi dovedeni u situaciju faktički da ga se odričemo. Otuda, Ustav ipak obavezuje i državne funcionere i daje odgovor na pitanje kako da se sada postavimo - zaključuje Anđelković.

"Prednost neutralne politike iskoristiti za naše interese"

Geopolitički analitičar Milutin Ilić podseća da smo mi neutralna država na Balkanu, koja ide ka Evropskoj uniji, ali vodi spoljnu politiku na četiri azimuta.

- Mislim da manje zemlje i trebaju tako da se ponašaju, jer je to u njihovom najboljem interesu. U bliskoj prošlosti, kovid je pokazao prednosti takve politike u ad hoc situaciji, gde je, recimo, Srbija kao neutralna država nalazila daleko brže i bolje organizaciono kompatibilnije rešenje, nego recimo srednjevropske zemlje, kao što je na primer Češka. Česi su morali da čekaju na direktivu Brisela i standardizaciju zajedničke spoljne politike sa Briselom, koja je eliminisala ruske i kineske vakcine. A Srbija je imala, kao neutralna, tu prednost iskoristila veoma dobro i u najboljem interesu građana - podseća Ilić.

Srbija, stoga, tu prednost "neutralne politike" treba da iskoristi isključivo zasnovano na svojim interesima, da sagleda svoje opcije, ali i da, podseća Ilić, akcentuje da je Rusija tradicionalni saveznik, koji podržava teritorijalni integritet i celovitost Srbije, oko najranjivijeg i najboljnijeg pitanja i najveće prepreke za ulazak u EU, Kosova i Metohije.

- Kosovo je prema mom mišljenu nelegalno oteto Srbiji. U tom trenutku, sa tom okupacijom dela teritorije otvorena je "pandorina kutija"  i redosled događa koji su usledili je sasvim logički povezan. U nekom neutralnom sistemu kad posmatramo možemo da postavimo pitanje zašto nešto može da se primeni po pitanju Kosova, a zašto ne može da se primeni u slučaju Dombasa i Luganska, kada smo već prošli 1999. u međunarodnom pravu taj glavni postulat - instrument sile.  Sada se mnogo toga izmenilo - jačanje Rusije, te jačanje Kine - i ti instrumenti sile nisu više samo povlašćena privilegija jedne strane. Trebalo bi sve da se vrati u tokove starog dobrog međunarodnog prava, što je daleko normalnije i rezumnije nego od mehanizma sile - apeluje ilić.

Analitičar se slaže da Srbija treba da održava dobre bilateralne odnose i sa Ukrajinom i sa Rusijom, da ne podlegne pritiscima da se opredeli za bilo koju stranu, da se uzdržati od svakog mešanja u odnose ta dva stvarno bliska naroda, koji će, po svemu sluteći, doživeti tragediju koja je nama poznata.

- U pitanju su isti mehanizmi, isti motivi, isti interesi, samo što je sada pred vratima jedne tako velike sile kao što je Rusija. Iskreno se nadam, kad bi se nekim čudom moglo svesti na diplomatiju i razgovor, da se Rusi i Ukrajinci dogovore. Ukrajinci su se zaleteli, NATO već ima dve tri izgubljene kampanje, u Siriji i Avganistanu, i nije više ono isto vreme. Zato bi trebali da povedu računa o svojim interesima i šta je za njih trenutno najbolje - poručuje Ilić.

Upitan koliko dugo Srbija može da odoleva pritiscima analitičar smatra da je najava da će se izvršiti pritisak na zemlje koje su u predpristupnom postupku Unije, da naprave kompatibilne političke stavove i da imaju zajedničku spoljnu politiku sa EU, izuzetno veliki izazov za nas.

- Pažljivo treba analizirati svaki korak, pažljivo oceniti šta se dobija a šta se gubi, a pre svega dobiti jasne odgovore od EU na pitanje šta mi dobijamo time. Treba razgovarati sa svima podjednako i hladne glave i uraditi ono što je u najboljem interesu države Srbije i njenih strateških interesa - zaključuje Ilić.

(Telegraf.rs)