Starović: Posle 14 godina kosovski Albanci sve dalje od željene nezavisnosti

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović podseća da je od 2017. do 2020.godine Srbija uspela da ubedi 18 država da preispitaju svoju odluku i povuku priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović ocenio je danas da su 14 godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, kosmetski Albanci dalje od željene nezavisnosti nego što su bili 2008.godine i od onoga što su im obećali njihovi međunarodni sponzori.

Starović, povodom godišnjice proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova, kaže da se pokazalo da proces priznavanja Kosova nije ireverzibilan i da metod jednostranog proglašenja nezavisnosti nije doneo rezultate.

Preporučujemo

- Ne možemo govoriti o preciznim brojkama, ali izvesno je da je broj država koje su nakon 2008.godine odlučile da priznaju nezavisnost Kosova bio prilično veliki i da ih je bilo više od 100. Međutim, Srbija je uspešnom kampanjom tzv.otpriznavanja od 2017.godine uspela da spusti taj broj ispod polovine od ukupnog broja članica UN i pokazala da proces sticanja nezavisnosti nije ireverzibilan i da može da se preokrene na drugu stranu - kaže Starović za Tanjug.

Podseća da je od 2017. do 2020.godine Srbija uspela da ubedi 18 država da preispitaju svoju odluku i povuku priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti , kao i da je sprečila Prištinu i u nastojanjima da pristupi važnim međunarodnim organizacijama, kao što su UNESCO i Interpol.

Komentarišući poruke iz Prištine da treba pojačati diplomatske aktivnosti na međunarodnom priznanju Kosova, pozivajući se na isticanje moratorijuma iz Vašingtonksog sporazuma, i poziv prištinskim organizacijama da apliciraju za članstvo u međunarodnim organizacijama, Starović navodi da mesecima unazad stižu takve najave, ali da treba sačekati da li će biti propraćene i konkretnim delima.

Podseća da je jednogodišnji moratorijum na kampanju otpriznavanja nezavisnosti Kosova i istovremeno na napore Prištine da stekne članstvo u međunarodnim organizacijama, formalno istekao u septembru 2021.godine, ali da je srpska strana odlučila da ga se i dalje pridržava sve dok ga prištinska strana prva ne prekrši.

- Pre uspostavljanja moratorijuma postigli smo neke od značajnih ciljeva, a moratorijum je bio blagotvoran jer nas je oslobodio stalnog napora i sukoba, ne sa Prištinom već sa njihovim međunarodnim sponzorima. Imali smo dobru volju da se morartorijum formalno produži na određeni period, ali takve volje nije bilo sa prištinske strane - kaže Starović.

Naglašava da će, u slučaju da Priština prekrši moratorijum podnošenjem zahteva za članstvo u nekoj međunarodnoj organizaciji ili sticanjem eventualnog novog priznanja, za šta je, kako smatra, prostor veoma mali, odgovor Beograda biti momentalan, ozbiljan i odlučan.

- Ono što možemo da najavimo, ne licitirajući imenima i brojem država, upravo zbog poštovanja tog moratorijuma, je da će naša akcija biti odlučna i sasvim sigurno uspešnija nego što bilo ko u Prištini može da pretpostavi - kaže Starović koji boravi u Nikoziji gde su juče i danas održane političke konsultacije Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Kipra.

Starović ističe da su u razgovorima sa šefom kiparske diplomatije Joanisom Kasulidisom i njegovim zamenikom Kornelijusom Korneliuom, potvrđene tradicionalne, istorijske, prijateljske i bratske veze između dva naroda i dve države.

- Te veze se u današnjem vremenu oslikavaju u činjenici da Kipar čvrsto podržava borbu Srbije za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Kipar je jedna od pet država članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova i, kako sami kažu, ne razmišljaju o takvoj mogućnosti - kaže Starović.

Naglašava da, s druge strane, Srbija čvrsto stoji na poziciji međunarodnog javnog prava i podržava teritorijalni integritet Republike Kipar.

(Telegraf.rs)