Svetski mediji o samitu u Sloveniji: U fokusu je pitanje proširenja EU na Zapadni Balkan

Dok neki mediji na zapadu prenose optimistične izjave evropskih lidera o pridruživanju u blok, drugi, pak, govore o "krizi kredibiliteta" sa kojom se Brisel trenutno suočava u regionu Zapadnog Balkana

Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana susreli su se danas na Samitu u Sloveniji, a tema proširenja još jednom se našla u brojnim svetskim medijima, prenosi Juronjuz Srbija.

Preporučujemo

Dok neki mediji na zapadu prenose optimistične izjave evropskih lidera o pridruživanju u blok, drugi, pak, govore o "krizi kredibiliteta" sa kojom se Brisel trenutno suočava u regionu Zapadnog Balkana.

EU u ovom trenutku predvode odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, a na drugoj strani nalaze se lideri Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije, Severne Makedonije i Kosova.

Pitanje proširenja EU na Zapadni Balkan danas se našlo u fokusu nekoliko svetskih medija, a odgovor na to u kom stepenu je Unija spremna da se obaveže prema Zapadnom Balkanu mogla bi da donese baš zaključna deklaracija ovog Samita koja je i pre samog događaja bila u fokusu dinamične rasprave članica, inače podeljenih po pitanju proširenja Unije.

Rojters o porukama da su "Zapadni Balkan i EU porodica"

U tekstu koji je objavio Rojters navodi se da su lideri EU pokušali da ubedi zemlje Zapadnog Balkana da su "oni porodica" i da mogu i dalje da se nadaju članstvu.

Rojters je, da podsetimo, prošle nedelje objavio, pozivajući se na interni dokument i nekoliko diplomata, da u EU nema saglasnosti kada je reč o završnoj deklaraciji sa samita, a sada navodi da će se nakon sedmica razmatranja oni saglasiti sa deklaracijom u kojoj se ponavlja 18-godišnje obećanje o budućem članstvu ukoliko pomenute zemlje ispune kriterijume.

Međutim, s obzirom na to da je "proces proširenja" blokiran raznim sporovima u Briselu i u regionu, mnogi na Balkanu smatraju da je deklaracija EU "prazna izjava". Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokušala je to da otkloni, piše Rojters.

- Poruka je da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji. Želimo ih u Evropskoj uniji. Mi smo jedna evropska porodica. Delimo istu istoriju. Delimo iste vrednosti i duboko sam ubeđena da delimo istu sudbinu takođe - rekla je Fon der Lajen novinarima nakon što je stigla na samit u Sloveniji.

Podseća se da se ona tek vratila sa turneje po regionu.

Međutim, pokušaj Slovenije, koja trenutno predsedava EU da kao cilj za članstvo ovih zemalja postavi 2030. godinu je bio neuspešan.

Rojters prenosi i izjavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji je u Sloveniji rekao da pet zemalja članica EU i dalje nije priznalo Kosovo. On će se, kako se napominje, kasnije sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i Makronom i Merkelovom.

BBC o "ne tako velikim nadama"

Britanski servis BBC napominje da zemlje Zapadnog Balkana godinama pokušavaju da se pridruže Evropskoj uniji, međutim, sa dolaskom lidera na samit u Sloveniji, "nade možda nisu toliko velike za konkretan progres".

Navodi se da će tokom susreta biti svega uobičajenog, poput "porodičnih fotografija" i ručka, ali to nije samit na kom se odlučuje o proširenju, već "ponovna potvrda veza dve strane".

BBC podseća da Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija imaju status kandidata, da je Bosna i Hercegovina potencijalni kandidat, a da Kosovo i dalje ne priznaje pet zemalja članica.

- Zemlje su testirale sposobnost da se usklade sa velikim brojem pravila i standarada, podeljenih u 35 poglavlja, što nikada nije jednostavan proces. Međutim, ova četiri kandidata formirala su red koji sada datira još iz ranih devedesetih - piše BBC i dodaje da je jedan od poslednjih sporova onaj jezički između Severne Makedonije i Bugarske.

Predavač na Univerzitetu Oksford Eli Gateva kaže da proces pristupanja "može da bude talac unutrašnje politike".

Nakon prethodnih brzih ekspanzija, proširenje je u nekim slučajevima, kaže ona za BBC, postalo "još jedna reč za imigraciju".

Francuska i Holandija su, u smislu proširenja, često najopreznije, navodi se, a uz to se EU već bori sa sopstvenim velikim problemima u zemljama članicama kao što su Poljska i Mađarska u vezi sa vladavinom prava.

I BBC piše o slovenačkoj inicijativi i cilju do 2030. godine, međutim podseća i da iako su EU zvaničnici naglasili da "vrata nisu zatvorena", ona "zasigurno nisu ni širom otvorena".

(Telegraf.rs)