Razgovarali smo sa Petrom Petkovićem o bezbednosnoj situaciji na KiM: Da li su mogući oružani sukobi?

*Već sada imamo za trećinu više etnički motivisanih napada na Srbe u odnosu na celu prošlu godinu, uključujući i dve ozbiljne krize na severu pokrajine u razmaku od 15 dana koje su bile na ivici teske tragedije*Pretnje novim akcijama su nedopustive*Došli smo do tačke kada treba da se kaže da li Briselski sporazum postoji ili ne

Kakva je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji posle najave Prištine da će "nastaviti sa policijskim akcijama poput onih od 13. oktobra"? Može li nasilje da preraste u oružane sukobe između Srba i Albanaca, kakav će biti odgovor zvaničnog Beograda ukoliko Srbi sa KiM budu ponovo napadnuti i da li je kompromisno rešenje i dogovor Beograda i Prištine na vidiku, s obzirom da se dijalog vodi u otežanim uslovima, gde Priština odbija bilo kakvu vrstu saradnje. O ovim, ali i drugim aktuelnim temama u intervju za Telegraf.rs govorio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković

Preporučujemo

• Krenimo od najsvežijih dešavanja. Kurtijev zamenik, Besnik Besljimi, najavio je da će posle izbora na KiM "kosovska vlada nastaviti sa akcijama, nalik onoj od 13. oktobra". Kakva je politička, ali i bezbednosna situacija u južnoj srpskoj pokrajini i koliko bi trebalo da nas plaši takva najava?

- Od dolaska Aljbina Kurtija na vlast, u Prištini se povećao broj incidenata usmerenih prema Srbima, intenzivirala antisrpska retorika, ali i delovanje prištinskih vlasti. Već sada imamo za trećinu više etnički motivisanih napada na Srbe u odnosu na celu prošlu godinu, uključujući i dve ozbiljne krize na severu pokrajine u razmaku od 15 dana, koje su bile na ivici teške tragedije.

To je sve Kurtijev plan, da sa predumišljajem proizvodi krize ne bi li na nasilju prema Srbima u svojoj javnosti stekao neki politički poen. Pretnje novim akcijama su nedopustive i zbog toga još jednom molimo međunarodne aktere, koji deluju na prostoru Kosova i Metohije, da reaguju na ovakve najave i učine sve da se sačuva mir i bezbednost. Srbija neće tolerisati da niko progoni i teroriše naš narod.

• Predsednik Srpske liste, Goran Rakić, poručio je predsedniku Aleksandru Vučiću da će srpski narod na KiM, ukoliko ponovo bude napadnut, pružiti otpor i braniti se svim sredstvima. Koja su to sredstva?

- Srpski narod na Kosovu i Metohiji već dugo živi u stanju neizvesnosti i atmosferi konstantnih pritisaka iz Prištine. Svedoci smo da, zbog opsesije Prištine da zauzme sever, Kurti želi srpski narod da smesti u neku vrstu geta, političkog i ekonomskog. Srbima želi da zabrani slobodu kretanja, govora, oduzme lekove i osnovne životne namirnice.

Narodu nije preostalo ništa drugo nego da se bori za svoj goli život, za svoju decu i budućnost na KiM. To su upravo i bile poruke našeg naroda i naših predstavnika sa KiM upućene predsedniku Aleksandru Vučiću. I mi smo ih veoma dobro razumeli. Srpski narod nikome ne preti, već samo želi da normalno živi.

• Kako će Srbija reagovati u slučaju novih akcija i nasilja na severu Kosova? Vojska unutra ne može, međunarodna zajednica ne reaguje. Šta je opcija?

- Više puta je predsednik Aleksandar Vučić rekao da se nove "Oluje" i "Pogromi" neće ponoviti. I upravo je ranjavanje Srećka Sofronijevića krajnja prilika da se Priština dozove pameti, jer Beograd neće dozvoliti progon jednog naroda samo zato što nosi srpsko ime i prezime. I to se sve dešava naočigled međunarodne zajednice, u srcu Evrope u 21. veku.

Kfor je dužan da u skladu sa Rezolucijom 1244, kao jedina oružana snaga u pokrajini, zaštiti srpski narod. Ako oni to neće, ima ko će! Ovo je 2021. godina i Srbija je danas nezavisna, suverena država, koja jača svakoga dana na svim poljima. Poniženja i fizičke napade uperene protiv srpskog naroda nećemo i ne možemo da dozvolimo.

• Pređimo na rezultate lokalnih izbora na KiM. Posle političkog debakla Aljbina Kurtija, u Prištini su krenule da "lete varnice" među Albancima. Ima li šanse za dijalog s njima kada se ni sami nisu usaglasili oko daljeg delovanja?

