Ubistvo Miloševića na tramvajskim šinama zbližilo Velju Nevolju i Dijanu Hrkalović?

Telo Vlastimira Miloševića nađeno je 30. januara ujutru 2017. na tramvajskim šinama u Ulici 27. marta, u centru Beograda

Ubistvo Vlastimira Miloševića na tramvajskim šinama u Ulici 27. marta u centru Beograda, 30. januara 2017. godine, za koje je bio osumnjičen, a potom oslobođen Veljko Belivuk, prelomni je trenutak u usponu kriminalnog klana čiji članovi sada u zatvoru čekaju optužnicu za niz zločina i monstruoznih ubistava.

Preporučujemo

Tada je došlo do konačnog zbližavanja Velje Nevolje i kontroverzne Dijane Hrkalović, državne sekretarke u MUP koja je tada bila na vrhuncu moći, piše Blic.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče označio ubistvo na tramvajskim šinama kao trenutak od kojeg je počelo njegovo prisluškivanje.

- Prvi put kada sam izgovorio da ne razumem kako je moguće da se promenio DNK nalaz u vezi sa ubistvom na tramvajskim šinama, kreće moje prisluškivanje - rekao je Vučić.

Kako se navodi, uprkos naizgled čvrstim dokazima, Belivuk se izvukao za ubistvo Miloševića spletom pogodnih okolnosti. Ključne okolnosti bili su jedan policajac, koji je navodno kontaminirao dokaze na mestu zločina, i sudska veštakinja koja je u poslednjem trenutku promenila svoj iskaz.

Na suđenju Belivuku, svedok, radnik gradske čistoće, "nije mogao da vidi lice ubice". Snimci sigurnosnih kamera postajali su beskorisni, navodi se, Nijedan od veštaka nije mogao da utvrdi identitet ubice, ali ni visinu, težinu, pa čak ni kog je pola.

Ubistvo Miloševića

Telo Vlastimira Miloševića nađeno je 30. januara ujutru 2017. u rano jutro na tramvajskim šinama u Ulici 27. marta, u centru Beograda. Ubica je, navodno, ušao u ulaz zgrade u kojoj je Milošević stanovao i tu ga je čekao.

Kada se Milošević pojavio na vratima, navodno, na njega je ispalio deset hitaca iz "škorpiona" s prigušivačem, od čega ga je sedam pogodilo u telo i jedan ispod brade. Uprkos tome, ranjen je počeo da trči i pobegao preko ulice, ali je usled krvarenja pao na tramvajske šine, navedeno je.

Kako pišu, ubica mu je prišao i ispalio još šest metaka u glavu.

Kada se uverio da je Milošević mrtav, ubica je pobegao ka susednoj ulici gde ga je čekao automobil za bekstvo, tamnozelena "mazda". Nekoliko dana kasnije u beogradskom naselju Karaburma nađen je zapaljeni automobil za koji se verovalo da je vozilo koje je odvezlo ubicu.

Nedelju dana kasnije policija je uhapsila Veljka Belivuka zbog sumnje da je počinio teško ubistvo Vlastimira Miloševića. Tri meseca kasnije, kao pomagač u zločinu uhapšen je i tada malo poznati Marko Miljković, danas javnosti poznatiji kao Belivukova "desna ruka", pod nadimcima "Zver" i "Mesar". O trećem učesniku zločina, Mirku Kojiću, nije bilo ni reči sve do podizanja optužnice.

Kriminalna karijera Velje Nevolje je u to vreme bila u meteorskom usponu, piše dnevni list.

Godinu dana ranije ubijen je Aleksandar Stanković, poznatiji kao Sale Mutavi, Belivukov prijatelj i prvi čovek navijačke grupe "Janjičari". Posle njegove smrti, poziciju vođe zauzeo je upravo Velja Nevolja.

Tokom istrage je prikupljeno više dokaza protiv Belivuka. Između ostalog, njegov DNK trag nađen je u zapaljenoj "mazdi" kojom je ubica pobegao s mesta zločina. Kamere su snimile ubistvo, a postojao je i svedok, navedeno je.

Već tokom istrage situacija je počela drastično da se menja. Umesto kao izvršilac ubistva, Belivuk je optužen kao pomagač. Prema optužnci, Miljković i Kojić kupili su vozilo korišćeno prilikom ubistva, a Belivuk je ukrao tablice sa drugog automobila i stavio ih na kupljeni.

Tužilaštvo je kao dokaz protiv trojice okrivljenih predložilo brojne svedoke, među njima i jednog očevica, zatim snimke sigurnosnih kamera koje su zabeležile ubistvo, kao i Belivukove tragove DNK na zapaljenom automobilu. Tužilac Aleksandar Isailović rekao je da su Belivuk i ubijeni bili u zavadi zbog poslova oko obezbeđenja noćnih klubova.

Suđenje je počelo u decembru 2017. godine i završeno je za šest meseci. Belivuk je odbio da se brani na sudu, kratko je rekao da nije ubio Miloševića, da ne zna ništa o tome i da neće iznositi odbranu. Na saslušanju u policiji nekoliko meseci ranije rekao je da ne zna otkud njegov DNK u "mazdi", kao i da je u vreme ubistva bio kod kuće, u krevetu. Miljković, inače kum ubijenog Vlastimira Miloševića, branio se ćutanjem.

Svedoci su ispričali da je Milošević bio u dobrim odnosima sa Belivukom do tuče koja se dogodila na splavu "Fristajler", kada je Miloševića pretuklo 15 muškaraca. Njegova supruga je izjavila da ga je Miljković, njegov kum i desna ruka Velje Nevolje, nagovarao da se osveti.

