RIK usvojila odluku o utvrđivanju teksta Informacije o aktu o promeni Ustava Republike Srbije
Predsednik Republičke izborne komisije Vladimira Dimitrijevića je ocenio da je ponuđena informacija neutralna i da na osnovu nje birač treba da formira svoj stav o tome da li je za promenu Ustava ili ne, sve članice RIK-a nisu saglasne
Republička izborna komisija usvojila je juče odluku o utvrđivanju teksta Informacije o aktu o promeni Ustava Republike Srbije.
Prema rečima predsednika RIK-a Vladimira Dimitrijevića, tekst informacije treba da se objavi na veb-prezentaciji komisije, u medijima, javnim servisima i da se dostavi građanima na kućnu adresu, prenosi Tanjug.
Preporučujemo
Snažan signal podrške Srbiji iz Kongresa SAD
"Politika Nemačke prema Srbiji ostaje nepromenja, Beograd i Priština da ispune sve što je dogovoreno"
On je istakao da se izmene Ustava odnose isključivo na pravosuđe. Dimitrijević je ocenio da je ponuđena informacija neutralna i da na osnovu nje birač treba da formira svoj stav o tome da li je za promenu Ustava ili ne.
Članica RIK-a Srđana Vidović nije bila saglasna da su informacije objektivne, već je ocenila da su isključivo afirmativne i primetila da nema stavova za negativan odgovor. Vidovićeva je zatražila da se informacija o promeni Ustava vrati na dopunu, što nije prihvaćeno.
- Tekst nije objektivan, ne pruža potpune informacije i samim tim nije u skladu sa Zakonom o referendumu - rekla je ona.
Član RIK-a Miroslav Vasić takođe je naveo da, prema njegovoj oceni, odluka nije u potpunosti u skladu sa Zakonom o referendumu, dok je Vladimir Matić iz RIK-a dodao da u tekstu nedostaje tekst ustavnih promena.
U tekstu piše da donošenje Akta o promeni Ustava ima za cilj obezbeđivanje veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava.
Navodi se da se Akt o promeni Ustava isključivo odnosi na pravosuđe i njime se ne menjaju drugi delovi Ustava, da se predviđaju dodatne ustavne garancije nezavisnosti sudstva i sudija, da se garantuje stalnost sudijske funkcije, da se menja naziv Vrhovnog kasacionog suda u Vrhovni sud.
Takođe se ukazuje da sudije, predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova bira Visoki savet sudstva, da organizacione promene obezbeđuju samostalnost i odgovornost javnog tužilaštva, a da glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaštva.
(Telegraf.rs)