Četrnaest godina od samostalnog proglašenja nezavisnosti takozvane države Kosovo

Od tada, ovaj akt u svetu priznalo je oko stotinak zemalja, Priština navodi 117 zemalja, Beograd daleko manje

Prošlo je četrnaest godina od samostalnog proglašenja nezavisnosti takozvane države Kosovo.

Od tada, ovaj akt u svetu priznalo je oko stotinak zemalja, Priština navodi 117 zemalja, Beograd daleko manje. Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija. Nakon Samita nezavisnih, koji je u oktobru održan u Beogradu, očigledno je broj zemalja u svetu koji ne podržavaju nezavisnost tzv. Kosova daleko veći.

Preporučujemo

To nije sprečilo da takvo Kosovo od 2008. godine postane član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA. Ipak, ono što je najznačajnije, do sada nisu uspeli da postani članica Ujedinjenih nacija, pred kojima su svaki put predstavljeni kao Kosovo * (sa zvezdicom).

Analitičari sa tedencijom ka kosovskoj nezavisnosti ističu da je potrebno još samo priznanja četiri države članice NATO da se situacija preobrati u korist Albanaca sa KiM. Ipak, sve glasine da je Grčka na ivici da prizna tzv. Kosovo, juče su potpuno rasplinute posetom grčkog premijera Kirjakos Micotakis, koji je jasno preneo stav da se Grci nikako nisu predomislili po tom pitanju. 

Ahtisarijev plan, temelj na kojoj je samoproglašena nezavisnost

Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova, kako mu glasi puno ime, specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija – Martija Ahtisarija, trebalo je nizom ponuđenih mera da rasplete višedecenijski srpsko-albanski Gordijev čvor.  Zvanični Beograd nikada nije prihvatio ovaj plan, dok je za Kosovo on bio osnova za jednostrano proglašenje nezavisnosti koje se dogodilo 17. februara 2008. godine.

Ovim dokumentom se, između ostalog, predviđena široka autonomija za srpske opštine, i takozvana nadzirana nezavisnost za Kosovo. Sporazum sadrži čitav niz odredbi, članova i aneksa koji se tiču ustavnih, pravosudnih, imovinskih, bezbednosnih i drugih mera kojima bi se regulisao status tzv. Kosova.

Ahtisarijev plan se pominje i u Deklaraciji o nezavisnosti koju je Skupština Kosova usvojila 17. februara 2008. godine, čime je Priština jednostrano proglasila odvajanje od Srbije. U njoj piše da Kosovo prihvata „sve međunarodne obaveze koje sadrži Ahtisarijev plan“, te da će „Ustav obuhvatiti sva relevantna načela“ iz sporazuma.

Srpskoj zajednici je trebao da omogući i razvoj i unapređenje ljudskih prava, decentralizaciju, kao i zaštitu verskog i kulturnog nasleđa,  Na šezdesetak strana Ahtisarijevog plana navode se brojni članovi, mere i odredbe, ali i 12 aneksa koji se, između ostalog, odnose na prava zajednica i njihovih pripadnika, osnivanje novih opština, pravosudni sistem, spoljni dug, bezbednost, međunarodno vojno i civilno prisustvo.

Tako su, na primer, Aneksom i regulisane ustavne odredbe i prema njegovom članu 3 – Srbi imaju deset zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova. Ta odredba je i danas na snazi. U Rešenju takođe piše da Ustav mora da obezbedi učešće Srba u Vladi Kosova, jedno ministarsko i dva mesta zamenika ministra.

No, za Srbe sa KiM najvažnije tačke Ahtisarijevog programa, tada, kao i danas, su zaštita ljudskih i prava zajednice, decentralizacije i zaštite i očuvanja kulturnog-istorijskog i verskog nasleđa. Neke odredbe ni dan danas nisu zaživele u praksi.

- O položaju Srba na Kosovu je sve rekao nobelovac Peter Handke kada je kazao da je to najusamljeniji narod u Evropi - izjavio je danas pisac Matija Bećković, što i jeste suština njihovog položaja. Skoro svakodnevno svedočimo učestalim napadima na Srbe povratnike i one koji odbijaju da napuste KiM, skrnavljenje grobova i verskih objekata, izolovanih incidenata i planskih državnih akcija u cilju zastrašivanja od strane vlade Aljbina Kurtija, pogotovo na verske i druge značajne datume.

Brisel i zamrli dijalog Beograda i Prištine

Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, poznatiji kao Briselski sporazum, potpisali su aprila 2013. tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje Evropske unije (EU) oličene u visokoj predstavnici Ketrin Ešton.

Jedna od ključnih odredbi sporazuma je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na KiM, zamišljene kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva. Pristalice pokreta Samoopredeljenje sadašnjeg premijera Kosova Aljbina Kurtija su zbog toga izašle na ulice Prištine 10. februara 2007. godine, smatrajući da plan nije obezbedio potpunu nezavisnost Kosova.

Danas je upravo tačka ZSO glavni kamen spoticanja napretka briselskog dijaloga, jer uprskos potpisanoj obavezi Kurtijeva vlada u Prištini čini sve da se iz toga izvuče. Čak i nakon posete evropskih i američkih izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, koji su vlasti u Prištini jasno dali do znanja koje su njihove obaveze.

Sa druge strane srpska diplomatija je nepopustljiva, stvaraju se novi savezi i podrška Srbiji koja ojačava njenu pregovaračku poziciju u Briselu. Iako dijalog u Briselu deluje kao da je potpuno zamro, očigledno je da su iza kulisa velika previranja, diplomatske bitke i pregovori. 

(Telegraf.rs)