Spoljna politika Srbije u prethodnoj godini: Od "Otvorenog Balkana" do borbe za očuvanje interesa

Kada je u pitanju Otvoreni Balkan mislim da smo otišli jako daleko, naročito kada se u obzir uzme opstrukcija koja dolazi sa neočekivanih, ali i očekivanih mesta - navodi Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije

Spoljnopolitička pozicija Srbije u prethodnoj godini može se oceniti kao složena, ali su uz niz otežavajućih okolnosti postignuti određeni uspesi, naročito na regionalnom planu, ističu sagovornici Radio Beograda 1, prenosi RTS.

Preporučujemo

Za emisiju "Svet i mi u 2021." rekli su da je saradnja na Zapadnom Balkanu, makar u jednom njegovom delu, ojačana konkretnim dogovorima u okviru inicijative Otvoreni Balkan, koju čine Srbija, Severna Makedonija i Albanija.

Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije veruje da je zvanični Beograd spreman da na polju ekonomije region povede napred.

- Kada je u pitanju Otvoreni Balkan mislim da smo otišli jako daleko, naročito kada se u obzir uzme opstrukcija koja dolazi sa neočekivanih, ali i očekivanih mesta - navodi Miletić.

Dodaje da Podgorica i centralne vlasti u Sarajevu za sada odbijaju da se uključe u inicijativu, iako bi to i njima donelo nesumnjivu ekonomsku korist u vidu "premošćavanja birokratskih procedura, što bi dovelo bi do velikih ušteda".

Za Dejana Miletića je očekivano da opstrukcije dolaze od privremenih vlasti u Prištini, a nekonstruktivno ponašanje Prištine otežava i nastavak dijaloga u Briselu. Nekoliko rundi održano je na različitim nivoima, ali pomaka gotovo da nije bilo.

- To utiče i na proces pregovora o članstvu sa Evropskom unijom, gde je posle dve godine ipak došlo do napretka, otvaranjem klastera sa četiri poglavlja - rekao je za Radio Beograd 1 Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.

Prema njegovim rečima Srbija ne može da bude potpuno zadovoljna brzinom reformi koje sprovodi, ali veruje da i Unija ima udela u usporavanju procesa, naročito kada se uzme u obzir da je bilo predloga da se na međuvladinoj konferenciji otvore dve grupe poglavlja.

- Ostaje pitanje zašto je to bilo tako. Ukoliko nije bilo tehničkih problema vezanih za naše pripreme za otvaranje, moguće je da se radi o političkoj kombinaciji da se da podstrek Srbiji kroz otvaranje jednog klastera, ali da se ipak sačeka definitivna promena u oblasti pravosuđa, odnosno promena Ustava. Moguće je da će se pratiti i situacija na Kosovu i Metohiji, kao i održavanje izbora u aprilu - kaže Zečević.

U odnosima sa svetskim silama Srbija se uvek postavlja kao pouzdan partner, iako je sa promenom administracije u Vašingtonu došlo do pojačanih pritisaka od strane Sjedinjenih Američkih Država, ističe Dejan Miletić.

Situacija je, kako kaže, mnogo bolja u odnosima sa Moskvom i Pekingom.

- Mi sa Kinom imamo tradicionalno dobre odnose, oni se razvijaju, mada se u protekloj godini možda u medijima nije toliko govorilo tome, osim u oblasti borbe protiv Kovida 19, iako je kroz investicione projekte vidljivo snažno kinesko prisustvo u Srbiji. Možemo da konstatujemo da su odnosi sa Rusijom unapređeni i to u dva aspekta - energetskom i vojnom - ističe Miletić.

Zaključuje da je uprkos svemu Srbija uspela da zadrži spoljnopolitičke pozicije koje odgovaraju njenim interesima.

(Telegraf.rs)