Zašto je poseta najmoćnije političarke 21. veka u ovom trenutku važna za Srbiju

Očigledno je da nemačka strana vidi da ne može da se nađe rešenje za kosovsko pitanje bez kompromisa i da ono mora da bude rezultat dijaloga i traženja rešenja u kojem će biti prisutan i srpski interes - smatra bivši diplomata Zoran Milivojević

Nema sumnje da je svaka poseta Angele Merkel važna i značajna za Srbiju. Nemačka, vodeća zemlja EU koja na našim prostorima igra dominantnu ulogu, ima jasnu poziciju i po prirodi ne menja politiku, a od nemačke kancelarke smo čuli sve što odražava stavove njene zemlje.

Preporučujemo

Ne samo u ovom trenutku, nego i za naredni period.

"Kada vidite takvu silu da izrazi poštovanje maloj zemlji..."

Predsednik Srbije dan posle sastanka sa nemačkom kancelarkom rekao je da je poštovanje koje je Merkelova pokazala prilikom posete Beogradu još jedan podsticaj da Srbija pokaže uspeh i u oblastima u kojima je do sada bila nedovoljno uspešna, kao što su vladavina prava i pojedina regionalna pitanja.

- Kada vidite takvu silu da iskaže poštovanje prema jednoj maloj zemlji, onda možete da kažete da ste srećni. Ja sam srećan i ponosan. I to je podstrek da nastavimo da požrtvovano radimo dalje i pokažemo uspeh i u oblastima u kojimo nismo bilo uspešni ili u kojima smo bili nedovoljno uspešni. I u vladavini prava i u pojedinim regionalnim pitanjima - rekao je Vučić.

On j eu ranijim izjavama poručivao da je u pitanju jedna od najmoćnijih političarki 21. veka, pa je jasno da je njen uticaj i dalje snažan.

Jedan sastanak i nekoliko važnih poruka

Za nas su, tvrde analitičari, relevantne tri vrste poruka koje je Merkelova prenela tokom boravka u Beogradu.

Prva, bilateralna, jer nije slučajno što je izvdojila Srbiju od drugih zemalja Zapadnog Balkana sa kojima danas ima susret u Tirani i time je jasno poručila da, ne ona lično, već, nemačka politika, visoko ceni odnose sa Srbijom i ima interese da se ti interesi i dalje razvijaju. Drugi segment su pitanja vezana za region, a treći pitanja evrointegracija.

- Sve što smo čuli u Beogradu pokazuje da su naši odnosi značajno napredovali poslednjih godina i da je Nemačka praktično došla na prvo mesto na lestvici naših ekonomskih odnosa koji sigurno imaju i političku podršku i potporu - objašnjava za portal Telegraf.rs bivši diplomata Zoran Milivojević.

Kako nam je rekao, druga važna poruka je značaj koji Nemačka pridaje regionalnoj saradnji i evropskim integracijama ovog prostora uključujući naravno i Srbiju, pri čemu je jasno da Srbija ima centralno mesto u toj priči.

- Tu je i afirmacija Berlinskog procesa. Jasna je poruka i nama i regionu, ali i njenim naslednicima, da Berlinski proces ostaje živ i u fokusu nemačke politike u narednom periodu i da će  biti jedan od ključnih mehanizama u evropskim integracijama Srbije i regiona - objasnio je.

Treći nivo koji je za nas veoma važan, kako ističe Milivojević, jesu pitanja koja se tiču evrointegracija, ali i davanje značaja poglavljima 23. i 24. kroz poruku da vladavina prava treba da bude znatno unapređena kada je razgovarano o našem usaglašavanju sa spoljnom politikom EU.

Posebno onoga što se tiče Kosova i Metohije kao ključnog pitanja koje je pretpostavka naših evrointegracija.

Kosovsko pitanje

Kada je ovaj "vruć krompir" u pitanju, stavovi zvaničnog Berlina i Beograda su poznati. Ipak, Merkelova je je bila vrlo jasna kada je rekla da je normalizacija odnosa Beograd-Priština praktično nešto od čega zavisi dalji proces naših evrointegracija i da se bez rešavanja kosovoskog pitanja ne može očekivati ukupno zaokruženje pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

- Ono što bih rekao da je nova nijansa u odnosu na neke ranije periode to je da je kancelarka ovoga puta rekla da ima pragmatičan pristup, da je normalizacija odnosa proces, i da bi trebalo da ide ka rešenju koje podrazumeva zaokruženje procesa, ali na postupan način - ističe Milivojević.

Očigledno je, smatra on, da nemačka strana vidi da ne može da se nađe rešenje za kosovsko pitanje bez kompromisa i da ono mora da bude rezultat dijaloga i traženja rešenja u kojem će biti prisutan i srpski interes.

Veoma je važno i interesantno, ističe, da je ponovila da nisu sve države članice EU priznale tzv. Kosovu nezavisnost i da to prosto nalaže da se EU mora da se ponaša statusno neutralno i da nije moguće prihvanje od strane EU u celini. Kako je ocenio - to je nešto što odražava real politiku na ovim prostorima i što predstavlja osnovu za rešavanje kosovskog pitanja.

