U Skupštini Srbije usvojen budžet za 2022. godinu: Narodni poslanici podržali vladin predlog

Planirani budžetski prihodi su 1.517 milijardi dinara, rashodi 1.717 milijardi dinara. Planirani deficit, u dogovoru sa MMF-om, iznosiće 200,2 milijarde dinara, a javni dug 53,8 odsto BDP-a

U Narodnoj skupštini Srbije poslanici su usvojili večeras budžet za 2022. godinu. Za usvajanje zakona o budžetu je glasalo 203 poslanika, a jedan poslanik je bio uzdržan.

Preporučujemo

Planirani ukupni budžetski prihodi iznose 1.517 milijardi dinara, a rashodi 1.717 milijardi dinara. Projektovani deficit za narednu godinu iznosi tri odsto, u dogovoru sa MMF-om, iznosiće 200,2 milijarde dinara, a javni dug 53,8 odsto BDP-a.

Premijerka Ana Brnabić rekla je danas u parlamentu da će budžet za 2022.godinu unaprediti kvalitet života građana, budući da su planirana povećanja penzija i plata u javnom sektoru, kao i veća kapitalna ulaganja.

Precizirala je da će plate u javnom sektoru biti veće za osam odsto u zdravstvu i vojsci, odnosno sedam odsto za ostale oblasti u javnom sektoru.

Od 1. januara sledeće godine minimalna cena zarade će biti veća i iznosiće 35.012 dinara.

Penzije će u skladu sa švajcarskom formulom biti veće za 5,5 odsto.

Premijerkin predlog koji su usvojili poslanici

Sredstva iz budžeta će najviše biti usmerena u kapitalne investicije, BDP će ove godine prvi put preći 52 milijarde evra, kako je ranije istakla premijerka Ana Brnabić, koja je danas u Skupštini Srbije predstavila predlog budžeta za 2022. godinu. Narodni poslanici su podržali  vladin predlog.

Prema njenim rečima, Srbija je na putu da dostigne cilj da prosečna plata do 2025. godine bude 900 evra, a prosečna penzija između 430 i 440 evra.

- Verujemo da ćemo do kraja ove godine po prosečnim zaradama prestići jednu državu članicu Evropske unije. To će značiti da se kao zemlja takmičimo u jednoj drugoj kategoriji, sa mnogo bogatijim društvima - primetila je Brnabićeva.

Ocenila je da je predlog budžeta razvojni i da treba da ostvari rast privrede, obezbedi izgradnju infrastrukturnih projekata i poboljšanje standarda građana.

Govoreći o onome što je važno za građane, navela je da se minimalna zarada sledeće godine povećava za 9,4 odsto i prelazi 35.000 dinara, što je oko 300 evra.

Dodala je da se rezonovalo tako da je bolje da ljudi zadrže posao, a da minimalac i ne bude mnogo povećan, nego da se on više poveća, a da ljudi ostanu bez radnih mesta.

Najavila je da će plate u javnom sektoru rasti u proseku za 7,4 odsto, a penzije za 5,5 odsto.

- Penzionerima ćemo 7. decembra dati po 20 evra pomoći, a u februaru još jednokratno 20.000 dinara. Od početka pandemije do februara 2022. svakom penzioneru ćemo dati po oko 500 evra, svakom punoletnom građaninu po 200, našim građanima na Kosovu i Metohiji po 100 evra, a nezapslenima tamo po 200 - istakla je ona.

Kada je reč o kapitalnim investicijama, rekla je da je za njih predložen rekordan iznos od 485,8 milijardi, ili 7,3 odsto BDP-a.

- Sredstva za kapitalne investicije će biti upotrebljena za izgradnju auto-puteva, brzih saobraćajnica, pruga, opštih bolnica, bolnica, domova zdravlja, škola, instituta i naučno tehnološih parkova - rekla je Branabić.

Kada je reč o putnoj i železničkoj infrastrukturi, navela je izgradnju beogradskog metroa koja je počela u ponedeljak, zatim brzu saobraćajnicu Novi Sad-Ruma, Moravski koridor, auto put Beograd-Sarajevo, zatim Ruma-Šabac-Loznica, obilaznicu oko Gornjeg Milanovca, završetak pruge Beograd-Novi Sad, zatim Subotica-Segedin i početak rekonstrukcije pruge Niš-Dimitrovgrad.

"Javni dug će pasti na 53,8 odsto BDP-a"

Prema njenim rečima, prihodi od poreza iznose 86,9 odsto, odnosno 1.317,9 milijardi dinara, a neporeski 11,6 odsto, odnosno 175,7 milijardi dinara, dok donacije čine 1,5 odsto ukupnih prihoda, odnosno 23,4 milijardi dinara.

Navela je da projektovani deficit za narednu godinu iznosi tri odsto, a da će javni dug pasti na 53,8 odsto BDP-a.

- Smanjujemo i javni dug i deficit. Srednjoročni plan nam je da smanjujemo deficit opšte države na jedan odsto do 2024. godine - rekla je Brnabićeva.

Primetila je da je Fiskalni savet dao "nikada bolju" ocenu predloga budžeta, za koji je rekao da je oprezno planiran, te da fiskalna kretanja mogu biti čak i bolja nego što je predviđeno.

- Fiskalni savet čak kaže da je povećanje plata u javnom sektoru konzervativno i da drži budžet stabilnim -, rekla je premijerka.

Premijerka je rekla da se povećava neoporezivi deo bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara uz istovremeno smanjenje stope doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje na teret poslodavaca za 0,5 odsto.

Kada je reč o izdvajanjima za pojedine oblasti, navela je da je za zdravstvo planirano 442 milijarde dinara, što je za 0,15 odsto više u odnosu na drugi rebalans budžeta za 2021. godinu, a u odnosu na 2019. godinu je veći za čak 153 milijardi dinara.

- Ne postoji deo Srbije koji smo zabravili - rekla je premijerka koja je detaljno najavila nastavak započetih projekata u bolnicama, kliničko-bolničkim centrima i domovima zdravlja.

Za zaštitu životne sredine planirano 27,4 milijarde dinara

Istakla je da je za zaštitu životne sredine planirano 27,4 milijarde dinara, od čega je deo kroz resorno ministarstvo, a deo kroz Ministarstvo građevinarstva.

Brnabić je najavila izgradnju sanitarnih deponija u 28 lokalnih samouprava, izgrad

nju kanalizacione mreže, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, projekte pošumljavanja i drugo.

Veća sredstva se izdvajaju i za obrazovanje i prosvetu, rekla je Brnabić, navodeći da je reč od skoro 253 milijardi dinara što predstavlja uvećanje od 12 milijardi dinara u odnosu na drugi rebalans.

- U 2022. godini planirano je da se završi digitalizacija naših škola - rekla je Brnabićeva i istakla da se izdvajaju i dodatna sredstva za naučno-tehnološke parkove.

Prema njenim rečima, veći je i budžet za kulturu i iznosi 14,8 milijardi dinara, kao i za poljoprivredu, ukazujući da su, između ostalog, povećane subvencije za poljoprivrednike.

(Telegraf.rs)