3.000 dana od Sporazuma o ZSO: Deo slagalice koji nedostaje da bi se dijalog pomerio s mrtve tačke

Šest od 15 tačaka sporazuma potpisanog 19. aprila 2013. godine odnosi se upravo ovu tačku, koja je, kako je Beograd više puta isticao, bila okosinca sporazuma

Danas se navršava 3.000 dana od kada su Beograd i Priština stavile potpis na Briselski sporazum, a ni 8 godina kasnije nema dogovora o Zajednici srpskih opština, koja bi Srbima na Kosovu trebalo da garantuje ovlašćenja u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju.

Preporučujemo

Pod okriljem EU dogovoreno je da ZSO podrazumeva zajednicu 10 opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra. Zajednica srpskih opština trebalo bi da ima i svog predsednika, potpredsednika, skupštinu, statut, zvanične simbole. Šest od 15 tačaka sporazuma potpisanog 19. aprila 2013. godine odnosi se upravo ovu tačku, koja je, kako je Beograd ocenio bila okosinca sporazuma.

Od tada, promenilo se nekoliko premijera i predsednika privremenih prištinskih institucija, predstavnika Prištine u Briselu, ali i posrednika iz EU, osnivanje zajednice koja je zamišljena kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva na KiM nije pokrenuto.

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izjavio je početkom juna da neće biti formiranja "jednonacionalne" zajednice opština na Kosovu, a tokom predizborne kampanje jasno je isticao da do onoga za šta se Beograd zalaže i bori, ispunjenje do sada potpisanih sporazuma, neće doći.

- Neophodno je da se svi građani integrišu bez obzira na etničku pripadnost, a ne da se prave zgrade koje ih dele i razdvajaju - rekao je.

On je posle izbora i formiranja vlade u Prištini izneo 4 principa na osnovu kojih bi Priština trebalo da vodi dijalog sa Beogradom, uz pomoć EU i odbacio potrebu da se razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština.

Taj stav nije promenio ni posle posete predstavnika EU i SAD Prištini, Miroslava Lajčaka i Metjua Palmera, koji su poručili da bi ZSO trebalo da se formira u skladu sa dogovorom Beograda i Prištine.

Sat vremena posle sastanka, Kurti je rekao da "na Kosovu ne može da postoji monoetničko udruženje, pa je neophodno da 'integrišemo' sve građane bez obzira na etničku pripadnost, a ne da stvaramo barijere koje ih dele".

Na to je reagovao predsednik Srbije koji se dan kasnije sastao sa Lajčakom i Palmerom u Beogradu i poručio da će reakcija Beograda biti veoma snažna i oštra po pitanju nepoštovanja međunarodno-pravnih ugovora koji su potpisani u prisustvu i pod okriljem EU.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik za zapadni Balkan Metju Palmer juče je poručio da je sporazum o ZSO obaveza koju su prištinske institucije preuzele i koju moraju da primene.

Ovo je ozbiljno upozorenje američke administracije privremenim institucijama u Prištini, da moraju da se ponašaju kao predvidiv sagovornik i partner, što znači da ono što prihvate i dogovore, moraju da realizuju, kaže Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju.

Ocenjuje da je očigledno da napretka u dijalogu Beograda i Prištine ne može biti bez realizacije Zajednice srpskih opština, a ovo je sada jasno i Evropskoj uniji, i Sjedinjenim Američkim Državama.

- Zato je za očekivati snažan pritisak na Prištinu kako bi se ZSO formirala. Kurti je postavio niz prepreka, a svaka od njih je politička floskula koja ne odgovara činjenicama, posebno kada se radi o odluci tzv. Ustavnog suda koji nije rekao da ZSO ne treba da se formira, naprotiv. Ako pažljivo čitate, videćete da je izričito rečeno da ZSO treba da se formira, a da odredbe koje nisu u skladu sa tzv. ustavom ne treba da se usklađuju sa tim aktom – kaže Drecun za Pink.

ZSO ostala mrtvo slovo na papiru

Predlog za udruživanje usledio je kao rezultat Briselskog sporazuma iz 2013. godine, o kome su pregovarale i zaključile vlade iz Beograda i Prištine.

U skladu sa nadležnostima datim u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi i kosovskom zakonu, opštine učesnice imale bi pravo da sarađuju u kolektivnom ostvarivanju svojih ovlašćenja putem zajednice.

Zajednica bi obuhvatala opštine Severnu Kosovsku Mitrovicu, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš.

Ustavni sud Kosova je decembra 2015. godine utvrdio da principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali, kako su dodali, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.

Na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova, sporan je sporazum o principima Zajednice koji nije u skladu sa Ustavom, pogotovo u oblastima koje se odnose na jednakosti pred zakonom, osnovna prava i slobode, te prava manjinskih zajednica i njihovih pripadnika.

Šta je sve predviđeno Briselskim sporazumom?

Briselski sporazum zvanično se zove Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Sporazum je napisan na dve kucane strane, ima petnaest članova, a na njihovom kraju se nalaze parafi tadašnjeg premijeri Srbije Ivice Dačića i tzv. Kosova Hašima Tačija.

Ključne odredbe Briselskog sporazuma:

*Osnivanje ZSO i principi na kojima će biti osnovana;

*Ukidanje bezbednosnih struktura i pravosudnih institucija Srbije na teritoriji Kosova, odnosno njihovo stapanje u pravosudni sistem tzv. Kosova;

*Uspostavljanje regionalnog komandanta policije za četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova;

*Uspostavljanje komisije pri Apelacionim sudom u Prištini koja bi bila nadležna za sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom;

*Sprovođenje lokalnih izbora u severnim opštinama (2013) uz posredovanje Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS);

*Završetak razgovora o energiji i telekomunikacijama do 15. juna 2013. godine;

*Nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU.

(Telegraf.rs)