Poslanici Skupštine Srbije danas raspravljaju o Zakonu o zaštiti ćirilice

Zakonskim predlogom definisano je ustanovljavanje mera čiji je cilj negovanje srpskog jezika, kulturnih i tradicionalnih vrednosti, kao i šira upotreba ćirilice u javnom životu

Skupština Srbije raspravljaće danas o Predlogu zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma. Ovaj zakonski predlog, kako prenosi Srna, jedina je tačka dnevnog reda 13. vanrednog zasedanja Skupštine Srbije.

Preporučujemo

Vlada Srbije usvojila je 2. septembra Predlog zakona o upotrebi jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma i uputila ga Narodnoj skupštini Srbije na usvajanje.

Ovim zakonskim predlogom definisano je ustanovljavanje dodatnih mera, čiji je cilj negovanje srpskog jezika, kao i kulturnih i tradicionalnih vrednosti i šira upotreba ćirilice u javnom životu, s obzirom na njen istorijski, kulturni i identitetski značaj.

Predlog zakona, koji je usvojen na prijedlog Ministarstva kulture i informisanja, predviđa obavezujuće i stimulativne mere za zaštitu ćirilice. Obavezujuće mere šire krug subjekata koji su u obavezi da koriste ćiriličko pismo i po ovom zakonu to bi bili svi subjekti koji posluju ili obavljaju đelatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala.

Obaveza upotrebe ćirilice već je predviđena Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama za državne, pokrajinske i lokalne organe vlasti, kao i javna preduzeća i javne službe.

Mere stimulativne prirode prvenstveno su usmerene na privatni sektor, kao i na sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, s obzirom na njihov značaj u javnom životu i odnose se na mogućnost ustanovljavanja poreskih i drugih administrativnih olakšica za subjekte u privatnom sektoru koji se odluče da u svom radu i poslovanju koriste ćirilicu.

Predviđeno je i da kulturne i druge manifestacije, koje se finansiraju ili sufinansiraju iz javnih sredstava, moraju imati logo ispisan ćirilicom, u skladu sa propisima prema kojima se organizuju.

Planirano je i osnivanje posebnog saveta Vlade za srpski jezik, koji će sa stručnog stanovišta pratiti i analizirati stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćirilice kao matičnog pisma, te predlagati preporuke, predloge i mere za unapređenje stanja.

Planirano je da 15. septembra, na Dan srpskog jedinstva, Srbija i Srpska usvoje zakon o zaštiti ćirilice.

I Vlada Republike Srpske utvrdila je 2. septembra u Banjaluci po hitnom postupku Predlog zakona o zaštiti, očuvanju i upotrebi jezika srpskog naroda i ćiriličkog pisma, a Narodna skupština Srpske raspravljaće o njemu 15. septembra.

Ministarka Gojković: Zakon o zaštiti ćirilice biće usvojen na praznik po dogovoru Vučića i Dodika 

I ministarka kulture i informisanja Maja Gojković potvrdila je u skupštini predstavljajući ovaj zakon da će se pred poslanicima Republike Srpske gotovo istovetan zakon naći 15. septembra i da je usvajanje ta dva zakona korak napred u negovanju kulture, ali i snažna potvrda neraskidivih veza i zajedničke politike RS i Srbije.

Gojković je rekla da se zakon donosi po hitnom postupku jer je inicijativa potekla od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i člana predsedništva BiH Milorada Dodika, te je hitni postupak neophodan kako bi se ispunio njihov dogovor da zakoni budu doneti baš 15. septembra, na novoustanovljeni praznik Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Prema njenim rečima već postoji Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, a novi zakon nije ni u kakvoj koliziji sa njim, odnosno tamo gde žive nacionalne manjine u službenoj upotrebi ostaju i jezici i pisma manjina.

- Nije namera da se latinica diskriminiše, zakon se ne odnosi na privatnu komunikaciju, pisanje ličnih imena, dvojezične publikacije, knjige, naučnu terminologiju, kompjuterske programe, umetnička dela, kurseve stranih jezika ili žigove i oznake geografskog porekla - rekla je Goković.

SVM podneo tri amandmana na Predlog zakona

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podnela je tri amandmana na Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćirličkog pisma.

Kako su Tanjugu rekli u toj poslaničkoj grupi, suština amandmana je da obavezno ćiriličko pismo u slučaju srpskog jezika neće uticati na službenu upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina, da se osim za preduzeća koja koriste ćiriličko pismo, moguće poreske olakšice odnose i na privredne subjekte koji se služe jezikom i pismom nacionalnih manjina.

Takođe, predlažu i da se logo manifestacija nacionalnih manjina može ispisati na maternjem jeziku, a ne ćirilicom.

(Telegraf.rs)