Evroposlanici poslali strankama predloge za izborne uslove u Srbiji

Predlog Nacrta Radnog dokumenta za poboljšanje izbornih uslova koji su izradili evroparlamentarci prosleđen je strankama da dostave svoje komentare, nacrt radnog dokumenta fokusiraće se na ravnopravan pristup medijima, pluralizam u medijima, medijsku etiku i standarde, kao i integritet izbornog procesa

Predlog Nacrta Radnog dokumenta za poboljšanje izbornih uslova koji su izradili evroparlamentarci prosleđen je strankama koje sada imaju rok do 12. septembra da dostave svoje komentare, a između ostalog, u dokumentu se navodi da bi trebalo što pre da se utvrde datumi bitnih izbora najavljenih za 2022. godinu.

Preporučujemo

U pismu koje je upućeno strankama precizira se da će se predstojeći dijalog održati u istom formatu kao i tokom susreta u julu.

Pismo su potpisali kofasilitatori Tanja Fajon, Vladimir Bilčik i Ivica Dačić, a u dijalogu će, kako je najavljeno, takođe učestvovati i nekadašnji poslanici Evropskog parlamenta Eduard Kukan i Knut Flekenštajn.

U Nacrtu Radnog dokumenta se ocenjuje da su učesnici julskog dijaloga pokazali svoju spremnost da se posvete procesu, kao i konstruktivan stav, te da je predviđeno da se dogovor o radnom dokumentu postigne na sledećem dijalogu 17. i 18.septembra ili najmanje šest meseci pre sledecih izbora.

Nacrt radnog dokumenta fokusiraće se na dve glavne teme: (prva) ravnopravan pristup medijima, pluralizam u medijima, medijska etika i standardi i (druga) integritet izbornog procesa.

Kako piše u dokumentu, Nacrt sadrži niz sugestija i konrektnih predloga za moguće korake napred, a pod uslovom da postoji dovoljno političke volje, sporazum bi se mogao postići u okviru Međustranačkog dijaloga.

Naglašava se da će kofasilitatori učiniti sve što je u njihovoj moći da utru put ka političkom sporazumu, ali istovremeno ističu da krajnji ishod leži u rukama učesnika Međustranačkog dijaloga.

Prvi predlog: Mediji da uravnoteže predstavljanje stavova 

Kada je reč o ravnopravnom pristupu medijima i pluralizmu u medijima, ističe se da svi mediji moraju da objave svoje tarife za političko oglašavanje pre početka izborne kampanje.

- Javni medijski servis dužan je da za vreme izborne kampanje svim proglašenim kandidatima i proglašenim izbornim listama pod jednakim uslovima obezbedi odgovarajuće vremenske intervale za njihovo političko oglašavanje - stoji u Nacrtu dokumenta.

Takođe, navodi se da svi emiteri moraju striktno da se pridržavaju postojećeg Zakona o elektronskim medijima koji ih obavezuje da slobodno, istinito, nepristrasno, potpuno I blagovremeno obaveštavaju javnost.

- Neophodno je da svi informativni programi, kako terestrijalni tako i kablovski, osiguraju uravnoteženo predstavljanje stavova, saopštenja i mišljenja vlade, vladajućih partija, opozicionih stranaka i platformi, kao i stručnjaka za teme od značaja za javnost - navodi se u dokumentu.

Kako bi se to postiglo međustranački dijalog bi, kako se navodi, mogao da predloži da se razmotri usvajanje novih propisa, u obliku obavezujućeg pravilnika za Javni medijski servis (RTS i RTV) radi boljeg regulisanja pokrivanja izborne kampanje.

Pravilnik bi mogao da odražava i nudi rešenja u skladu sa nalazima izveštaja ODIHR-a i biti usvojen nakon javnih konsultacija.

U tom cilju, kako se navodi, može se razmatrati formiranje privremenog nadzornog tela, koje se može sastojati od jednakog broja članova REM-a i predstavnika koje predlože kofasilitatori Međustranačkog dijaloga.

