Može li referendum da "progura" skriveni predlog zakona? Dačić o KiM, slučaju Jadar i šta posle 16. januara

Tačno se zna, kada se pokreće inicijativa ustavnih promena, mogu da se dešavaju samo promene koje su definisane tim zakonom - izjavio je predsednik Narodne skupštine

Od referenduma potvrđivanje Akta o promeni Ustava do izbora na svim nivoima koji će biti održani na proleće, od evrointegracija do nastavka dijaloga sa Prištinom, naredna godina na političkom planu Srbije svakako neće biti monotona, pa smo o ovim ali i drugim aktuelnim temama razgovarali sa predsednikom Narodne skupštine, Ivicom Dačićem, koji je govorio za Telegraf.rs o planovima za narednu godinu.

Preporučujemo

• Među delom građana pojavila se "sumnja" da se iza referendumskog pitanja zapravo krije pokušaj da se "proguraju" škakljive teme poput statusa KiM ili slučaja Jadar.

- U pitanju su ortodoksne laži, jer je pitanje Ustava je jasno definisano procedurama koje postoje i nemoguće te da se nešto baci u međuvremenu. Tačno se zna, kada se pokreće inicijativa ustavnih promena, mogu da se dešavaju samo promene koje su definisane tim zakonom. Ovaj predlog sadrži isključivo odeljak vlasti koji se tiče sudske grane vlasti odnosno kako se imenuju sudije i tužioci.

To više neće raditi Parlament već njihova nezavisna tela, a to su Visoki savet sudstva i tužilaca. Tu nema nikakvih drugih tema. Isključivo je reč o nezavisnosti pravosuđa i želje da se pravosuđe oslobodi od političkog uticaja.

To je i neophodan preduslov za dalje evropske integracije i to Evropa od nas traži 15 godina.

Tekst ustavnih promena je javno objavljen, svi mogu da ga vide. Skupština se već izjasnila, ovo je samo potvrđivanje ili ne odluke Parlamenta. Ni KiM niti Rio Tinto nisu predmet ovih ustavnih promena.

• Promene Ustava su godinama bile jedan od najvažnijih kriterijuma za napredak Srbije ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Da li neuspeh referenduma znači "rampu" za evropski put Srbije?

Ne bih razmišljao o neuspehu, siguran sam da će građani izaći i podržati ovo, jer je to pre svega u njihovom interesu.

Hajde da se lišimo tog dela kako političari na to gledaju, jer oni ne gledaju sadržinu teksta ustavnih amandmana. Nemaju primedbe o tome šta piše, oni su protiv Vučića, Dačića i misle da bi trebalo glasati protiv, jer će se tako naneti štetu vlasti. Pripremajući se na takav način i stvarajući sebi, po njihovom mišljenju, povoljniju atmosferu za predstojeće izbore.

Kada govorimo o građanima, njih se najviše tiče ko će im suditi i ko će ih tužiti. U pitanju je profesija koja je godinama bila izložena najjačoj kritici.

Upravo se i govorilo da cilj treba biti reforma u oblasti vladavine prava, nezavisnost pravosuđa, a to se postiže tako što ih neće više birati političari već će to raditi njihovi organi. Sudska vlast će sama sebe da bira.

Zato sam siguran da će građani na to pozitivno odgovoriti. Naš posao je da im načinimo dostupnom tu informaciju, o čemu glasaju i zašto je važno glasati.

Neuspeh bi napravio značajne smetnje u našim evrointegracijama, jer, kad je reč o EU to je uslov broj jedan, uslov svih uslova za dalje evropske integracije.

Zato što smo doneli ove amandmane, dobili smo otvaranje klastera. Eventualan neuspeh referenduma bi bar na neko vreme to zaustavio. Zato mislim da bi jedna ovako bitna tema ne bi smela da se politizuje.

• Pojedinci koriste predstojeći referendum o izmeni Ustava za "zagrevanje" pred izbore i pozivaju glasače da zaokruže "ne". Da li će građani Srbije na referendumu izglasati promene Ustava?

- Oni potpuno razumeju za šta se glasa i zato i ne govore o suštini - šta se menja. Ako raspravljaju o tome šta im smeta, treba ih pitati da li im smeta što parlament više ne želi da bira sudije i tužioce.

Ako im to smeta, kako su onda za evropske integracije ako je to stav koji je suprotan stavu EU.

Oni žele da Parlament u dalje nastavi da bira, da i dalje postoji uticaj politike na pravosuđe. S druge strane, primedbe, da je to nešto opasno za državu i KiM, apsolutno nisu istina, to nije predmet ovih ustavnih promena, to je laž.

I treća stvar koju oni zameraju, zašto se referendum raspisuje sada. Tvrde da ovaj Parlament nije legitiman i to je potpuna glupost. Parlament je legitiman, donosi zakone.

