Vratiti mandat UN ako Evropska Unija nije u stanju da natera Prištinu da poštuje dogovore iz Brisela
Ako EU nije u stanju da do kraja izvede ovaj proces normalizacije odnosa, onda bi bilo korektno da kažu da to ne mogu da urade. Dajte da EU vrati mandat za pokroviteljstvo nad tim razgovorima UN - stav je predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovana Drecuna
EU bi konačno morala da izađe sa otvorenim kartama, ako nije u stanju da natera Prištinu da poštuje ono što je dogovoreno, poručio je predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun, nakon što je prištinska strana juče u Briselu odbila da učestvuje u direktnom razgovoru sa beogradskom delegacijom o Zajednici srpskih opština (ZSO).
Preporučujemo
Predsednik Srbije na sastanku sa mađarskim ambasadorom
Bez dijaloga u Briselu: Priština odbila da učestvuje u direktnom razgovoru, odbila da razgovara o ZSO
- Ako EU nije u stanju da do kraja izvede ovaj proces normalizacije odnosa, onda bi bilo korektno da kažu da to ne mogu da urade. Dajte da EU vrati mandat za pokroviteljstvo nad tim razgovorima UN - rekao je Drecun za TV Prva.
Prema njegovim rečima, premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti kaže da oni žele da razgovaraju o pitanju nestalih i raseljenih, ali, Drecun ističe da se ne može o tome razgovarati kada prištinska strana ne želi da realizuje deo briselskog sporazuma koji se odnosi na slobodu kretanja, energetiku, zaštitu imovine, pravosuđe.
- Priština sve to gura u stranu, otežava Srbima bilo kakav povratak, a onda kao hoće da razgovaraju o pitanju raseljenih. Igraju igru - kaže Drecun.
On je rekao i da Priština neće da licencira dve srpske energetske kompanije, te da ne bi bilo nikakvih tenzija oko energetike, da su to uradili.
- Hoće da iz osnove menja ono što je dogovoreno u Briselu, Priština pravi ponovo političke manevre samo da bi izbegla bilo kakav ozbiljniji razgovor - navodi Drecun.
Kako je rekao, Srbija ne sme da dozvoli da bude optužena za eventualni neuspeh dijaloga i dodao da bi u narednom periodu pitanje uvođenja vojnog roka za Srbe u vojsci tzv. Kosova trebalo pokušati staviti na dnevni red u Briselu.
- Pitanje je da li će da sankcionišu one Srbe koji ne budu hteli da se odazovu pozivu za služenje vojnog roka, ali sigurno će biti stvorene velike tenzije, jer oni na sve načine žele da se stvori utisak da se radi o multinacionalnoj formaciji - kaže Drecun.
On je dodao da u kosovskim bezbednosnim snagama ima oko 40 Srba i da je to veoma mali procenat, ali i veliki pritisak na srpski narod.
- Oni su tamo na oficirskim dužnostima, ali i zbog plate, te formacije mogu da ugroze bezbednost našeg naroda. Oni se organizuju kao klasična vojska i u tome imaju podršku i Velika Britanija, SAD, Nemačka i Turska su ključne zemlje koje pomažu logističko formiranje te njihove tzv. vojske - naveo je Drecun.
(Telegraf.rs)