Mitić: Model Zajednica srpskih opština po uzoru na Istočnu Belgiju nije prihvatljiv za Srbiju

Za Beograd je neprihvatljiv i svaki drugi model osim onog koji je dogovoren Briselskim sporazumom - jasan je naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić

Model "Istočne Belgije", koji kako se pominje kao uzor za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) u Beograd i Prištinu donose Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak, neprihvatljiv je za Beograd , kao i svaki drugi model, sem onog koji je dogovoren Briselskim sporazumom, smatra naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić.

Mitić kaže da je posebno problematično što u toj inicijativi SAD i EU postoji i namera da se kroz drugačije viđanje ZSO što pre dođe do legalizacije jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. On primećuje i da je i sam trenutak dolaska Eskobara i Lajčaka problematičan - pred izbornu kampanju u Srbiji.

Preporučujemo

- Na neki način postoji opasnost da je jedan od njihovih intresa da utiču na određene političke aktere u Srbiji i da u neku ruku utiču na to da se u te razgovore oko ZSO, oko tih novih modela, uključi i priča oko dozvole, odosno omogućavanja Srbima na KiM da glasaju na parlametnarnim izborima. To je jako opasno - kaže on.

Mitić naglašava da bi Beograd trebalo da se pridržava dogovorenog iz Briselskog sporazuma, iako je i on, kako kaže, "sam po sebi problematičan", jer je predviđao da Beograd povuče svoje institucije sa KiM, a da se zauzvrat formira ZSO sa izvršnim ovlašćenjima.

- I sa onakvom ZSO, Briselski sporazum je bio dosta kontroverzan, a bez tih ovlašćnja je apsolutno neprihvatljivo - rekao je Mitić.

Zapitao se da li se na taj način ponovo povlađuje Albancima i Aljbinu Kurtiju i nakon svih njihovih jednostranih poteza koje su samo u poslednjih godinu dana sproveli, navodeći takse i nemogućnost Srbima da glasaju na referendumu.

Govoreći o modelu "Istočne Belgije", Mitić navodi da prvo nije poznato da li je to taj predlog koji će Eskobar i Lajčak izneti, a drugo nije poznato koje elemente modela "Istočne Belgije" predviđaju da primene. Mitić objašnjava da se model "Istočne Belgije" tiče kulturne autonomije nemačke zajednice u Belgiji koju čini oko 76.000 Nemaca u državi koja ima oko 11 miliona stanovnika.

- Srba na KiM ima više, a KiM ima 10 puta manje stanovnika nego što ima Belgija. Dakle, to je neuporedivo. Takođe, Belgija je država u kojoj se odluke donose nekom vrstom konsenzusa između s jedne strane Flamanaca na severu i Valonaca na jugu. Oni su glavni akteri, a nemačka zajednica nema neki veliki udeo u odlučivanju. I to je apsolutno neuporedivo sa značajem i uticajem koji bi srpska zajecnica trebalo da ima na KiM - naglašava Mitić.

Ukazuje i da je neuporediva bezbednost koju ima nemačka zajednica u Belgiji i srpska zajednica na KiM, dodajući da je formiranjem ZSO bila ideja da se Srbima omogući ta zaštita kakva Nemcima u Belgiji nije potrebna.

Mitić naglašava da je zbog svega toga taj model, kao i svaki drugi model, za Srbiju neprihvatljiv i dodaje da bi trebalo da se implementira ono što je dogovoreno. Upozorava da će, kao i do sada, biti pokušaja da se na različite načine ZSO pretvori u neku vrstu nevladine organizacije ili nekog modela koji bi bio prihvatljiv za Albance.

Na pitanje da li će dolazak Eskobara i Lajčaka "otkočiti" dijalog između Beograda i Prištine, Mitić kaže da će to biti teško, s ozbirom na činjenicu da Albanci odbijaju da naprave bilo kakav kompromis i oko najmanjih tehničkih pitanja. Ističe da je pravo pitanje u ovoj situaciji kako su se Amerikanci ponovo "uvukli" u te pregovore s obzirom da ranije ni na koji način Amerikancima nije dozvoljeno da se uključe u dijalog i da je Briselski sporazum dogovoren uz posredništvo EU.

Mitić ukazuje da se Lajčaku očigledno žuri, jer od kada je postavljen za specijalnog izaslanika EU za dijalog između Beograda i Prištine on nije napravio nikakav napredak. To ukazuje da EU nema instrumenta i uticaja na kosovske Albance, dodaje Mitić.

S druge strane, primećuje i da se administracija američkog predsednika Džoa Bajdena konsolidovala i krenula u jednu "ofanzivniju akciju", te da je nakon debakla u Avganistanu, Vašingotnu potreban jedan spoljnopolitički uspeh.

Ocenjuje da će zbog toga SAD dalje "gurati priču" oko Zapadnog Balkana, i to ne samo oko KiM, već i oko BiH.

- Razumem njihov pokušaj da ubrzaju, da iskoriste izborni kontekst ovde i međunarodni kontekst, ali ne vidim potrebu da se Beograd na bilo koji način uvlači u jedan brži proces pregovora -  zaključio je Mitić.

(Telegraf.rs)