- Bila je isto jasna i saglasna sa Vučićem da zamrznuti konflikt nije nešto što bi moglo da bude prihvatljivo niti pozitivno u narodnom periodu, što znači da bi trebalo tražiti rešenje u ovom procesu koji podrazumeva i dijalog Beograd-Priština radi normalizacije, ali i evropske integracije i Beograda i Prištine u narednom periodu - zaključio je Milivojević i pojasnio da ono što se sigurno neće promeniti, u strateškom smislu, na srednji i dug rok, je da nemačka politika vidi odnose sa Srbijom kao nešto što je od njenog interesa, da region vidi u Evropi i da evropska perspektiva ostaje konstanta nemačkoj politici u narednom periodu.

Ali isto tako, ističe i da nema promena kada je reč o priznanju Kosova kao nezavisne države i težnji da se normalizacija zaokruži pravno obavezujućim sporazumom.

Kada je stav Merkelove, ali i Nemačke po pitanju KiM, analitičar Boško Jakšić smatra da ono što smo juče čuli od nemačke kancelarke za nas nije ništa novo.

- Ono što je ona rekla da kosovski problem mora da bude rešen na kraju pristupnog procesa, na neki način direktnim akterima u Beogradu i Prištini ostavlja mnogo vremene da ne rade ništa, kao što ni do sad nisu radili.

Bez obzira na poruku, koju je indirektno poslala, jer je izbegla direktno da odgovori da Srbija neće moći da uđe u EU ako ne prizna Kosovo, ali je rekla da neće moći da uđe ukoliko se ne reši problem. Vučić se sa time saglasio, ali tu svakako ništa nije novo rečeno i već sve to znamo. Bitno je samo koja je brzina u pitanju, a to već na osnovu reči Angele Merkel ne stičem utisak da je unela bilo kakvu novu dinamiku da se brže krene ka rešavanju problema - zaključuje Jakšić u izjavi za naš portal.

"Odlazeća kancelarka šalje signal budućoj vladi u Berlinu"

Da Merkelova nije slučajno odabrala Beograd i Tiranu kao jednu od svojih poslednjih poseta inostranstvu u funkciji kancelarke, saglasan je Jakšić, koji nam je rekao da je ona time poslala poruku na više adresa.

- Prvo partnerima u Evropskoj uniji da i dalje Zapadni Balkan drže na svojoj agendi i da ne odustaju kao što ima znakova slabljenja tog procesa.

- Druga poruka je budućoj Vladi u Berlinu da takođe ne odustaje od saradnje i integracije Zapadnog Balkana u EU. A potom i svim liderima Zapadnog Balkana da mogu da računaju na apsolutnu podršku, jer je jedna od njenih najvažnijih poruka da su integracije Zapadnog Balkana u geostrateškom interesu EU - objašnjava Jakšić.

Međutim, apropo Berlinskog procesa, analitičaru se čini da je Merkelova posredno upozorila predsednika Vučića da njegova ideja otvorenog Balkana iza koje stoje Srbija, Albanija i Severna Makedonija - nije dovoljna, jer je njena vizija vezana za sve integracije svih šest zemalja zapadnog balakana.

- I ona je to otvoreno rekla. Na neki način se usprotivila ideji otvorenog Balkana, iako suštinu te ideje (ekonomskih integracija, oko industrije, transporta, energetike) podržava. I na osnovu toga, zaključujem, da je Berlinski proces najvažniji deo njene misije tokom ove mini turneje - ističe Jakšić.

Iako je i za njega velika je nepoznanica kako će izgledati buduća vladajuća koalicija Nemačke posle izobra, saglasan je da će se zadržati visok stepen interesa prema Zapadnom Balkanu. Pre svega zbog veoma snažnih ekonomskih interesa Nemačke ka ovom području, jer je investirala mnogo u čitav region. Ono što ističe je da očekuje način na koji će se taj interes plasirati i smatra da će urpavo tu doći do premene.

- Angela Merkel je predvodnica jedne konzervativne desne vlade i tokom posednjih godina posebno je pokazala da je veoma tolerantna prema nekim negativnim trendovima koji se pokazuju u zemljama Zapadnog Balkana. Rasta autoritarnosti, nedovoljne izgradnje pravnih država i institucija, medijskih sloboda itd.

Gotovo sa sigunošću može da se kaže da nova Vlada neće slediti taj kurs i tu politiku, nego će mnogo više insistirati na tim vrednostima, što znači da će neki lideri Zapadnog Balkana morati da se zabrinu. O ovome tim više što istu stvar od regiona očekuje i administracija Džozefa Bajdena, tako da će taj koordinisati pritisak uvećati, što će biti bitna razlika u odnosu na godine Angele Merekel - predviđa analitičar.

(Telegraf.rs)