Na Starom sajmištu obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta

Ceremoniju je predvodila ministarka Darija Kisić Tepčarević, u prisustvu potpredsednik Skupštine Vladimir Orlić, čelnikaBeograda, diplomatskog kora, Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta Romske Nacionalne manjine, preživeli u Holokaustu, potomci žrtava...

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležen je danas u Beogradu prigodnim programom i polaganjem venaca kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu.

Preporučujemo

Ceremoniju odavanja počasti, koja je počela molitvom rabina Isaka Asiela, predvodila je izaslanik predsednika Republike, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević koja je rekla da je na današnji dan pre 77 godina vraćena silom oduzeta sloboda, nada i život.

Ona je navela da se danas sećamo svih žrtava Drugog svetskog rata, nasilja, užasa, stradanja i bezumlja koje, istakla je, ne sme da se zaboravi i ponovi, nikada više i nikome.

Kisić Tepavčević je rekla da brutalni zločin nad Jevrejima predstavlja najveći poraz čovečanstva u čitavoj njegovoj istoriji.

- Teško je shvatiti da su nedužni ljudi izgubili živote samo zato što su bili pripadnici druge nacije, vere i rase. Milioni nevinih ljudi bili su žrtve sumanutne nacističke ideologije. Gologota Jevreja u getima i koncentracionim logorima opisana je na desetinama hiljada stranica istorije, a svedočanstva preživelih trepere kao žive slike pred našim očima i danas - rekla je Kisić Tepavčević.

Kako je navela, monstruiozni plan takozvanog konačnog rešenja podrazumevao je uklanjanje Jevreja iz zemalja u kojima su vekovima živeli zajedno sa drugim narodima u prijateljstvu.

- Želeli su njihovu fizičku eksploataciju, oduzimanje imovine, deportaciju i na kraju njihovu smrt. Pamteći sistemsko iskorenjivanje jevrejskog naroda, kojem je prethodio najteži oblik diskriminacije, obavezujemo sve nas, kao i sve buduće generacije da se još više i odlučnije borimo da se zločini ne zaborave i da se više nikada ne ponove, nikada i nikome - naglasila je Kisić Tepavčević.

Kako je poručila, ta sećanja su dužnost i obaveza svih nas da našoj deci osiguramo budućnost u kojoj vladaju mir, toelrancija i razumevanje, a ne mržnja, nasilje i zlo.

- Da ih naučimo da su sloboda, zajedništvo i mir ideali koji pokreću čoveka da se suprotstavi svakom sukobu i nesreći. To su jedini idealni koji vode ka napretku - dodala je Kisić Tepavčević kojoj je, nakon što je završila obraćanje, prišla Estera Albahari Bajer, koja je rođena u logoru na Starom sajmištu.

Vidno potresena, ona je zamolila da se sredi Staro sajmište, na šta joj je ministarka odgovorila da će to biti urađeno.

Ceremoniji odavanja počasti prisustvovali su potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić, predstavnici Grada Beograda, diplomatskog kora, Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta Romske Nacionalne manjine, preživeli u Holokaustu, potomci žrtava...

MSP: Srbija protiv poricanja i iskrivljavanja činjenica o Holokaustu

Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, Srbija danas odaje počast žrtvama Holokausta, pozivajući na poštovanje sećanja na stradale tokom Drugog svetskog rata, prenosi Tanjug.

Polazeći od moralne obaveze svakog društva da na kolektivnom i individualnom nivou održava sećanje na žrtve najstrašnijeg zločina u 20. veku, Srbija se protivi poricanju ili iskrivljavanju istorijskih činjenica o Holokaustu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Srbija se aktivno zalaže za sagledavanje masovnog stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu kao jednog od najvećih zločina u istoriji čovečanstva.

U saopštenju se podseća da je Srbija članica Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (International Holocaust Remembrance Alliance - IHRA) od 2011. godine, a učešće u radu te organizacije predstavlja jedan od vidova kojim Srbija nastoji da doprinese izgradnji kulture sećanja na žrtve Holokausta, a time sprečavanju budućih zločina.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara, na dan kada je oslobođen koncentracioni logor Aušvic. Ustanovljen je Rezolucijom Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija, usvojenom 2005. godine.

(Telegraf.rs)