Srbija i svet obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Dan primirja u Srbiji je državni praznik od 2012. godine, a svečano i na najvišem nivou se obeležava posebno u zemljama pobednicama, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, SAD, Novom Zelandu, i Belgiji

Nizom državnih manifestacija u Srbiji i svetu danas će biti obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine. Tada je u francuskom gradu Kompjenu potpisano primirje, čime je okončan Prvi svetski rat.

Preporučujemo

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Darija Kisić Tepavčević položiće u 11 časova vence na Spomen – kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju.

Vence će položiti i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, diplomatskog kora.

Državna ceremonija polaganja venaca povodom obeležavanja 103. godišnjice Dana primirja, koju organizuje Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilackih ratova sa Ambasadom Srbije u Severnoj Makedoniji, biće održana i na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju.

Ceremoniju će predvoditi državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor.

Dan primirja u Srbiji je državni praznik od 2012. godine, a svečano i na najvišem nivou se obeležava posebno u zemljama pobednicama, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, SAD, Novom Zelandu, i Belgiji.

Toga dana Srbija se sa ponosom i pijetetom seća na stotine hiljada civila i ratnika, nevino i junački postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine - 1914. do 1918.

Kao glavni motiv za amblem tog praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana, na kojoj je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv Bugara, tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta.

Simbolika cveta je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena - cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks, jer čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.

U amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

(Telegraf.rs)