Moratorijum za lobiranje iz Vašingtonskog sporazuma istekao, Beograd i Priština na novoj klackalici?

Od tada, sve su glasniji povici sa obe strane da "ova druga ne poštuje sporazum", Priština povlači nerazumne i jednostrane poteze, Beograd poziva međunarodnu zajednicu da reaguje, EU daje, čini se, mlaka saopštenja

Dogovor iz Vašingtonskog sporazuma, po kom Priština ne sme da lobira za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Beograd ne vodi kampanju za povlačenje priznanja istekao je u septembru.

Preporučujemo

Od tada, sve su glasniji povici sa obe strane da "ova druga ne poštuje sporazum", Priština povlači nerazumne i jednostrane poteze, Beograd poziva međunarodnu zajednicu da reaguje, EU daje, čini se, mlaka saopštenja.

Paralelno s tim, promena američke administracije sugeriše da SAD pokušava da ojača svoj uticaj na Balkanu, smatraju analitičari.

Za to vreme, dijalog je dalje je "na staklenim nogama", a nakon poslednjih jednostranih poteza Prištine ostaje otvoreno pitanje, da li će činjenica da bi obe strane mogle krenuti u kršenje moratorijuma Beograd i Prištinu staviti na novu klackalicu?

"Više od 10 zemalja spremno da preispita odluke o KiM"

Mnogo više od deset država je spremno da preispita svoje odluke o Kosovu i Metohiji, poručio je u ranijoj izjavi ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

- Mi nećemo povući prvi potez, jer bismo odmah bili proglašeni za provokatore. Štaviše, bili smo spremni i da nastavimo moratorijum na lobiranja za priznavanja i otpriznavanja dogovoren Vašingtonskim sporazumom, ali u Prištini ne postoji dobra volja za poštovanjem bilo kog sporazuma - rekao je Selaković.

Naveo je da Beograd u svakom trenutku deluje kao da će Priština sutra tražiti prijem u međunarodne organizacije, kao što je Unesko, kako bi bio spreman na takav faktor iznenađenja i da u skladu sa tim preduzima odgovarajuće mere i vuče poteze.

Selaković je upozorio da se grdno vara svako ko misli da može kosovsko-metohijski problem da reši tako što će Srbiji "zavrtati ruku" i terati je da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost.

- Niti će to rešiti taj problem, a još manje će Srbija tako nešto da uradi. Koliko god da je manevarski prostor za našu državu uzak i mali, toliko je veća naša rešenost da se svom snagom borimo za zaštitu državnih interesa na KiM, za prava srpskog i drugih nealbanskih naroda, prava SPC, za očuvanje naše verske, kulturne i istorijske baštine - poručio je Selaković.

Na pitanje da li su tačne informacije da velike zapadne sile, pogotovo SAD, žele da se pitanje Kosova završi do kraja 2022. godine, ministar kaže da sve to što neko smatra rešenjem, podrazumeva saglasnost zvaničnog Beograda.

- Naš stav po tom pitanju je vrlo jasno izneo predsednik Aleksandar Vučić, mi kao članovi vlade i premijerka taj stav sledimo. Ako neko misli da je kompromisno rešenje u kome ćemo mi prihvatiti nešto kao rešeni status - to niti je kompromisno rešenje, niti je uopšte rešenje. I mi na to pristajemo - rekao je Selaković.

"Balkan jedan od delova mozaika globalnog suočavanja"

Nije tajna da uticaj SAD na Balkanu jača iz dana u dan, rekao je za RTS diplomata i politički analitičar Zoran Milivojević, koji je istakao da se može očekivati pojačana diplomatska aktivnost u narednom periodu, jer je naš region jedan od delova u mozaiku globalnog sučeljavanja.

- Nova američka administracija radi na suprotstavljanju globalnim rivalima, pre svega Kine. Što se tiče regiona, SAD će se baviti pre svega 'nerešenim pitanjima', odnosno Kosovom i Metohijom i BiH - rekao je Milivojević.

Vašington poziva da se primenjuje moratorijum

Vašington, sa kojim su Priština i Beograd odvojeno potpisale sporazum u septembru 2020, na njegovu godišnjicu, pozvao je obe strane da i dalje primenjuju moratorijum. U narednim mesecima usledile su napetosti zbog registarskih oznaka i upada kosovskih specijalaca na sever Pokrajine.

Na slušanju u Kongresu, specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar naglašava – dijalog u Briselu i dalje je od presudne važnosti.

- Nadamo se da zemljama u procesu možemo da pomognemo da primene sporazume koje su već potpisale, da se pridržavaju usaglašenih sporazuma ili efikasno primene političke rezolucije. U međuvremenu, dok nismo deo dijaloga i procesa pregovora – blisko sarađujemo sa gospodinom Lajčakom. Podstičemo strane da budu pragmatične, praktične i orijentisane prema rešenjima - navodi Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan.

Priština optužuje Beograd da vodi "agresivnu kampanju"

Da se odnosi dodatno poljuljaju pobrinula se Priština, koja je optužila Beograd da vodi agresivnu kampanju protiv tzv. Kosova na međunarodnom planu, zloupotrebljava dijalog tako što dezinformiše neke zemlje, posebno one koje su geografski udaljene, govoreći da se dijalog fokusira na status Kosova, smatra predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani u intervjuu za portugalski medij „DN“, prenosi Ekonomija onlajn.

Destabilizujućim namerama, ne samo prema Kosovu, već i u Bosni, Crnoj Gori i u drugim zemljama u regionu, Srbija, je prema rečima Osmani, stvorila komplikovanu situaciju, dok je Kosovo, uprkos napadima, uvek bilo miran i konstruktivan sused, zaboravljajući da pomene poslednje nemire na severu Kosova, iniciranim od strane pripadnika ROSU.

Ona je između ostalog navela, da Srbija zloupotrebljava dijalog.

- Suočavanje sa prošlošću je veoma važno ako želimo da vidimo da naš region napreduje. Uprkos posvećenosti Kosova u međudržavnom dijalogu sa Srbijom kako bi se obezbedili dobri trgovinski odnosi, da ne postoje prepreke za slobodno kretanje robe i ljudi i da ne blokiramo jedni druge na međunarodnom planu, Srbija je uradila drugačije - dodala je Osmani.

(Teelgraf.rs)