Nemačka levica i ultradesnica AfD su saglasne da je priznanje Kosova bilo velika greška
Pogledi dve oprečne stranake, Levice i Alternative za Nemačku, koje će najverovatnije ući u Bundestag nakon današnjih izbora u Nemačkoj - iznenađujuće se poklapaju po pitanju priznanja Kosova od strane Nemačke.
Levica i Alternativa za Nemačku, nemačke stranke krajnje levog i krajnje desnog političkog spektra u Bundestagu, oduvek su bile skeptične, kako prema projektu Evropske unije, tako i prema prejakom spoljnopolitičkom uticaju Nemačke, naročito na području zapadnog Balkana.
Preporučujemo
Eskobar: Cilj je rešiti Kosovo tokom prvog Bajdenovog mandata "kako bi se nastavilo sa daljim napretkom"
Fajon: Ni vlast ni opozicija u Srbiji nisu potpuno zadovoljni dijalogom o izbornim uslovima
Pogledi ovih stranaka koje će najverovatnije ući u Bundestag nakon današnjih izbora u Nemačkoj, na zapadni Balkan, posebno u svetlu diplomatske ofanzive koju je Berlin početkom ove godine pokrenuo kako bi taj region i dalje održao na listi spoljnopolitičkih prioriteta, kako Nemačke, tako i Evropske unije - iznenađujuće se poklapaju po pitanju priznanja Kosova.
U vezi sa nerešenim pitanjem odnosa Srbije i Kosova, Žaklin Nastić, poslanica Levice u Bundestagu i potpredsednica parlamentarnog Nemačko-južnoevropskog odbora potvrđuje staru skepsu nemačke krajnje levice kada je u pitanju priznanje novonastalih zemalja na području bivše Jugoslavije.
- Kao stranka međunarodnog prava i dalje smo protiv diplomatskog priznanja Kosova čije odvajanje od Srbije nije bilo u skladu s međunarodnim pravom. Na konzularnom nivou možemo i dalje s Kosovom da održavamo kontakte, ali ambasada mora da bude zatvorena. Tim korakom bi bili takoreći u trendu: u poslednjih pet godina 15 zemalja povuklo je priznanje Kosova, dok ih je samo pet priznalo Kosovo - izjavila je Nastić za "Dojče Vele".
Ona oštro kritikuje ulogu Nemačke na jugoistoku Evrope.
- Briselski proces koji je pokrenut 2014. i koji je trebalo da rezultira približavanjem vlada u Beogradu i Prištini, praktično je potonuo. Kada su 2018. srpski predsednik Vučić i tadašnji predsednik Kosova Tači najavili razmenu teritorija, Berlin je ponovo morao da se umeša kako bi sprečio dogovor. Nemačka je u poslednjih 30 godina često bila deo problema, a retko deo rešenja na Balkanu. Umesto još jedne diplomatske ofanzive koja ionako ništa neće da promeni, potreban nam je temeljni socijalni i ekonomski preokret u regionu do kojeg bi trebalo da dođe uz zajedničke napore EU, Kine, Rusije i SAD, kao i snaga na licu mesta.
Na drugom kraju političkog spektra u Bundestagu je poslanička grupa stranke Alternativa za Nemačku (AfD), koja zauzima krajnje desnu poziciju. Bivši portparol predsednice te stranke Alis Vajdel i aktuelni potpredsednik Nemačko-južnoevropske parlamentarne grupe Markus Fronmajer, u jednom pitanju se slaže Levicom: Kosovo nikada nije trebalo priznati. Fronmajer potvrđuje ono što je još pre nekoliko godina u razgovoru za DW rekao spoljnopolitički portparol AfD Armin-Paulus Hampel.
- Priznanje Kosova bila je velika greška. Ta državna tvorevina nije u stanju sama da preživi. Već duže vreme ta zemlja je primalac pomoći, a Nemačka tu snosi najveći trošak. Ogroman novac troši se na projekte koji čak pojačavaju migracije prema Nemačkoj, a to nije prihvatljivo - smatra političar AfD, koji takođe, kao i Žaklin Nastić iz Levice, smatra da razmena teritorija u svrhu poboljšanja odnosa nije rešenje koje bi trebalo tako lako odbaciti, kao što je to učinila nemačka vlada.
(Telegraf.rs)