Prikupljeni su i dokazi koji su otkrili da je kum optuženog Kojića posredovao u kupovini automobila korišćenog za ubistvo. On je rekao da je Kojić kod njega došao sa Miljkovićem i još jednim mladićem koji je nosio kačket i naočare za vid i da su tražili vozilo iz inostranstva i bez tablica.

Preokret na suđenju

Kada je sudska veštakinja Milica Keckarević Marković, koja je radila na najvažnijim dokazima protiv Belivuka - tragovima njegove DNK - na suđenju najpre rekla da su tragovi nesumnjivo tačni, došlo je do preokreta. Veštakinja je tada tvrdila da je na čaurama na mestu zločina nađen trag nepoznate muške osobe, a da je DNK Velje Nevolje bio na bravi gepeka "mazde".

U njenom konačnom izveštaju, međutim, ne spominje se da je genetski materijal Belivuka nađen i na kapiji zgrade u kojoj je stanovao Milošević, iako je to pisalo u krivičnoj prijavi dostavljenoj tužilaštvu. Posle dugog ispitivanja ona je priznala da je reč o grešci u komunikaciji između nje i policije i da zapravo na kapiji nije nađen dokaz koji vodi do Belivuka.

- Pogrešno sam razumela i zapisala informacije iz policije - objasnila je veštakinja.

Iz njenog svedočenja otkriveno je i da neki od prikupljenih dokaza nisu mogli da budu korišćeni na sudu pošto ih je, navodno, kontaminirao policajac tokom uviđaja. Nije, međutim, rečeno koji je tačno dokaz bio u pitanju.

Branioci su iskoristili priliku da dodatno ospore već poljuljane dokaze. Tvrdili su da je Belivukov DNK mogao da na automobil bude prenet sa nekog drugog mesta. Kriminalistički tehničar Aleksandar Zdravković svedočio je kako se uzimaju otisci prstiju i DNK materijal, ali je i potvrdio da je ova teorija odbrane moguća. Zdravković je, navodno, tvrdio da je moguće da su pojedini tragovi preneti četkicom, pošto se ona koriste na više uviđaja. Ipak, na pitanje tužioca da li je ikad radio na još nekom slučaju u kojem je Belivuk okrivljeni, Zdravković je odgovorio odrično.

Sudija je u obrazloženju presude na kraju rekla da je u ovom slučaju "sve ostalo na nivou sumnje".

- Postoji stepen sumnje da su okrivljeni na neki način imali veze sa ovim krivičnim delom, ali to nije dovoljno za osuđujuću presudu za koju je potrebno je da postoji izvesnost - rekla je sudija.

U obrazloženju je navela da je jasno da je "Belivuk imao kontakt sa automobilom i da su druga dvojica učestvovala u njegovoj kupovini, ali da nije dokazano da su znali da će ‘mazda’ biti korišćena prilikom izvršenja krivičnog dela".

Belivuk je tada oslobođen.

Slavljenje presude

Oslobađajuću presudu u holu ispred sudnice Višeg suda u Beogradu su proslavili članovi porodice Velje Nevolje i njegovi prijatelji. Među njima je bilo najviše navijača. Novinari su među njima prepoznali Milovana Tadića, Borisa Karapandžića. Luku Medića, Aleksandra Vučeljića i Nemanju Srećkovića, piše Blic.

Većina njih je početkom ove godine uhapšena zbog sumnje da su pripadnici kriminalnog klana Velje Nevolje i Marka Miljkovića koji se sumnjiči za najmanje pet otmica, monstruoznih mučenja i ubistava, kao i za posedovanje arsenala oružja i dilovanje droge.

Posle oslobađajuće presude, ime Velje Nevolje u javnosti se još tiše izgovaralo i nastavlja se njegov uspon u podzemlju, navodi se. Njegovi konkurenti među vođama navijača otpadaju jedan po jedan, što milom, što silom.

Oslobađajuća presuda Belivuku učvršćuje blizak odnos Belivuka i Dijane Hrkalović, začet posle ubistva Saleta Mutavog. Oni koji ih znaju, navodno, 0iz tog vremena kažu da je "Diksi gotovila Velju od početka, ali nije odmah imala baš blizak odnos".

Dijana Hrkalović i Veljko Belivuk upoznali su se, navodi se, u vreme dok je južnom tribinom gospodario Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi.

Posle smrti Saleta Mutavog, a do ubistva na šinama, Belivuk preuzima poslove sa obezbeđenjem od ostalih protivkandidata, navedeno je.

Veljina navijačka grupa, tada "Janjičari", a danas "Principi", ubrzo je preuzela obezbeđivanje svih većih klubova, kafana i restorana u prestonici. Kako je pisano, ubrzo su započeli i saradnju za crnogorskim kavačkim klanom koji se bavi distribucijom velikih količina droge.

Kako je rasla njihova moć u podzemlju u Srbiji, tako su i njihovi zločini postali monstruozniji, pa su, prema navodima iz istrage, počeli svoje suparnike i problematične saradnike da otimaju, muče i svirepo ubijaju.

Dijana Hrkalović biva sklonjena iz MUP u maju 2019. godine, samo dva meseca nakon što je oslobađajuća presuda Belivuku postala pravosnažna.

U apsolutnoj tišini se vodila straga protiv svirepog klana, u kojoj je pomogao i američki FBI otkrivanjem fotografija iz kuće strave u Ritopeku na mobilnim telefonima za koje je ekipa Velje Nevolje pogrešno verovala da su zaštićeni aplikacijom "Skaj".

Hapšenje je usledilo početkom februara ove godine - četiri godine posle ubistva na tramvajskim šinama koje je pokrenulo lanac događaja koji su uzdrmali Srbiju.

(Telegraf.rs)