Zašto je politika Aljbina Kurtija doživela totalni debakl na lokalnim izborima u južnoj srpskoj pokrajini

Narod na KiM, ne samo srpsko, već i albansko stanovništvo, poslali su jasnu poruku da ih više ne zanima jeftina politikanska propaganda kakvu je u poslednje vreme nudio Aljbin Kurti. Ujedno su i EU i SAD potrebni stabilni partneri za rešavanje kosovskog pitanja.

Stranka  premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija, pokret Samoopredeljenja, koja je bila ubedljivi pobednik parlamentarnih izbora 14. februara, potpuno je podbacila na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji u nedelju. Da je Kurtijev Pokret Samoopredeljenja doživeo totalni debakl, najjasnije ukazuje činjenica da od 38 opština u kojima su bili izbori - ni u jednoj nije dobio dovoljan broj glasova za pobedu bar u prvom krugu i tako pokuša da zadrži jednu jedinu opštinu u kojoj je njegova partija bila na vlasti.

Preporučujemo

Kurtijeva reakcija na politički fijasko je, reklo bi se, pomalo detinjasta, s obzirom da je ostao zaključan u kancelarijama Samoopredeljenja i nije se pojavio pred novinarima, iako su čekali nekoliko sati na izjavu u vezi sa rezultatima lokalnih izbora. Prema pisanju Ekonomije onlajn mediji su skoro do pred ponoć čekali ispred njegove kancelarije u Prištini, međutim on je odlučio da se ne pojavi.

Za razliku od Kurtija, lideri ostalih stranaka, Ljumir Abdidžiku iz DSK i Memlji Krasnići iz DPK, kao i lider ABK Ramuš Haradinaj, oglasili su se i predstavili najnovije informacije koje su njihove stranke dobile sa terena. Da se menja raspoloženje i među samim Albancima na KiM jasno je iz rezultata da su samo četiri gradonačelnika u albanskim sredinama, koja su se ponovo kandidovala za te funkcije, dobila poverenje građana.  Reč je o gradonačelnicima Uroševca, Suve Reke, Lipljana i Dečana.

Narod na KiM, ne samo srpsko, već i albansko stanovništvo, poslali su jasnu poruku da ih više ne zanima jeftina politikanska propaganda kakvu je u poslednje vreme nudio premijer tzv. Kosova. Ovo je očekivana reakcija građana koji ne žele nasilje i teror, već privredu, zdravstvo, ekonomiju...

Glasači kaznili suludu politiku Aljbina Kurtija

- Kurtijevi nisu imali sa čime da izađu pred narod. Ništa nije ponudio svojim građanima i zato je upadao na Sever KiM pod izgovorom tablica i racija, samo da bi probao da popravi rejting. Svi smo već znali da je ozbiljno ugrožena njegova popularnost i da ga ni njegovi neće - istakao je Direktor kancelarije za KiM Petar Petković u prostorijama Vlade Srbije, nakon što je objavio i zvanično da Kurti nije dobio nijednu opštinu u prvom krugu, mada je poslednjih meseci širio priču da će pobediti u svim.

Premijer koji je incidentima pokušavao da pokaže da ima političku kontrolu na severu KiM i da može da upadne kad god hoće, gde hoće, sa kojim god snagama hoće i da radi šta god hoće, ne samo da je sabotirao nastavak dijaloga Beograda i Prištine, već je time zabetonirao i postizanje bilo kakvog napretka države čiji je predsednik Vlade. Šta Albanci misle o tome, najbolje se vidi iz toga što su mu u Prštini, Prizrenu, Gnjilanu i drugim opštinama jasno stavili do znanja "no passaran". Ono što je simbolično za celo Kosovo je rezultat u Južnoj Mitrovici, gde je potučen za 20 odsto razlike.

Kurti i njegova vlada su izbornim rezultatom očigledno kažnjeni i za odnos prema Beogradu, Briselu i Vašingtonu. Neizvesnost nerešenog kosovskog pitanja nije samo problem Srba u enklavama, ili pitanje Vlade Srbije i države Srbije. I Albancima sa KiM je očigledno dosta stagniranja. Prošlo je 30 godina od kada je tzv. Kosovo na nelegitiman i nelegalan način proglasilo nezavisnost. Nakon što su sproveli teroristički akt nasilnog premeštanja dela stanovništva sa dela teritorije KiM, usledio je nelegalni referendum koji je bio uperen protiv države čije je Kosovo kao takvo član. Od tada svetska zajednica podržava ovu "zajednicu" koja želi da se odvoji od Srbije, ali se situacija zapravo uopšte ne menja.

Ko će da reši kosovski čvor

U stvarnom svetu, stvorena je država koja ne može da se brine o sebi i opstane sama, zbog čega je posle tri decenije i dalje potpuno odsečena od sveta, bez ikakvog napretka. Država u kojoj nealbansko stanovništvo živi u "getu", gde ne postoji sloboda kretanja, trgovine, pa čak ni priznanje diploma van njenih granica. Država gde je nasilje i nastavak terorističkih akata, kako se pokazalo, deo političke strategije.

Iz svega ovoga jasno je da vreme samo ide u korist Srbije, pošto se relevantni faktori za rešenje kosovoskog čvora polako okreću od ove "države". Ponestaje interesovanja, zanimanja, vremena i novca da svet pokušava da napravi od Kosova, kao i od Avganistana, normalnu samostalnu državu. A to shvataju, očigledno, i stanovnici KiM.

Fenomen centara i zvaničnika Evropske unije da uglavnom mlako pozivaju na saradnju i smirenost pri svakoj eskalaciji nasilja na KiM, kosi se sa drugim trendom koji se istovremena odvija u EU, a to je uzdizanja nacionalnih država ispred ideje o zajedništvu i jedinstvu. Nacionalne države iskazuju sasvim drugačije stavove od Unije, što se može videti i iz priznanja Kosova. Neke jesu, a neke nisu, ili se razmišljaju o povlačnju priznanja.

U EU, dodatno, posle trideset godina, dolazi do nestrpljenja, jer su ogroman novac uložili u Kosovo koje se nije pomerilo ni za jedan pedalj, već samo predstavlja probleme. Veliki broj ljudi sa KiM se odselilo, pogotovo u Nemačku i Belgiju, tako da i sami stanovnici tih zemalja EU žele da se pitanje KiM što pre reguliše. Možda čak i da im se oduzme privremena nezavisnost, te da se vrati pod okrilje Srbije i tako postane tuđ problem, a ne njihov. Gotovo je izvesno da će se Nemci pod novim vodstvom više baviti svojim problemima, kao recimo i Italija, gde se takođe menja klima i da će preći na stranu Srbije, možda čak i povući priznanje. U slučaju da imamo strpljenja i da sačekamo još malo, nije potpuno neverovatno da do toga neće doći.

Amerika, sa druge strane, vidi sve te promene u EU i gleda kako da zaštiti svoj interes na KiM. Imenovanjem Kristofera Hila za ambasadora u Srbiji SAD pokazuje da pridaje znatno veći značaj Zapadnom Balkanu nego što se to do sada tumačilo i da će ambasada SAD u Beogradu biti regionalni centar za ključna pitanja. Ako se u jednačinu ubroji i glavni saradnik tzv. Kosova i izjava Edija Rame koji je prvi put rekao da želi ujedinjenje Kosova i Albanije, dok Srbi planiraju da formiraju Zajednicu srpskih opština, onda je više nego jasno da je spoljnom medijatoru potreban stabilan i pouzdan partner u regionu, što Aljbin Kurti očigledno nije.

(Telegraf.rs)