Kosovsko pitanje na diplomatskoj klackalici između velikih sila: Šta se krije iza učestalih napada na KiM?

Divljanje KPS na KiM otvara pitanje da li iza svega stoje velike sile koje požuruju Prištinu da, makar i silom, reši pitanje svoje nezavisnosti ili lokalni izbori, na kojima se premijer tzv. Vlade Kosova Aljbin Kurti prilično "klima"

U poslednje vreme učestale provokacije od strane privremenih prištinskih institucija na severu južne srpske pokrajine, nesporno ukazuju da se na Kosovu i Metohiji dešavaju previranja iza kulisa dnevne politike i diplomatije. Da li je u pitanju novi talas i međunarodna struja koja utiče na odluke premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija ili je samo njegova nervoza zbog neizvesnosti predstojećih lokalnih izbora na KiM, možda nikada nećemo saznati. Ali da se nešto dešava, to je očigledno.

Preporučujemo

I sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je to u razgovoru sa uznemirenim Srbima sa KiM, da postoji nekoliko stvari zbog kojih Priština izaziva nestabilnost, a jedan od razlog je i taj što ih "požuruju neke velike sile".

- U tome se nalazi želja jednog dela velikih zapadnih sila da se sve destabilizuje i uruši, da bi oni mogli bolje da upravljanju procesima, jer se samo u tome snalaze - rekao je Vučić na ovom sastanku.

S druge strane, više su nego očigledne tenzije između Albanaca na Kosovu uoči izbora, što se vidi iz odnosa predsednika Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja i Kurtija, koji ga posmatra kao kobac i lovi u svakoj grešci.

Tako i nakon akcije policije na severu Kosova i u regionu Prištine i Peći, zahteva od vlade da pojasni zašto je baš u vreme izborne kampanje preduzeta onakva akcija.

- Ako je moguće, trebalo bi ukloniti svaku dilemu da su te radnje možda sprovedene radi izbornih efekata - Haradinaj se nije libio da isproziva Kurtija i ukaže na očigledno, kako kvazi državničkim potezima kao što je akcija "protiv šverca" ili "skidanje registarskih tablica", zapravo pokušava da skupi političke poene u poslednjem trenutku. U tom kontekstu onda ne iznenađuje što par dana uoči lokalnih izbora, otvara vatru na nenaoružane srpske civile, pod izgovorom "racije", obmanjući javnost i međunarodnu zajednicu, kako bi povećao svoje izborne šanse na glasačkim kutijama.

I predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun isto je ocenio akcija Prištine kao pokazatelja da "kosovski premijer" koristi i najbanalniji povod da izazove nasilje, demonstrira silu i destabilizuje situaciju. Drecun u jednačinu dodaje i to da Kurti sve čini kako bi opstanak Srba učinio besperspektivnim, dok se ne isele u što većem broju.

Evropska unija i SAD na klackalici?

Sve to, kako kaže, ne treba da čudi jer je prištinski zvaničnik Gljauk Konjufca još pre događaja na administrativnoj liniji, rekao da imaju tajni plan koji treba da dovede do pojačanog prisustva kosovskih institucija na severu. Uz to ukazuje i na ono što je rekao specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar - da su Kurtiju dali saglasnost da sprovodi mere reciprociteta, što znači da se radi o nečemu što je planirano.

U međuvremenu približila se i sednica Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku, gde se uputila predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani kako bi učestvovala na periodičnom izveštavanju Specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN o dešavanjima na Kosovu. Tamo, navodno, Osmani ide po zadataku da predstavi „dosadašnja dostignuća države Kosovo, izazove i perspektivu“.

Za to vreme EU se u slučaju Beograda i Prištine ponaša više kao učiteljica u školi koja udara packe neposlušnoj deci nego što predstavlja međunarodnog arbitara u čijim rukama su sudbine stotine hiljada ljudi i stotine kilometara okupirane teritorije. Zvaničnici zaduženi da nadgledaju kosovsko pitanje, uglavnom koriste mlake parole kojima upozoravaju obe strane da spuste tenzije, umesto da se pozabave konkretnim rešenjima, čime često pokazju svoju "nesposobnost" u pogledu Kosova.

I Vučić je u neku ruku pokazao skepsu prema EU zvaničnicima time što je juče izjavio da bi u nekoj drugoj situaciji pozvao 50 zvaničnika, a da je ovaj put pozvao samo Miroslava Lajčaka, izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine.

- Trebalo je mnogo njih da pozovem, ali dobro je da EU opet nije rekla i pozvala ’obe strane’. Ne znam šta bi Srbima sada zamerili. Iz Prištine su se pred strancima pravili da nisu znali o čemu je reč, ali su onda rekli da su se dogovorli sa jednom od zemalja Kvinte - rekao je Vučić na račun Evropljana.

SAD menja kurs i okreće se ka Srbiji?

Pored takvog evropskog odnosa prema kosovskom žarištu ne čudi da Amerika ponovo traži svoj interes u ovom sukobu i pokušava da završi ono što je demokratska partija SAD pod palicom Bila Klintona započela pre ravno 30 godina. Informisani o jučerašnjim događajima, pres služba Bele kuće uverava da su Savet za nacionalnu bezbednost i predsednik Džozef Bajden svesni šta se dešava i da Sjedinjene Države pozivaju na smirenost. Navodi se i da će nastaviti da rade sa partnerima iz EU i NATO kako bi pomogli normalizaciju odnosa i smanjenju tenzija.

U taj "rad" spada i nedavna poseta specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka Americi čime EU pokazuje da se kosovsko pitanje ne može rešiti bez SAD. Poseta evidentno nije slučajna i od nje se očekuje nešto više kada je reč o saradnji Vašingtona i Brisela po pitanju Kosova i Metohije.

- Očigledno da je američka strana procenila da treba više da se angažuje i to se vidi i iz izbora Eskobara za izaslanika za Zapadni Balkan - objasnio je tom prilikom naš diplomata Srđan Milivojević i podvukao da je predsednik Bajden izuzetno zainteresovan da u prvom mandatu reši kosovsko pitanje.

Amerika, po tom scenariju, navodno prepušta Uniji da vodi pregovore, ali da bude efikasnija i da daje neke rezultate. Baš zato će se Amerika više angažovati i direktnije koordinirati nastup sa EU, što ujedno znači i jači pritisak na nas da se to pitanje reši. Tu na scenu stupa novi ambasador SAD u Srbiji.

Iako je vidljivo da nam je trenutni ambasador Entoni Godfri naklonjen i da su mu Srbi, a pogotovo srpska hrana, prirasli srcu,  najavljuje se njegova zamena. Na njegovo mesto dolazi, za sad još nezvanično, Kristofer Hil koji je prekaljeni diplomata, poznavalac regiona i blizak prijatelj i Bajednov saradnik. Ovaj poznavalac prilika u regionu je najavljen kao neko ko će da ubrza rešenje kosovskog čvora.

Imenovanje Hila, navodno, vraća Srbiju u poziciju prioritetnog partnera američke administracije na Balkanu. To bi bio zanimljiv preokret, s obzirom da je Hil do danas ostao najpoznatiji po tome što je bio specijalni američki izaslanik za Kosovo tokom dve godine ratnog sukoba. Uz to, u kuću nam dolazi bliski saradnik Ričarda Holbruka i Madlen Olbrajt u Dejtonu, pregovarač SAD u Rambujeu.

(Telegraf.rs)