Kako je legitiman da donosi zakone važne za pripremu izbora, a ne neke druge odluke kao što su ustavni amandman. Uostalom, niko im nije kriv što nisu želeli da izađu na te izbore i što nisu prešli cenzus od 3 odsto.

Ovde je reč isključivo o njihovoj proceni da se ovako nanosi steta vlasti i da tako donose sebi određenu korist u susret izborima. To je jedna politička manipulacija.

Rećiću sa aspekta poslanika - nama bi odgovaralo da Skupština nastavi da i dalje bira tužioce i sudije. Sada dolazimo u suludu situaciju da smo mi zainteresovane za to, a opozicione stranke koje su godinama tražile nezavisno sudstvo, sada su protiv. Zašto? Zato što smo mi to predložili. I to je ta politička manipulacija.

• Važite za ministra za vreme čijeg mandata je najviše zemalja povuklo priznanje nezavisnosti Kosova. Vaš naslednik, Nikola Selaković, izjavio je nedavno da je više od 10 zemalja spremno da to isto učini. Da li je to naš "kec u rukavu" ukoliko Priština nastavi sa dosadašnjom praksom da ne sprovodi potpisane sporazume?

- Oni su pretrpeli ogroman poraz na međunarodnoj sceni i ne znaju kako da izađu iz toga. Ako je to laž, zašto vrše pritisak na Srbiju da prestane sa takvom kampanjom.

Ako ne žele da se sporazumi sprovode, ako žele da lobiraju za nova priznanja mi smo spremni da ih potučemo 10 puta više nego što oni mogu da privuku neku državu da glasa za njih.

• U poslednjih nekoliko nedelja došlo je do smene diplomata zaduženih za Zapadni Balkan. Javnost se bavi kalkulacijama "koje od novih imena je najbolje za Srbiju" po pitanju dalje politike (neki od njih su u prošlosti bili aktivni na ovim prostorima i nisu nam bili preterano naklonjeni).

- Mislim da to nema veze sa ličnostima, već stavovima njihovih Vlada. Ne bi trebalo da trošimo vreme da objašnjavamo kakav je ko. Svi su oni dobro upoznati sa situacijom u regionu i znaju da se ne vraćaju na Balkan u devedesetim godinama nego 2022. i da je Srbija značajno promenila svoj status.

Da imamo vlast koja vodi o nacionalnim i državnim interesima, da je istovremeno spremna za dogovore i pregovore, ali bez ponižavanja.

Ako tako pristupe dogovrima, da budu naši partneri, da ćemo dobro sarađivati.

• Kada je reč o Evropskoj uniji, čini se da ne može da se saglasi u pogledu davanja garancija za buduće članstvo šest balkanskih država, pa se često čuju ne tako sjajne prognoze u pogledu proširenja. Šta to znači za Srbiju i gde smo danas na putu prijema u EU?

Ne bih mogao reći da je to vezano isključivo za Srbiju. To je problem koji njih pritiska. To su razgovori i nejedinstven pristup budućnosti Unije i važnih pitanja od značaja za EU, uključujući i pitanje proširenja.

Nisu oni protiv prijema Srbije, nego su neke zemlje protiv proširenja smatrajući da je to na štetu građana koji moraju da finansiraju razvoj nekih drugih zemalja za koje nisu sigurni da bi trebalo da se tu nađu.

U tom pogledu Srbija deli sudbinu jednog nepovoljnog međunarodnog trenutka za proces proširenja.

Ali, mislim da će ipak taj pristup morati da se zasniva na otvarnju perspektive za članstvo pojedinih zemalja u EU, a Srbija je među prvima koja će se tu naći.

Kada će to biti, niko ne može da kaže. Na nama je da ispunjavamo našu agendu, usklađujemo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, radimo na otvaranju i zatvaranju poglavlja i klastera, doprinosimo regionalnom miru i stabilnosti, da se ekonomski razvijamo. To je nešto čime bi trebalo da se bavimo u narednom periodu, a ne datumom.

• Prethodna godina je bila godina promena. Iz kabineta šefa diplomatije prešli ste na čelo parlamenta. Gde je bilo lakše?

Obe funkcije su veoma značajne, svaka ima neku svoju agendu.

Sa aspekta značaja, funkcija predsednika Parlamenta je druga u državi i veoma sam počastvovan. Imali smo zaista uspešnu godinu, usvojili smo 191 zakon u prošloj godini, Ustavne amandmane, imali uspešan međustranački dijalog, ispunili smo svoj cilj.

Ta agenda je, međutim, više vezana za neke procedure i sa manje dinamike nego mesto ministra spoljnih poslova. Sve ima svoje prednosti i mane.

Na svakom mestu sam se trudio i trudiću se da na najbolji mogući način obavljam posao najbolje što umem, u interesu države, ali ne u svoju ličnu promociju ili partijsku.

(Telegraf.rs)