Srbija na Samitu za demokratiju, Džo Bajden domaćin virtuelnog skupa: Vučiću pet, a Osmani tri minuta za govor
Južna srpska pokrajina je u prvom panelu koji traje 15 minuta, u okviru koga učestvuju i Luksemburg, Malta, Crna Gora i Holandija, a Srbija je na panelu na kome će učestvovati ukupno tri zemlje, svaka po pet minuta
Američki predsednik Džozef Bajden danas će biti domaćin virtuelnog Samita za demokratiju, na koji je pozvao više od 100 zemalja, a jedan od učesnika biće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Glavne teme dvodnevnog samita biće jačanje demokratija, odbrana od autoritarnosti, rešavanje problema korupcije i promocija ljudskih prava, preneo je Glas Amerike. Samit je deo Bajdenovog predizbornog obećanja da će ojačati demokratije širom sveta u vreme kada jačaju autokratske vlade, dodaje se u tekstu.
Preporučujemo
Šta se sve ukida i menja predloženim izmenama Zakona o referendumu?
Postoje dva scenarija prema kojima izmene Zakona o eksproprijaciji neće postojati
Bajdenova administracija navodi da će lideri biti ohrabreni da najave određene akcije i posvećenost značajnim unutrašnjim reformama.
- Ako pogledate dnevni red, zaista je apstraktan - rekla je Stejsi Godard, profesor političkih nauka na koledžu Velesli.
Ona je dodala da bi volela da vidi više praktičan pristup. Na samitu će učestvovati 111 svetskih lidera.
Za obraćanje Osmani tri minuta, Vučiću pet minuta
Za predstavnika iz Prištine predviđeno je obraćanje od tri minuta, a za predstavnika Srbije pet minuta. Prema rasporedu koji je predstavio Stejt department, države su podeljene po tipovima panela. Južna srpska pokrajina je u prvom panelu koji traje 15 minuta, u okviru koga učestvuju i Luksemburg, Malta, Crna Gora i Holandija, a Srbija je na panelu na kome će učestvovati ukupno tri zemlje, svaka po pet minuta. Srbiju će predstavljati predsednik Aleksandar Vučić.
Kako je saopšteno, predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani će u svom govoru na Samitu predstaviti glavne tačke opredeljenja tzv. Kosova u oblasti vladavine prava, međunarodne saradnje u borbi protiv autokratije, jačanje uloge žena u društvu i uspostavljanja mehanizama za obezbeđivanje sprovođenja obaveza.
Ni Beograd ni Priština u u početku nisu pozvani da učestvuju, pozivi su usledili kasnije. Glas Amerike piše da je lista učesnika pokrenula pitanje zbog čega su neke zemlje pozvane, a neke ne. Bosna i Hercegovina, koja ima skor 53 po indeksu "Freedom House", nije pozvana, dok je takozvano Kosovo, koje ima skor 54, pozvano, kao i devet balkanskih zemalja. Pakistan, koji ima skor 37, našao se na listi, a Šri Lanka sa rezultatom 56 nije.
(Telegraf.rs)