Njegov sastav treba da osigura politički pluralizam i profesionalnu stručnost. Između ostalog, pravilnik će predvideti koje aktivnosti javnih funkcinera za vreme izborne kampanje se mogu smatrati zloupotrebom njihovog položaja.

Pravilnik bi trebalo da bude pripremljen u roku od 30 dana nakon dogovora od strane učesnika Međustranačkog dijaloga.

U Nacrtu piše i da će se metodologija praćenja medija tokom izborne kampanje zasnivati na kvantitativnim i kvalitativnim parametrima, uključujući i ton izveštavanja, uzimajući u obzir prirodu emitera.

Što se tiče političkog oglašavanja na Javnom medijskom servisu (RTS I RTV), potrebno je da se odredi odgovarajući distributivni ključ, sledeći najbolju evropsku praksu.

Kako se navodi taj distributivni ključ bi trebalo da omogući svim političkim strankama i platformama koje učestvuju u narednoj izbornoj kampanji odgovarajući prostor za političko oglašavanje.

- U tom kontekstu, predstavnicima opozicije treba dati dovoljno vremena da iznesu svoje stavove i mišljenje o informativnim emisijama, a posebno u vezi sa stavovima vlade - predlaže se u dokumentu.

Takođe, navodi se i da treba razmotriti mogućnost da se nezavisnim medijima i organizacijama omogući redovno emitovanje programa na nacionalnoj javnoj frekvenciji.

Drugi predlog: Osigurati integritet izbornog procesa

Kada je reč o drugoj temi, odnosno integritetu izbornog procesa, piše da se pojedinačna odluka svakog birača mora propisno poštovati, a tajnost glasanja mora biti zagarantovana.

Ukazuje se da treba preduzeti mere kako bi se povećala transparentnost registracije birača I poverenje u biračke spiskove.

“Transparentnost finansiranja kampanje treba da se unapredi, kako bi se u predstojećim izbornim kampanjama osigurale jednake mogućnosti za konkurentske stranke i platforme”, piše u Nacrtu.

Ističe se da pravila o izborima moraju biti precizna, predvidljiva i održiva za one koji žele da učestvuju u političkom nadmetanju, kao i za birače i posmatrače izbora.

- S obzirom na neuobičajenu situaciju stvorenu bojkotom izbora određenih stranaka i platformi na poslednjim parlamentarnim izborima 2020. godine, za naredne izbore bi trebalo razmotriti nalaženje odgovarajućeg rešenja da se privremeno promeni sastav RIK-a, kako bi se povećalo poverenje u izborni proceš - piše u Nacrtu dokumenta.

Dodaje se da bi zbog toga za vreme naredne izborne kampanje mogli da se imenuju dodatni privremeni članovi RIK-a koji nisu predstavnici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, a koje bi odredio Međustranački dijalog.

- Treba osigurati da odgovorni organi imaju efikasne procedure i mere za sprečavanje i, ukoliko je potrebno, temeljnu istragu neprimerenog pritiska na birače, uključujući zaposlene u državnim institucijama ili institucijama I preduzećima povezanim sa državom - piše između ostalog u dokumentu.

U tom kontekstu, nadležni organi bi trebalo da obezbede potpunu zaštitu potencijalnim uzbunjivačima, kako je predviđeno relevantnim zakonom.

Birački spiskovi bi trebalo da budu dostupni javnosti, a takođe se predlaže i da se smanji limit za donacije.

- Trebalo bi razmotriti i uspostavljanje ograničenja za troškove kampanje. Treba preduzeti odgovarajuće mere kako bi se podaci o prihodima i rashodima kampanje podneli pre izbornog dana - ističe se u dokumentu.

Na kraju se podseća da bi mere trebalo da se sprovedu šest meseci pre održavanja prvih od tri vida najavljenih izbora.

Sledeća runda Međustranačkog dijaloga uz posredovanje evroposlanika biće održana 17. i 18. septembra u Palati Srbija, potvrđeno je u pismu.

(Telegraf/Tanjug)