"Na referendumu 16. januara glasa se o stručnom pitanju bez političke dimenzije"

Sudija mora imati garancije da ne zavisi od politike - istakao je profesor Pravnog fakulteta i član Venecijanske komisije Vladan Petrov da se ustavne promene ne donose zbog toga što je Venecijanska komisija nešto nalagala i tražila, već zato što je bilo potrebno poboljšati deo Ustava o pravosuđu

Građani Srbije 16. januara izlaze na referendum o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Kako bi se pravosuđe uskladilo sa evropskim standardima, Skupština Srbije je dvotrećinskom većinom usvojila predlog Vlade da se politika više ne meša u izbor sudija i tužilaca. Profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov objasnio je da bi građani trebalo da izađu na referendum pošto se radi o stručnom pitanju koje nema političku dimenziju.

Profesor Pravnog fakulteta i član Venecijanske komisije, rekao je da referendumsko pitanje nije moglo da bude formulisano drugačije po Ustavu i Zakonu o referendumu.

Preporučujemo

- Sam Ustav iz 2006. nažalost predviđa da određeni delovi Ustava moraju da idu na referendum. Kad kažem nažalost, čitavi delovi Ustava i onda je kod promene Ustava jako teško formulisati referendumsko pitanje koje će istovremeno obuhvatiti čitavu jednu oblast koja se menja  rekao je profesor Petrov tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku na RTS.

Dodao je da je izuzetno važno da građani Srbije budu upoznati sa najvažnijim promenama koje se tiču isključivo pravosuđa i koje su predmet referenduma i naglasio da građani treba da obrate dodatnu pažnju na ono što će se dešavati u medijima.

Do referenduma je ostalo manje od mesec dana. Petrov je napomenuo da je reč o stručnom i nadstranačkom pitanju koje nema političku dimenziju.

- Kada je reč o promeni Ustava u delu o pravosuđu i kada o tome treba da odlučuju građani na referendumu, pitanje je koliko političke stranke treba da budu glavni faktori u tom procesu, koliko treba da se mešaju - naveo je Petrov.

Dodao je da političke stranke koje se nalaze u bloku vanparlamentarne opozicije "koriste priliku da pozivaju na negativnu kampanju ili na to da se ne izađe na referendum" i ocenio da to nije dobro, jer ako je izlaznost mala, a ustavne promene prođu, ostaće loš utisak da je mali broj građana izašao.

- Veći broj predstavnika te vanparlamentarne opozicije uglavnom sada pokušavaju da podstaknu građane da izađu i da glasaju protiv. Svi ti argumenti su čisto političke prirode i ja bih u narednom periodu voleo da u emisijama koje će slediti porazgovaramo upravo o tome koliko su to relevantni argumenti, koliko građani Srbije treba da slušaju te političke floskule koje izlaze iz usta pojedinih političkih lidera - istakao je profesor Petrov.

"Promena Ustava nužan uslov za kvalitetniju vladavinu prava u Srbiji"

Naglasio je da je promena Ustava u delu o pravosuđu nužan uslov bez koga nema priče o kvalitetnijoj vladavini prava u Srbiji.

Govoreći o kampanji, Petrov je objasnio da Zakon o referendumu zabranjuje da organizator referendumske kampanje budu državni organi i tela koja se finansiraju iz budžeta i to, kako je ocenio, u referendumu koji se tiče promene Ustava može da bude problem.

- Najverovatnije da ćemo imati kampanju na dva nivoa. Jedan je taj ekspertski, stručni nivo i ta kampanja je već i počela. To smo mi koji smo pisali ustavne amandmane. Da bude jasno, to su doktori ustavnog prava, profesori Pravnog fakulteta u Beogradu, doktori u Institutu za uporedno pravo, vrhunski stručnjaci -naveo je profesor.

Istakao je da je on, kao profesor ustavnog prava, član Venecijanske komisije i sudija Ustavnog suda, bio oslobođen političkih pritisaka i imao odrešene ruke da napravi nešto što dosad u Srbiji nije postojalo.

Profesor Petrov je rekao da se ustavne promene ne donose zbog toga što je Venecijanska komisija nešto nalagala i tražila, već zato što je bilo potrebno poboljšati deo Ustava o pravosuđu.

- Sudija mora imati garancije da ne zavisi od politike. Mora biti usredsređen na predmete i ne razmišljati o tome da bi sa eventualnom promenom parlamentarne većine, do koje nužno mora da dođe pre ili kasnije, mogao biti razrešen iz nekog razloga koji je predviđen zakonom, a ne Ustavom- objasnio je Petrov.

Naglasio je da je Srbija po Ustavu sebe obavezala da pravni sistem gradi na evropskim vrednostima standardima i da je očigledno da je poslednjih nekoliko godina bilo zastoja u tom procesu.

(Telegraf.rs)