Kako odricanje dela teritorije može biti uslov za prijem u EU? Selaković: Od koga se to još tražilo?

- Znate li i za jedan slučaj neke zemlje kandidata koja je morala da uradi nešto slično da postane članica? - upitao je Selaković

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković istakao da je u intervjuu austrijskog agenciji APA da je dijalog Beograda i Prištine najvažnija tema na putu Srbije u EU, izrazivši uverenje da Beograd neće morati da odustane od Kosova za članstvo u Uniji, te da se ni od jedne zemlje kandidata nije tražilo ništa slično.

Preporučujemo

- Znate li i za jedan slučaj neke zemlje kandidata koja je morala da uradi nešto slično da postane članica? - upitao je Selaković.

Ministar je postavio i pitanje kako to može biti preduslov za prijem u EU, u situaciji kada nemaju sve članice isti stav u vezi sa Kosovom.

- Kosovo nije samo prema Ustavu Srbije južna pokrajina, već i na osnovu Rezolucije UN 1244. Srbija je UN pristupila sa svojim granicama koje uključuju i Kosovo i Metohiju, i mi smo članica UN - podvukao je on.

Istovremeno, ističe da je Beograd i dalje spreman na kompromisno rešenje sa Prištinom, koje mora biti održivo, primenjivo i prihvatljivo za obe strane.

- To ne znači da jedna strana dobije sve, a druga ništa - ukazao je on.

Selaković, prema APA, nije želeo da govori kako bi mogao da izgleda kompromis, a po pitanju promene granica kazao je da niko ne govori o tome.

- Nema nijednog rešenja takve vrste na stolu - naglasio je on.

Na pitanje da li Beograd može da se pomiri sa tim da kosovski Albanci ne žele da žive u Srbiji, odgovorio je pitanjem: “Da li je razumno da se milion Srba u Bosni i Hercegovini ovini tera da živi u BiH?“.

Upravo zato što se radi o principima, prema njegovim rečima, Srbija u potpunosti podržava teritorijalni integritet BiH.

- Znamo da naš stav prema BiH čuva i našu poziciju vezano za Kosovo. Nisam sreo nikoga ko je mogao da mi objasni zašto princip samoopredeljenja treba da važi samo za Albance na Kosovu, ali ne i Srbe u Republici Srpskoj - ukazao je on.

Selakovć je dodao da je po pitanju Kosova međunarodna zajednica mislila da je promena granice dobro rešenje.

- Mislim da to nije dobro rešenje. Ako se granica jednom menja onda će se to uvek desiti. To nije dobro za region, a ni za nas - poručio je šef srpske diplomatije.

Selaković kritikovao je kosovskog premijera Aljbina Kurtija, ukazujući da Priština ne želi da primeni Briselski sporazum, to jest obavezu formiranja ZSO.

- Ako postoji sporazum onda on mora biti ispunjen, nezavisno da li se on nekome sviđa ili ne - rekao je on.

Beograd, kaže, ispunio je sve svoje obaveze i sada čeka na EU i kosovske Albance da oni to učine.

Selaković je izrazio zabrinutost zbog Kurtijevih simpatija vezano za ujedinjenje Kosova i Albanije, dodajući da se ne brine zbog njegovih izjava, već zbog „ćutanja u evropskim glavnim gradovima“.

O regionu i Dejtonskom sporazumu

Budućem visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH Kristijanu Šmitu Selaković savetuje da bude nepristrasan.

- Ako se želi rešenje za BiH ne sme se mešati i stati na jednu stranu - poručio je on.

Bosanski Srbi, kaže, imaju dobre razloge zašto su skeptični prema visokom predstavniku međunarodne zajednice. Rekao je da je dosadašnji visoki predstavnik koristio svoja obvlašćenja da ograniči nadležnosti RS.

- Dejtonski mirovni sporazum je jedan od najuspešnijih mirovnih projekata ne samo u Evropi, već u svetu i treba ga sačuvati - naglasio je Selaković, dodajući da su promene sporazuma moguće samo uz pristanak sva tri naroda i dva entiteta BiH.

Po pitanju evropskog puta Srbije u EU, on je kritikovao pristupni proces Uniji i licemerje pojedinih država u ophođenju prema Srbiji.

- Kako može biti da su države članice EU spremne da prime građane EU, ali ne i Srbiju kao članicu? - upitao je on.

Selaković je ukazao da se stalno menjaju ciljevi u pristupnom procesu EU.

Iako je Srbija, kao prvi kandidat iz regiona prihvatila novu metodologiju, nije dobila datum pristupanja, što je, kaže, ogromna razlika u odnosu na ranije rund širenja EU u kojima su uslovi i datumi bili od početka jasni.

Srbija, naglasio je ukazujući na ekonomske podatke, dobro je pripremljena za članstvo u EU.

Ove godine privredni rast Srbije viši od 6 odsto

Selaković je ukazao da će ove godine privredni rast Srbije biti viši od šest odsto, da zemlja ispunjava Mastriške kriterijume po pitanju javnog duga, kao i da je stopa nezaposlenosti u proteklih par godina pala sa 26,9 odsto na devet procenata.

Prema njegovim rečima sada se mnogi mladi Srbi vraćaju u domovinu kako bi radili u međunarodnim preduzećima.

Isto tako istakao je da Srbija privlači većinu stranih direktnih investicija regiona.

Selaković naglašava da članstvo Srbije u EU ne bi trebalo da bude važno samo za našu zemlju.

- Vidimo da bi EU mogla mnogo više da se kaje ako Srbija ne postane članica EU - podvukao je on dodajući da, na kraju krajeva, EU ne želi „vakuum“ u regionu.

Selaković smatra i da je važno za EU da dobije „svežu krv“. U vezi sa pitanjem borbe protiv ilegalne migracije, on je rekao da je paradoksalno da je Srbija suočena sa talasima migranata sa teritorija EU.

Ukazao je da su po pitanju migracije mnoge zemlje zainteresovane za partnerstvo sa Srbijom.

- Nekako je postalo normalno želeti Srbiju za partnera kada se radi o problematičnim pitanjima, ali se ne želi Srbija kao partner ili članica u vezi dobrih pitanja - poručio je on.

Govoreći o mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, Selaković se zahvalio na podršci.

- Nebitno da li svi delimo njegov stav on je veliki vođa i hrabar čovek, i jedini problem koji vidim kod njega jeste da je neko koji uvek kaže šta misli. Nažalost to više nije uobičajeno u današnjem svetu - naveo je Selaković.

Podsetio je da se Evropa zasniva na slobodi izražavanja i da će opstati sve dok prihvata razlike po pitanju drugačijih stavova. Lično kaže da želi da Evropa snažnije podržava svoj identitet i kulturu umesto da stalno govori samo o tržištu, trgovini i novcu.

(Telegraf.rs/Tanjug)