- Priština odavno ne želi da iskreno pristupi dijalogu što su i najotvorenije pokazali Kurti i Bisljimi odbijanjem da implementiraju sve do sada postignute dogovore, uključujući i formiranje ZSO. Postoje, takođe, opasne opstrukcije i kršenja sporazuma po pitanju energetike i pravosuđa. Svedoci smo svi da je naš Srbin iz Zvečana Ivan Todosijević osuđen na dve godine zatvora pred sudskim većem u kojem je sudilo troje Albanaca, iako je prema sporazumu moralo biti prisutno dvoje srpskih sudija i jedan Albanac.

Mi svoje obaveze ispunjavamo dosledno i insistiramo na tome da je došlo vreme da i Priština to čini. Briselski sporazum nije švedski sto sa koga svako uzima šta mu se prohte. Došli smo do tačke kada treba da se kaže da li Briselski sporazum postoji ili ne? Za nas postoji i uvek ćemo na njemu insistirati. Zato još jednom molimo predstavnike EU kao posrednike u dijalogu i garante spovođenja sporazuma da svojim autoritetom privole prištinsku stranu da počne da ispunjava preuzete obaveze.

• Poznato je da predstavnici Prištine na više nivoa čine dijalog besmislenim odbijanjem da ispune do sada dogovoreno. Da li je u ovim uslovima dijalog trka u kojoj učestvuju Priština i Beograd "vezanih ruku i nogu"?

- Pitanje dijaloga za nas nije nikakva trka već jedini okvir u kome možemo da dođemo do kompromisnog rešenja i istorijskog pomirenja srpskog i albanskog naroda, što će doneti trajni mir na ovim prostorima. Zato vrlo ozbiljno pristupamo dijalogu i trudimo se svih ovih godina, bez obzira na sve izazove i direktne opstrukcije koje dolaze iz Prištine, da sačuvamo proces dijaloga. Koliko god da su teška pitanja za briselskim stolom, bolje je da pregovaramo, nego da imamo incidente na terenu.

• Očekujete li konkretne rezultate i dogovor uz kompromisno rešenje kada Priština, i pored odbijanja da ispuni dosadašnje obaveze, iznova stvara nove otežavajuće okolnosti, čime usporava ili potpuno blokira dijalog?

- Siguran sam da ste videli poslednju izjavu Besnika Bisljimija da Priština neće formirati ZSO. Takve neodgovorne poruke direktno urušavaju dijalog i svaku mogućnost normalizacije odnosa i postizanja kompromisa. Mi više od 3.000 dana čekamo formiranje Zajednice srpskih opština koja predstavlja zalog ostanka i opstanka srpskog naroda na KiM.

Samo sprovođenje i primena svih sporazuma jesu ključ za normalizaciju odnosa i put da nastavimo dalje da razgovaramo o svim pitanjima koja opterećuju naše odnose.

• Više puta ste obaveštavali međunarodnu zajednicu o napadima na Srbe na KiM, njihovu imovinu, ali i povratnike. Osim osude i "mlakih" saopštenja, čini se da konkretna reakcija izostaje?

- Srbi na Kosovu i Metohiji najugroženiji su narod na tlu Evrope u 21. veku. Gotovo svakodnevno smo svedoci da su Srbi žrtve etnički motivisanih napada i da samo od početka godine imamo više od 110 incidenata. Evidentna su nastojanja Prištine, ali i pojedinih predstavnika međunarodne zajednice da omalovaže i umanje napade na Srbe umesto da ih adekvatno sankcionišu i rešavaju.

U nizu neodgovornih izjava ipak, izdvaja se poruka albanske lobistkinje koja se predstavlja kao izvestilac Evropske komsije za Kosovo, Viole fon Kramon, kojoj su Srbi krivi što je u njih ispaljeno 100 bojevih metaka, a Srećko Sofronijević kriv što je upucan s leđa dok je branio porodicu.

Ipak, imamo i glas razuma koji dolazi iz EU i poruke kako šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja i specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Zahira Tanina, koji su jasno i nedvosmisleno osudili jednostrane akcije Prištine na severu pokrajine kojima se ozbiljno ugrožava mir. I mi smo im na tome iskreno zahvalni, jer pokazuju odgovornosti, kao i sposobnost sagledavanja šire slike.

Paradoks je da tu potrebnu širu sliku kao i osećaj svesti prema sopstvenom narodu nema deo opozicije u Beogradu koji temu Kosova isključivo koristi u političke svrhe. Đilas, Jeremić, Tadić i Obradović i ne znaju gde su Gojbulja, Babin Most i Dubrava, niti su se ikad oglasili u slučaju bilo kog pojedinačnog napada na naše ljude. Međutim, to Srbe na KiM ne čudi, jer dobro pamte pogubne sporazume Borka Stefanovića i kako su svi zajedno pravili granicu između Srba na Jarinju i Brnjaku.

• Da li dolazak Gabrijela Eskobara, izaslanika Stejt Departmenta za Zapadni Balkan, može promeniti stav SAD prema Srbiji i kosovskom pitanju? Poznato je da je po izbijanju krize zbog uvođenja reciprociteteta za registarske tablice, otišao u Brisel i tamo učestvovao u sklapanju dogovora o registarskim oznakama?

