Veliki broj vojnika Islamske države je bio iz našeg regiona: Dačić o terorizmu, BiH i KiM
Zapad nema dovoljno razumevanja za sugestije koji potiču od nas iako smo američkim partnerima dostavljali spiskove islamskih terorista koji su se borili u našem regionu tokom devedesetih godina, od kojih su mnogi kasnije dobili državljanstvo BiH, Albanije ili na Kosovu - rekao je Ivica Dačić
U Beču je održan Globalni parlamentarni samit za borbu protiv terorizma, prvi takav u partnerstvu Ujedinjenih nacija i Interparlamentarne unije. Šef srpskog parlamenta Ivica Dačić preneo je srpska iskustva na tom planu, posebno u odnosu na ekstremističko-religiozne krugove u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji.
Preporučujemo
Bisljimi: Direktoru Kancelarije za KiM neće biti dozvoljeno da poseti Kosovo sve dok bude provocirao
Srbija dobija fabriku za proizvodnju Sinofarma. Vučić: Moći ćemo i da menjamo komponente
Parlamenti protiv terorizma, uz savetodavnu i informativnu pomoć specijalizovanih kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv kriminala i terorizma. To bi bila suma današnjeg skupa na vrhu, gde se kombinuju mogućnosti nacionalnog i međunarodnog prava za mirniji svet.
- Rekao bih da nemaju dovoljno razumevanja za neke sugestije i predloge koji dolaze od nas, a dobronamernog su karaktera. One se ponekad ne shvataju ozbiljno među zapadnim partnerima. Nisam siguran da su me shvatali na ozbiljan način. Isto tako smo i američkim partnerima dostavljali spiskove svih onih islamskih terorista koji su se borili u našem regionu za vreme ratova devedesetih godina. Mnogi od njih su posle dobili državljanstvo tih zemalja, Bosne i Hercegovine, Albanije, neki su našli utočište na Kosovu. Veliki broj vojnika Islamske države je bio iz našeg regiona - rekao je Dačić za RTS.
Direktorka Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv kriminala, Egipćanka Gada Fati Vali je istakla da je organizovani kriminal banka međunarodnih terorista. Rus Vladimir Voronkov, podsekretar Antonia Gutereša za borbu protiv terorizma, tražio je da se utrostruče napori kako ni jedna zemlja ne bi više bila sklonište terorista.
Ovaj skup pokazuje svu kontroverznu prirodu odgovora na savremeni terorizam. Šta parlamenti mogu u zakonodavstvu? Čijim nacionalnim podacima se veruje? Gde se utvrđuju geostrateški prioriteti pouzdanog i uverljivog? Šta Ujedinjene nacije, pogotovo kad je reč o specijalizovanim kancelarijam, smeju i hoće?
U svakom od odgovora, jedno ostaje sigurno - savremeni terorizam nosi lice islamskog fundamentalizma.
(Telegraf.rs)