- Stav SAD prema pitanju Kosova i Metohije dobro je poznat. Ipak, uvek postoji prostor da se čuju i uvaže srpski stavovi i glas našeg naroda i uveren sam da je Gabrijel Eskobar, kao iskusni diplomata, za to otvoren. Tu vrstu angažmana, da sasluša i naše argumente, pokazao je nedavno u Briselu. I to je za nas dragoceno, jer je važno da razgovaramo i dijalogom rešavamo probleme.

Najzaslužniji za tu promenjenu poziciju Srbije u međunarodnim odnosima je svakako predsednik Vučić, koji je uspeo ekonomski da podigne i ojača našu državu. Ali i pored svih napora koje ulažemo, važno je da dobro razumemo u kako se teškoj situaciji po pitanju KiM nalazimo i da će nam u narednom period biti potrebno da kao i do sada racionalno, odgovorno, odmereno, ali kada treba i odlučno vodimo našu politiku mira i ekonomskog razvoja.

• Uz njega, za ambasadora SAD u Beogradu postavljen je Kristofer Hil, diplomata kog zovu "zvezdom" koja bi mogla raspetljati kosovski čvor. Menja li SAD politiku po pitanju Kosova?

- Na geopolitičkoj pozornici sveta, koja se ubrzano menja, isprepletani su brojni interesi, posebno najmoćnijih država. Naše je da dobro razumemo okolnosti u kojima se nalazimo i da radimo na tome kako da sačuvamo sebe, baš kao što to uspešno čini predsednik. Shvatili smo i u periodu energetske krize i pandemije da niko bolje ne može da brine o nama nego mi sami.

To naravno ne znači da treba da se zatvaramo prema svetu, već naprotiv, da sarađujemo sa svima i na istoku I na zapadu. Pitanje Kosova i Metohije svakako jeste u fokusu svetskih sila, a naše je da u izuzetno suženom manevarskom prostoru koji je nekad kao vrh čiode, uradimo najviše za svoj narod. Ono što naš narod zna, a što želim i za kraj da poručim, jeste da ih nikada nećemo ostaviti na cedilu i da ćemo se za njega uvek boriti.

• Mnogo je do sada preko Kancelarije za KiM urađeno za naš narod. Kakvi su planovi za dalje?

- Naša Kancelarija je na ličnu inicijativu predsedika Vučića pokrenula i dodatne brojne kapitalne projekte. Reč je o projektima koji u srpskim sredinama nisu viđeni poslednjih 40 godina najmanje. Iz temelja gradimo novu bolnicu u Gračanici, rekontruišemo u potpunosti Kliničko bolnički centar u Kosovskoj Mitrovici, završavamo 17 zgrada na severu Kosova i Metohije sa više od 200 stanova, obezbedili smo građevinski materijal za preko 500 kuća južno od Ibra.

Uz redovan budžet Kancelarije, ove godine smo dobili i četiri milijarde dinara dodatnog novca kroz rebalans budžeta koji je iskorišćen i za direktnu novčanu pomoć našem narodu od 100 evra za svakog našeg zaposlenog čoveka na KiM, svakog penzionera i svako dete I 200 evra za svakog nezaposlenog čoveka.

To je posebno značilo našem narodu južno od Ibra, gde se ipak teže živi gde je bezbednosna situacija najzahtevnija. Ali, ohrabrenje je da nam se upravo u tim srpskim sredinama juzno od Ibra rađa najvise dece! Trudićemo se da i u narednom period nađemo model dodatne finansijske pomoći, jer nam je važno da sačuvamo mlade, da ne napustaju svoja ognjišta.

• Često ste sa našim narodom na KiM. Na šta vam se ljudi najviše žale?

- Nebrojeno puta sam bio na KiM, trudim se da obiđem svako selo, da uđem u svaku srpsku kuću. I verujte, ljudi pre svega traže slobodu, bezbednost za sebe i svoju decu. Da budu sigurni kada pošalju svoje dete u školu, da će moći da ga dočekaju, da se ne desi da dete bude napadnuto na putu ka školi, kao što se desilo malom Nikoli Periću iz Gojbulje. Da kada padne noć, Srbi ne razmišljaju smeju li da prespavaju i hoće li biti napadnuti, što se više puta desilo našem Radoju Pumpaloviću iz Dubrave.

Mi smo mu zato ugradili video nadzor, ojačali kapiju, nadogradili kuću, on je sada mnogo bezbedniji i mirniji. Takvih primera je mnogo, i zato svaka posebna zivotna priča svedoči o sudbini i položaju našeg naroda na KiM. Naše je da se borimo i da bez obzira koliko je teško, nikad ne odustajemo od potrage za boljim životom i sigurnom budućnošću za srpski narod u našoj južnoj pokrajini.

(Telegraf.rs)